U kakvom su stanju brane u Srbiji: Sistem održavanja neuređen, nema dovoljno sredstava...

Iako su brane ključni mehanizam za odbrane od poplava, one su i višenamenske - koriste se za snabdevanje industrija i stanovništva vodom, za navodnjavanje, proizvodnju električne energije i drugo.

Republička direkcija za vode, kako je rečeno iz ove institucije za portal N1, ima spisak od 76 brana na teritoriji Republike Srbije, od kojih 69 spada pod visoke brane. Kako je navedeno, prema Zakonu o vodama, javna vodoprivredna preduzeća upravljaju branama koja su u javnoj svojini, osim objekata koje su izgradila pravna lica za svoje potrebe. Nekim od ključnih brana upravljaju Srbijavode i Elektroprivreda Srbije.

Iz Srbijavode navode za N1 da se pod njihovom upravom nalazi 46 brana, koje su obuhvaćene Operativnim planom za odbranu od poplavaza 2025. godinu, dok se u sastavu EPS-a se nalazi 15 velikih brana.

“Regulacija je proces koji zahteva vreme, stanje daleko od idealnog”

Ipak, mnoge brane u Srbiji sagrađene su u drugoj polovini 20. veka, pa nemaju savremene vodne i upotrebne dozvole i potpunu dokumentaciju.

“Mnoge brane u Srbiji su izgrađene tokom 60-ih, 70-ih i 80-ih godina kada nije postojala sadašnja zakonska regulativa, odnosno vodna dozvola u današnjem smislu nije ni postojala, niti je bilo propisanih standarda za upotrebne dozvole kao danas. S obzirom na to da su ti objekti i dalje u funkciji i često ključni za vodosnabdevanje, odbranu od poplava, navodnjavanje ili energetsku stabilnost, njihova naknadna regulacija je proces koji zahteva vreme, finansijska sredstva i tehničku dokumentaciju koja je, u nekim slučajevima, delimično ili potpuno nedostupna”, navedeno je iz preduzeća Srbijavode.

Direktor Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” Dejan Divac istakao je da je stanje brana u Srbiji daleko od idealnog i da je sistem održavanja brana u Srbiji neuređen jer nema dovoljno sredstava, jasnih kriterijuma kontrole, kao i zbog nejasnog pravnog statusa po pitanju odgovornosti za upravljanje branom.

Divac je naveo za N1 da je Institutu poznato da 10 visokih brana ima potpunu dokumentaciju (vodne saglasnosti, vodne i upotrebne dozvole) i još dvadesetak brana za koje postoje različita dokumenta potrebna za upravljanje ovim objektima, a koje nemaju potpunu dokumentaciju.

“Bez daljih ulaganja, biće raznovrsnih problema - potrebna rehabilitacija brana”

Iz Srbijevode nam je rečeno da, zahvaljujući kvalitetnom izvođenju radova prilikom izgradnje brana, do sada nisu zabeležene veće havarije na pojedinim objektima, kojima bi bila ugrožena njihova bezbednost ili funkcionalnost. Takođe dodaju da su brane iz nadležnosti ovog preduzeća sigurne i bezbedne, ali da treba biti oprezan.

“Bez obzira na to, s vremenom ukoliko se ne budu obezbedila dalja značajna ulaganja u njihovo održavanje i rekonstrukciju može se očekivati pojava raznovrsnih problema”, rečeno je iz ovog preduzeća.

Sa ovim je saglasan i Divac koji kaže da još uvek na visokim branama nije bilo katastrofalnih posledica po ljudske živote, zbog njihovog kvaliteta projektovanja i izvedenih radova, međutim, kako ističe, sasvim je izvesno da će se, zbog starosti brana, u budućnosti javljati problemi.

“Smatramo da je potrebno pristupiti procesu rehabilitacije brana. Aktivnosti na rehabilitaciji brana bi trebalo započeti izradom Studije stanja brana i potrebnih investicija za njihovu rehabilitaciju. Predmet ove Studije bi bilo 36 brana (generalno, one koje nisu dodeljene EPS-u i one van KiM). Generalno, ciljevi Studije su: utvrđivanje stanja svake od predmetnih brana i procena rizika i posledica eventualnog ograničenja u funkciji brane i/ili rušenja brane, imajući u vidu njen značaj; utvrđivanje sadržaja i obima rehabilitacije, tehničkih zahteva, kao i procena troškova rehabilitacije svake od predmetnih brana; predlog programa rehabilitacije, u kome bi se identifikovali svi naredni koraci i procenila njihova trajanja, definisao njihov redosled i međusobna uslovljenost”, navedeno je iz Instituta.

Iz EPS-a ističu za N1 da sve velike brane u njegovom sastavu imaju vodne dozvole i da republička inspekcija obavlja redovan nadzor, kao i da branama postoje sistemi video nadzora koji omogućavaju praćenje kako same brane funkcionišu.

“Nije jasno ko upravlja branama”

Starost brana i to što nemaju potpunu dokumentaciju nisu jedini problemi - nije jasan pravni status po pitanju odgovornosti za upravljanje branom. Ovde treba imati u vidu da se šest visokih brana, navodi Divac, nalaze na Kosovu i Metohiji, te za njih nije ni moguće prikupiti podatke o dokumentaciji.

Republička direkcija za vode tokom 2023. je raspisala poziv za izradu studije o upravljanju visokim branama, a bilo je navedeno da „postoje brojne nedoumice u vezi sa pravnim statusom brana”, odnosno da „nije jasno ko i na osnovu kojih dokumenata upravlja njima”. Pun naziv studije je “Studija o pravnim, ekonomskim, tehničkim i bezbednosnim aspektima upravljanja visokim branama u Srbiji“, koju je uradio Institut “Jaroslav Černi”. Direkcija navodi da studijom nisu rešene sve nedoumice i nedostaci, već su date preporuke za unapređenje i rehabilitaciju 36 brana.

Prema Zakonu o vodama, javno vodoprivredno preduzeće upravlja i branama sa akumulacijama (…) u javnoj svojini, osim objekata koje su pravna lica izgradila za svoje potrebe, ističe direktor Instituta "Jaroslav Černi".

“Međutim, Zakon ne precizira na šta se odnosi izuzetak, što dovodi do apsurdne posledice da njima može da upravlja bilo ko… Ova nepreciznost u važećem Zakonu o vodama vuče poreklo iz ranijih zakonskih propisa, koji su donošeni u vreme drugih društvenih odnosa i sasvim drugačijeg institucionalnog uređenja vodoprivrede. Institut već dugo, preko dvadeset godina, ukazuje na potrebu da se otklone ove nepreciznosti i rešenja usklade sa sadašnjim društvenim uređenjem i stvarnim potrebama upravljanja vodama. Smatramo da se to može urediti novim Zakonom o vodama, čija izrada je u toku koliko je nama poznato”, istakao je Divac.

S obzirom na to da se radi o javnom interesu, kazao je Divac, Vlada bi mogla da donese zaključke kojima bi javnim preduzećima dodelila pravo upravljanja nad pojedinim visokim branama, nad kojima će se primeniti kriterijumi teritorijalne nadležnosti - ako se brane nalaze na teritoriji AP Vojvodine da njima upravlja JVP “Vode Vojvodine”, dok će ostatak pripasti preduzeću “Srbijavode”.

Za deo brana treba voditi računa o nameni - branama koje služe pretežno za proizvodnju električne energije treba da upravlja EPS.