Brisel bi Srbiji mogao da zavrne slavinu: Iskustvo Mađarske pokazuje da pretnja nije prazna

Iako srpski zvaničnici na svakom koraku bacaju drvlje i kamenje na Evropsku uniju, evropskih novčanica nisu se gadili. Milijarde su godinama stizale u okviru Plana rasta - direktno vezanog za spovođenje reformi - ali Brisel bi sada mogao da zavrne slavinu.

"Sve smo zabrinutiji zbog onoga što se dešava u Srbiji. Delim zabrinutost evropskih Zelenih i grupe Renew, zbog zakona koji podrivaju nezavisnost pravosuđa i represije protiv demonstranata, kao i uplitanja u nezavisnost medija. Trenutno procenjujemo da li Srbija i dalje ispunjava uslove za isplate u okviru finansijskih instrumenata EU", izjavila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Odmah posle ovoga, vlasti u Srbiji ekspresno su naložile da svi zakoni moraju biti usklađeni sa tekovinama EU, obećavajući da će država iz ovih stopa početi sa izmenama spornih pravosudnih zakona. Represiju nad građanima i gušenje slobode medija nisu pominjali.

"Ja iskreno ne verujem da će komesarka Marta Kos tražiti zamrzavanje fondova, pre svega zato što to ne bi bilo fer", rekla je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.

Milijarda i po iz evropskog Plana rasta samo je jedan deo finansijske pomoći koju Srbija dobija iz Evropske unije. Taj novac ne odnosi se na tranše koje dobijaju studentski programi, lokalne samouprave ili nevladin sektor. U pitanju je novac koji najvećim delom ide direktno u budžet, kako bi Srbija lakše asfaltirala put u Evropu. A sa tog puta ne sme biti skretanja po ključnim pitanjima.

"Države moraju da imaju minimum garancija i osiguranja vladavine prava, slobodnih izbora, slobodnih medija da bi uopšte mogle da dostavljaju zahteve za takve tranše i izveštaje o sprovedenim reformskim aktivnostima", navela je koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković.

Na sličan način Evropska unija svojevremeno je zapretila i državi članici - Mađarskoj, sa istovetnim argumentima za urušavanje vladavine prava. Orban je uslovljavanje parama nazvao političkim sloganom, a ne stvarnom pretnjom.

"Predlažem da nikada ne dođemo do tačke u Evropi u kojoj neki lideri ili birokrate mogu da posete državu članicu da bi je 'izribali' zbog vladavine prava. To će proizvesti mnogo toga, ali ne i evropsko jedinstvo", izjavio je bivši premijer Mađarske Viktor Orban 2019. godine.

Evropa je ipak bila jedinstvena - Mađarska je nakon toga postepeno ostajala bez briselskih para zbog problema sa korupcijom i nezavisnošću pravosuđa. Odmah pošto je pobedio Orbana na izborima, kandidat za novog premijera obećao je ubrzane reforme kako bi novac mogao da bude odblokiran.

"Naš cilj, koji smo dogovorili sa šefom delegacije Evropske komisije jeste da – pošto nema vremena za gubljenje, pošto zaista nemamo vremena za gubljenje – još pre formiranja vlade pokušamo da precizno mapiramo oko čega se tačno slažemo, koji su uslovi, i koji su to uslovi koje će sledeći saziv Narodne skupštine moći da ugradi u zakon u kratkom roku, i da sve to bude u skladu sa evropskim institucijama", rekao je Peter Mađar.

Zbog Orbanovog konflikta sa evropskim institucijama, koje su dovele do blokade EU fondova, jedna od ključnih poruka Mađarove Tise u kampanji bila je da neće dozvoliti izolaciju Mađarske, naglašavajući da ključni razlozi leže u autoritarnosti Orbanove vlasti, ukorenjenoj korupciji i kontroli institucija. Još jedna paralela sa Srbijom?

"Ono što je negde tema čitave ove pobune koja drma Srbiju zadnjih godinu i po dana jesu upravo problemi u tim oblastima, i koliko god nama delovalo da je to samo naš problem - ne, to je upravo problem onoga što su evropske vrednosti i onoga što EU zahteva da određene države dostignu da bi mogle da postanu njene članice", smatra koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković.

Selaković dodaje - da Mađarska nije već članica, nego da je, poput Srbije u postupku pristupanja, ovakva kakva je - nikad ne bi postala deo evropske porodice.