Branković o sednici Skupštine: Ovakav dnevni red zahvalan za prikrivanje određenih akata

Zamenica programskog direktora Crte Tamara Branković kaže da se u drugoj polovini jula suočavamo sa nečim "što nije neuobičajeno, ali je rekordno".

"Za proteklih šest godina ovo je jedan od najdužih dnevnih redova. Prethodni saziv smo završili s 50 tačaka dnevnog reda, sad počinjemo ovaj, nakon decembarskih izbora, u drugoj polovini leta imamo tek prvu sednicu gde će zaista da budu na dnevnom redu neki važni sporazumi, važni zakoni", kaže ona.

Ističe da "taj dnevni red deluje predugačko".

"Činjenica da ćemo kroz 10 zakona o zaduživanju da se dodatno zadužimo kao država po nekoj računici milijardu evra. A opet sama sednica po nekoj lošoj praksi, možda malo boljoj nego u prethodnom sazivu kada su sazivane na 24h, ovde je sazvana 4,5 dana ranije, ali je opet pitanje da li poslanici imaju vremena da se spreme", kaže ona.

Najverovatnije će, smatra ona, "doći do spajanja svih tačaka u jednu objedinjenu raspravu".

"Gde će u suštini o svih 60 tačaka, odluka, drugih akata da se razgovara o jednoj tački, onda vi kao narodni poslanik birate na šta ćete da se osvrnete u svom izlaganju. Kada je sve spojeno u jednu tačku, skraćeno je vreme za razmatranje, veliki broj tačaka ne stigne da bude spomenut u plenumu", navodi ona.

Samim parlamentom se, ističe, "upravlja na način koji je dosta nepredvidiv".
"Mi smo u jako dugačkom periodu raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora izgubili skoro tri godine kao društvo bez funkcionalnog parlamenta, vlade, naš parlament nema godišnji plan rada", kaže.

Branković dodaje i da, "kad razgovaramo o ovako obimnim sednicama, ako se bude desilo da sve tačke budu spojene u jednu, javnost ostaje uskraćena o tome o čemu se debatuje".

"Šta je na dnevnom redu, šta je usvojeno i šta na kraju dana se zaista odnosi na neki javni interes, da li se štiti javni interes. Ovakvi dnevni redovi su zahvalni za prikrivanje određenih akata. Jedna od tačaka je jedno autentično tumačenje koje je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo predložio, da se jedan međunarodni sporazum o infrastrukturnim projektima izuzme iz postupka javnih nabavki. Prostori se otvaraju za korupciju, za lično bogaćenje, vidimo sve češće da se u tim za državu velikim projektima koji se proglašavaju državnim projektima ide ka tome da se procesi postupka javne nabavke izuzimaju", kaže ona.

Najviše zabrinjava, smatra ona, što se nije rešio "tako veliki prestup prethodnog saziva, kada je više od 38.000 potpisa građana za narodnu inicijativu volšebno nestalo".

"Izgubilo se u hodnicima Skupštine, što to nije došlo na dnevni red uprkos propisima. Dve godine su prošle od jula 2022. godine. Narodna skupština je prekršila Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi. Prošli su svi rokovi, ali to ne menja činjenicu da su građani nešto uputili narodnoj skupštini. Uglavnom je život narodnih inicijativa zavisio od spremnosti narodnih poslanika da se time pozabave, bila je potrebna politička volja", navodi ona.

Prema njenom mišljenju, "Radna grupa o izborima je nažalost izneverila očekivanja javnosti".

"Da će bilo kakva promena u kvalitetu izbornih uslova da se desi. Ono što najviše zabrinjava jeste da je u maju radna grupa jednostvano prestala sa radom jer je vladajuća većina odlučila da neće da pristupi bilo kakvom izjašnjavanju, bilo kakvom glasanju. Kako će se i da li će se odvijati taj proces, ostaje da se vidi", kaže ona.