"Briselski sporazum - 10 godina autokratskog režima koji Zapad toleriše"

"Kraj dijaloga, premijeri parafirali", "Zatvara se teška epoha", "Istorijski sporazum koji će zaceliti rane"... Ovo su samo neki od naslova kojima su na ovaj dan, pre deset godina, mediji ispratili potpisivanje Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine. Šta je ostalo od "najbolje ponude koju je Srbija do sada dobila", kako je rekao tada premijer Ivica Dačić?

"Danas smo dalje od normalizacije odnosa nego pre 10 godina, ako gledamo nastavak ovog sporazuma i aneks. Mi smo dalje od EU, a Kosovo je bliže nezavisnosti. Podsećam da se u Briselskom sporazumu ne pominju potpisnici, a to su bili predstavnici države Srbije i potpisnici kosovskih Albanaca. U tom sporazumu se Srbija ne pominje. Imamo i nekoliko tačaka u kojima Srbija treba neke obaveze da prepusti Kosovu i imamo jednu tačku sa Zajednicom srpskih opština. Srbija je sve svoje funkcije ispunila, iako se tiču odricanja njenih funkcija na Kosovu", rekao je Samardžič.
Dodaje da je Kosovo imalo samo jednu obavezu u sporazumu, i to je prema njegovoj oceni "bedna koncesija".

"Zajednica srpskih opština je samo zajednica opština i ništa više. Srbija je svoje obaveze koje su brojne i jako delikatne obavila odmah, za par godina, računajući i predaju Elektroprivrede nekoliko godina kasnije. Kosovo nije ispunilo nijednu, i to bi za normalnu državu bilo dovoljno da prekine pregovore ili da ih bar uslovi. To je veoma čudno, da se država odriče svega, a ne dobija ništa", naveo je Samardžić.

Ocenjuje da se tu radilo o "računici", kao i da se u prethodnom periodu odvijala "trgovina" između vlasti u Srbiji i Zapada. Ona se sastojala u tome da Srbija isporučuje deo po deo državnih funkcija, dok Zapad pruža potporu toj vlasti.

"Ovo je 10 godina autokratskog režima koji Zapad toleriše", poručio je Samardžić i složio se da se radi o "trampi zarad očuvanja vlasti".

Dijana Vukomanović je navela da je ZSO dobar koncept i da je u Briselskom sporazumu navedeno pet njenih nadležnosti.

"Od toga Srbija danas ima samo neke ingerencije u oblasti zdravstva i prosvete. O tome svedoče i sami Srbi na Kosovu. Došlo je do minimiziranja tih nadležnosti. Srbi su integrisani i u pravosudni i policijski sistem", podsetila je Vukomanović.

Prema njenim rečima, situacije na Kosovu je torbulentna dok međunarodna zajednica nije ispunila neka od obećanja koja je dala Srbiji.

Ognjen Gogić kaže da od političara sa srpske strane koji su učestvovali u dogovoru i potpisivanju Briselskog dijaloga možemo čuti krupne reči koje nemaju uporište u realnosti.

"To je bila veoma velika trampa Beograda i Prištine. Beograd je trebalo da se saglasi sa tim da se Srbi na severu Kosova koji su ostali van kosovskog institucionalnog okvira integrišu u taj sistem, odnosno da se ukinu paralelne institucije i da one postanu deo kosovskog sistema. Priština je u toj pogodbi trebalo da se saglasi sa formiranjem ZSO. A ZSO je trebalo da posluži za 'anesteziranje' Srba prilikom ulaska u kosovske institucije... To se nije desilo, ZSO se nije formirala, ali su Srbi ušli u sistem. Tako da što se tiče dogovora, jedna strana je ispunila svoj deo dogovora, druga nije", kazao je Gogić.

Ukazuje i da se dogovor nije samo ticao Beograda i Prištine, već i da je postojao paralelni proces Beograda i Brisela.

"Uslov da Srbija započne pristupne pregovore sa EU je bio da se prihvati Briselski sporazum", naveo je gost N1.

Gogić navodi da je Briselski sporazum unapredio srpsko-albanske odnose na Kosovu, i da je došlo do izgradnje institucija u kojima su zajedno Srbi i Albanci.

Samardžić smatra da je "cela igra u tome da Srbija prizna Kosovo", kao i da su zbog toga "karte u rukama Srbije".

"Najveći štihovi su bili u rukama Srbije. Sve je od nje zavisilo. Ne bi toliki pritisak bio da Srbija 'normalizuje' odnose, da se ne očekuje od Srbije da na kraju prizna Kosovo. Ne bi tolika zaštita režima da se ne očekuje da se prizna Kosovo", napomenuo je Samardžić.

Komentarišući status Kosova, Ognjen Gogić je istakao de je to još uvek otvoreno pitanje.

"Kosovo je jednostrana secesija, koja kao takva izaziva napetost u međunarodnim odnosima i dovodi do podela u Evropskoj uniji. Činjenica da je Kosovo nedovršeno pitanje stvara napetost i na terenu. Uvek postoji težnju jedne strane da promeni status kvo. To je pokušavao Aljbin Kurti u poslednje dve godine", ukazao je Gogić.

"Čitava decenija je potrošena na utrošena na učvršćivanje režima Aleksandra Vučića", zaključila je Vukomanović.