Bramerc o presudi Stanišiću i Simatoviću: U zločinačkom udruženju bio Milošević

"Ovo pokazuje da se nije radilo o građanskom ratu nego međunarodnom sukobu u kojem su veliku ulogu igrali politička rukovodstva susednih zemalja", kazao je Baramerc nakon što su Simatović i Stanišić osuđeni na po 15 godina zatvora, prenosi Klix.ba.

Tužilaštvo Haškog tribunala saopštilo je  da je zadovoljno presudom kojom je taj sud danas pravosnažno osudio na po 15 godina zatvora bivše čelnike Službe državne bezbednosti Srbije Jovicu Stanišića i Franka Simatovića Frenkija kao učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu progona nesrba u BiH i Hrvatskoj, 1992-95.

"Zadovoljni smo što je žalbeno veće prihvatilo naš argument da su Stanišić i Simatović krivično odgovorni, kao učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, za značajan broj užasnih zločina nad nevinim civilima", piše u saopštenju Tužilaštva.

Tužilaštvo je naznačilo da je cilj tog zločinačkog udruženja bilo "nasilno i trajno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva...iz velikih delova BiH i Hrvatske činjenjem zločina progona, ubistva, deportacije i prisilnog premeštanja".

Za ta krivična dela u Bijeljini, Doboju, Zvorniku, Bosanskom Šamcu, Sanskom Mostu, Trnovu i Dalju, 1992-95, žalbeno veće Tribunala danas je osudilo Stanišića (72), tadašnjeg šefa SDB Srbije i njegovog najbližeg saradnika Simatovića (73).

Žalbeno veće time je poništilo prvostepenu presudu kojom su Stanišić i Simatović bili osudjeni na po 12 godina zatvora samo zbog pomaganja i podržavanja zločina u Bosanskom Šamcu, s proleća 1992.

Glavni tužilac suda u Hagu Serž Bramerc (Serge Brammertz) precizirao je , u pisanoj izjavi, da su zajedno sa Stanišićem i Simatovićem "učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu etničkog čišćenja nesrba...bili (tadašnji predsednik Srbije) Slobodan Milošević i (lideri Srba u Hrvatskoj i BiH) Milan Martić, Milan Babić, Goran Hadžić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, kao i (vođa paravojne formacije) Željko Ražnatović Arkan".

Bramerc je naglasio da su, po pravosnažnoj presudi Stanišiću i Simatoviću, "stotine hiljada žrtava bile isterane iz svojih domova, a desetine hiljada su bile mučene, zlostavljanje, silovane i ubijane".

"To je bila kampanja zločina koju su smislili i sproveli politički, vojni i policijski lideri u BiH, Hrvatskoj i Srbiji pošto su odlučili da upotrebe zlodela za čišćenje teritorija od nevinih civila iz drugih etničkih i verskih grupa. Te ključne činjenice potvrdjene su ponovo u ovom predmetu, kao i u mnogim ranijim presudama Tribunala", podvukao je Bramerc.

Primećujući da konačna presuda Stanišiću i Simatoviću predstavlja i poslednji predmet pred medjunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju, Bramerc je upozorio da ima još "na hiljade osumnjičenih za ratne zločine koje valja krivično goniti" pred pravosudjem u regionu.

"Nastavićemo sa snažnim naporima da pružimo podršku i pomoć našim kolegama u regionu kako bi obezbedili da pravda bude zadovoljena za još više žrtava", zaključio je Bramerc.
Proces Stanišiću i Simatoviću bio je najduži u istoriji Tribunala i trajao je 20 godina.

Posle prvog suđenja, Tribunal je 2013. godine oslobodio Stanišića i Simatovića svih optužbi, ali je 2015. žalbeno veće naložilo da njima bude suđeno ponovo.

Ponovljeno suđenje počelo je 2017. godine, a prvostepena presuda Stanišiću i Simatoviću je izrečena u junu 2021.

Tada su osuđeni na po 12 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja zločina Crvenih beretki u Bosanskom Šamcu, a oslobodjeni su bili krivice za zlodela u SAO Krajini, Istočnoj Slavoniji i pet bosanskih opština.

Na tu presudu, žalbu su uložili branioci, tražeći oslobadjanje ili blažu kaznu, ali i tužioci koji su zahtevali da Stanišić i Simatović budu osudjeni, kao članovi zločinačkog udruženja, za zločine u BiH i Hrvatskoj.

Žalbeno veće usvojilo je danas tu žalbu tužilaca, Stanišića i Simatovića osudilo kao protagoniste zločinačkog poduhvata i povećalo im kazne na po 15 godina zatvora.

Stanišić i Simatović prvi su bivši zvaničnici Srbije koje je haški sud pravosnažno osudio za zločine u Hrvatskoj i BiH.

Kao izdržani deo kazne, Stanišiću je sud priznao nešto više od sedam godina, a Simatoviću više od osam godina.

Kada izdrže dve trećine kazne - 10 godina - moći će da, po pravilima suda, zatraže prevremeno oslobađanje.

Prvi put u pritvoru Tribunala, Stanišić i Simatović su se našli u maju 2003, pošto su ih vlasti Srbije bile uhapsile posle ubistva premijera Zorana Djindjića i izručile u Hag.

Prvo suđenje počelo je, posle jednog neuspešnog pokušaja, 2009., a proces je bio odlagan zbog Stanišićeve hronične bolesti i depresije.

Više puta tokom prvog i ponovljenog sudjenja, Stanišić i Simatović su bili puštani na privremenu slobodu i lečenje u Srbiji.