"Kupovina i rušenje kuće u kojoj je radio Oliver Ivanović u Kosovskoj Mitrovici je pokušaj da se zatre svaki njegov trag i simbolika koju on predstavlja. Mi smo se borili da ta kuća postane memorijal u kojem će biti izloženo sve što je Oliver radio i nismo uspeli, a naša država ništa po tom pitanju nije uradila, preglasna je bila njihova tišina", rekao je za N1 Aleksandar Ivanović, bratanac ubijenog Olivera.
„U toj kući u Kosovsoj Mitrovici je kuća Oliver nije živeo, već je godinama radio i ta kuća nije vezana samo za njegovu sudbinu, ona odiše važnim uspomenama iz jednog veoma turbulentnog perioda“, objasnio je Aleksandar Ivanović, i istakao da su on i njegov brat želeli da ta kuća postane svedočanstvo i simbol stvari koje su se u njoj događale za vreme života Olivera Ivanovića.
„Oliver je tu, u toj kući, sa grupom golorukih momaka organizovao odbranu Kosovske Mitrovice u vreme kada je 1.000 albanaca organizovano pokušavalo da protera svakog Srbina sa severa sa željom da severni deo Mitrovice postane etnički čist. U tom naumu ih je sprečio upravo Oliver. Posle toga je svoj politički život nastavio iz prostorija te iste kuće. Ne postoji ni jedans trani zvaničnik koji kad je dolazio u Beograd, nije odlazio i u Mitrovicu da vidi Olivera. I svaki od njih je odlazio baš u tu kuć, u te prostorije. Bio im je važan jer se on zalagao za mirno rešenje problema Kosova“, objasnio je u emisiji Newsnight Aleksandar Ivanović, bratanc ubijenog Olivera Ivanovića.
Pročitajte još:
Posle surovog ubistva, porodici braće Ivanović, ta kuća je postala još važnija, jer je, kako je rekao Aleksandar, za njih ali i za grad, dobila poseban značaj.
„Moj brat se borio i ja sam pomagao da ta kuća ostane u njegovom vlasništvu, da Oliverova deca budu vlasnici, ne da bi se u toj kući živelo već da se od nje napravi svojevrsan memorijalni centar, neka vrsta muzeja, gde bi bilo izloženo sve ono šta je, i na čemu je radio, i šta predstavljao Oliver Ivanović. Mislili smo da u budućnosti, kada se promene vremena na bolje i steknu uslovi, da kuću ustupimo gradu Kosovska Mitrovica, da oni možda obezbede nekog kustosa i da to mesto nastavi da svedoči nekoj istoriji koja se u njoj desila“, naveo je Ivanović.
Međutim, on dodaje kako to više nije moguće. Kuća je prodata, a nakon toga će biti i srušena. Njen vlasnik je sada je Burim Fazliju, preduzetnik iz južnog dela Kosovske Mitrovice i on će, prema saznanjima nedeljnika Radar, na tom mestu izgraditi stambeni kompleks.
„Taj prostor je bio u nadležnosti kosovske agencije koja je raspisala konkurs za prodaju. Brat i ja smo tražili da se produži zakupnina jer je Oliver duže od decenije plaćao zakupninu, a posle njegove smrti je to nastavio da radi moj brat. Ideja je bila da ostane naša. Kada je raspisan konkurs 2018. godine na njega se javi samo Oliverov najstariji sin, bio je jedini ponuđač ali su ga kasnije obavestili da zbog toga što postoji samo jedna ponuda moraju da ponište konkurs. Na sledećem konkursu se pojavljuje taj gospodin. Procenjena vrednost kuće je u tom trenutku bila 10 hiljada evra, a taj gospodin je ponudio 103 hiljade i kupio je kuću“, objašnjava Aleksandar Ivanović.
On dodaje i da je ta kuća u jako lošem je stanju, da nije postojala nikakva tržišna logika da neko da toliki novac za nju, već da je, kako je naveo „nekom užasno bilo stalo da se ta kuća sravni sa zemljom“.
„Nije bilo bitno šta će se na tom mestu izgraditi, poenta je da se kuća i sva njena simbolika uklone“, istakao je Ivanović.
Na pitanje da li je neko od zvaničnika Srbije ili Srpske liste ponudio pomoć da kuća postane vlasništvo Ivanovića, Aleksandar je odgovorio „da nije“.
„Preglasno je bilo ćutanje srpskih vlasti, nemoguće je bilo da im je ta vest promakla ispod radara, i ne možete da onda to ne stavite u kontekst trenutka njegove smrti i svega što se dešavalo u danima posle njegovog ubistva. Nikoga iz Srpkke liste niste mogli da vidite na ulici, nismo mogli da nađemo prostor gde bi bio poslednji pozdrav Oliveru pre sahrane. Usledio je i predlog da se toj ullici da Oliverovo ime, ali su to oni kategorički odbili. Dali su jednoj ulici na kraju grada njegovo ime, a to kada bi videli kako izgleda, to je kao neka vrsta deponije i upravo je to poruka koju šalju i njihovo viđenje gde je Oliveru mesto“, ispričao je Ivanović i naglasio da Srpska lista niti srpske vlasti „ni u jednom trenutku nisu preduzeli ni jedanu stvar da kupe tu kuću, da je srede i daju neku vrstu simbolike o kojoj se govori“.
„Gašić je pre samo par meseci u Skupštini mahao nekim papirima i pozivao se na neko veliko prijateljstvo sa Oliverom. Gašić sada kao ministar vojske, šef BIA, bivši ministar policije, kome je neko ubio prijatelja tako mučki – ni on, ni niko drugi ništa nije uradio. To je snažna poruka i to je naša nacionalna sramota“, naveo je Ivanović.
On je rekao i da se tako nešto nikada ne bi moglo dogoditi sa Albancima na Kosovu.
„Zamislite samo Adema Jašarija, Albanca. Iako su mu ruke krvave, njega sunarodnici vide kao nacionalnog heroja. Zamislite da neki Srbin hoće da kupi kuću u kojoj je on radio, pa to bi bilo nemoguće, to se ne bi desilo nikad, pa da neko ponudi i deset miliona evra. To je nemoguće, pored albanske službe bezbednosti, Kurtija, jednostavno to je nemoguće i nikada se ne bi desilo. I onda se postavlja pitanje, šta smo mi to zgrešili da nas ovi naši predstavljaju i koja je poruka osim – nemate šta više da tražite u Mitrovici“, rekao je Ivanović.
Što se više i glasnije busaju u grudi da ne što ne daju, Gazivode, Banjsku, bilo šta, rekao je Aleksandar Ivanović, „to više, brže i lakše predaju u ruke sve Albancima.
„Oni sve oni u tišini predaju Albancima, a u isto vreme prave performanse na televiziji, sa što dužim i sa što više srpskih zastava“, zaključio je za N1, Aleksandar Ivanović, bratanac ubijenog Olivera.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare