Briga o starijima od 65 godina: Muškarci se oslanjaju na suprugu, a žene na decu

Istraživanje u okviru ove studije, nastale u okviru trogodišnjeg projekta "Jačanje otpornosti starijih osoba i osoba sa invaliditetom tokom kovida-19 i budućih katastrofa“ kojim koordinira Crveni krst Srbije, a podržavaju Evropska unija, Austrijska razvojna agencija i Austrijski Crveni krst, rađeno je na uzorku od 650 osoba starijih od 65 godina i osoba sa invaliditetom od 18 do 64 godine. Rezultati pokazuju da je starijim osobama podrška najpotrebnija u aktivnostima održavanja domaćinstva, plaćanju računa i nabavci, odlasku kod lekara, organizovanju popravki u stanu, i to više ženama nego muškarcima (izuzev kod pripreme hrane).
Dugotrajna nega znatno je potrebnija starijima od 75 godina nego onima od 65 do 74 godine (47,7% naspram 34,5%). Osobama sa invaliditetom podrška je najpotrebnija u održavanju domaćinstva, odlasku kod lekara, obavljanju nabavki i plaćanju računa, pokazuje istraživanje.

"Gotovo svaka deseta osoba koja ima potrebe za nekim oblikom dugotrajne nege nema nikakvu podršku već je prinuđena da se snalazi sama, i to je izraženije u manjim gradovima nego u selima i velikim gradovima, pokazali su rezultati istraživanja među ispitanicima ove studije. Razlozi su najčešće procena ispitanika da još mogu samostalno da funkcionišu (osobe sa invaliditetom mlađe od 65), nedovoljna informisanost o dostupnosti usluga (osobe starije od 65 godina) i nedostatak poverenja", navedeno je na konferenciji za novinare prilikom predstavljanja istraživanja.

Neformalni negovatelji su glavni stub nege, i to supružnici i deca, pri čemu se muškarci češće oslanjaju na suprugu (40,2% muškaraca naspram 25,3% žena), a žene na podršku dece (48,8% žena naspram 31% muškaraca). Osobe sa invaliditetom od 18 do 64 godine u gotovo polovini slučajeva se oslanjaju na roditelje (46,2%).

Izrazita većina (90,5%) ispitanih koji se u obavljanju dnevnih aktivnosti oslanjaju na podršku neformalnih negovatelja ne dobija nikakvu naknadu od države za tuđu negu i pomoć, a svega u 23,3% slučajeva neformalni negovatelji dobijaju neke stručne savete o pružanju nege od odgovarajućih organizacija i institucija poput ustanova socijalne zaštite, zdravstvene zaštite ili humanitarnih organizacija.

Rezultate je predstavila Tijana Veljković iz SeConS grupe za razvojnu inicijativu, organizacije koja je razvila ovu studiju, rekavši da je reč o pionirskom poduhvatu i da je rađena po istoj metodologiji za ceo region.

"Studija treba da bude osnova za formulisanje preporuka o tome kako povećati kapacitete pružalaca usluga i organizacija civilnog društva, kako poboljšati javne politike, i kako uvećati finansijska davanja. To je put da bi se osigurao bolji pristup uslugama dugotrajne nege za starije osobe i osobe sa invaliditetom u redovnim okolonostima, a posebno u slučaju vanrednih situacija poput pandemije izazvane virusom kovid-19", naglasila je Veljković.

Nataša Todorović, koordinatorka regionalnog projekta Crvenog krsta Srbije i jedna od autorki studije, podsetila je da je prema globalnim istraživanjima potreba za dugotrajnom negom najveća kod osoba starijih od 65 godina i kod osoba sa invaliditetom, a da na evropskom nivou gotovo trećina starijih od 65 godina ima teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, pri čemu je među njima više žena nego muškaraca.

"Procenjuje se da će na globalnom nivou broj osoba koje potencijalno imaju potrebu za dugotrajnom negom sa 30,8 miliona u 2019. godini porasti na 38,1 million 2050. godine“, rekla je Todorović.