Kakav je signal predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslao u Moskvu, a kakav u Brisel, kada je saopštio da zbog ranije dogovorenih poseta sa Zapada neće ići na samit BRIKS-a, već će srpsku delegaciju predvoditi potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin? Da li je to bila autonomna ili odluka pod pritiskom?
Preskače doručak i ručak na Istoku, jer sprema večeru za Zapad – na Vučićevom meniju ipak je Evropska unija, a gosti iz Brisela znaju, kako neki kažu, kod koga su došli.
„Oni ljudi koji donose odluke dobro znaju šta on radi i puštaju ga da to radi. Čal i da je otišao na samit BRIKS-a ne bi dobio prevelike packe, jer je njima važno šta on daje… Ja mislim da se on plaši, psihološki i iracionalno odlaska u Rusiju i susreta s Putinom, jer je svestan da njih više laže nego Zapad“, kaže politički analitičar Dragomir Anđelković.
U Kazanj nije otišla prva, već očekivana postava, jer potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, kažu, ionako više vremena provodi u Moskvi, nego u Beogradu.
„Jedan signal da preko Vulina mi smo se ukopali u Rusiji, tu smo, a s druge strane predsednik Vučić, njegovo izjašnjavanje je dobilo na dramatici i to je onda pokazatelj značaja odnosa koji Srbija ima s Briselom“, kaže Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji.
A ta drama oko odgovora na poziv ruskog predsednika završena je preko telefonske žice. Da li je Vučić opet napravio spoljnopolitički korak koji odgovara trenutku, a ne strategiji „idemo ka EU“?
„I pored priličnih nedoslednosti u tom nekom evropskom putu ipak postoje neke crvene linije u našoj spoljnoj politici koje nećemo preći, da li pod spoljnim pritiscima ili je to autonomna odluka? Verovatno i jedno i drugo“, kaže Stefan Vladisavljević iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
To što predsednik nije otišao da razgovara s Rusima, Kinezima, Indijcima i Brazilcima, već će imati sastanke sa poljskim premijerom Tuskom i predsednicom Evropske komisije Fon der Lajen za neke znači da se Beograd opredelio.
„Srbija je presekla jer ovo je bila velika raskrsnica i da je ovo najbitnija politička odluka predsednika od početka rata u Ukrajini. Mislim da smo na taj način kupili vreme i određeni kredibilitet u očima EU i SAD“, kaže Strahinja Subotić, stručnjak za međunarodne odnose.
N1: Je l sad ovo j trenutak u kome kažemo Srbija definitivno neće biti pod ruskim uticajem, nego EU?
„Ne, nije definitivno pokazala, niti će definistvno pokazati, i ne treba da pokaže definitivno, uvek treba imati kartu neke velike sile u džepu kako to Rusi vole da kažu“, kaže Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Rusiji.
A u čijem smo mi džepu? E, odgovor na to pitanje nije ništa jasniji danas nego što je bio juče.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare