Britanski ministar u Beogradu: Samo bi budala skrenula pogled s Balkana, Rusija ovde hoće hibridni rat

Dok je pažnja Evrope usmerena na Ukrajinu, tenzije na Zapadnom Balkanu tinjaju, a lideri u regionu — kao i u Britaniji — brinu da će ruski predsednik Vladimir Putin iskoristiti trenutak i i dalje produbi razdor među zemljama nekadašnje Jugoslavije.

Zapadni Balkan Politiko opisuje kao "drugu žarišnu tačku" - a s obzirom na tenziju koja se sada pojačava, Britanija se zalaže za pridruživanje svih šest država regiona EU, kako bi smanjila ruski uticaj.

"U ovom trenutku, sa ratom u Evropi i kada vidite dugu ruku ruskog mešanja i u regionu, bili biste budala kada biste skrenuli pogled sa Zapadnog Balkana, gde još uvek postoje pitanja koja tek treba da se prevaziđu“, rekao je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami za POLITICO.

On je ovaj deo Evrope posetio prošle nedelje.

"Putinovi interesi ovde su da održi destabilizaciju regiona. U njegovom je interesu da drži na ivici zemlje koje čine zapadni Balkan, da ima destabilizovano stanovništvo i da vodi sajber i hibridni rat", rekao je Britanac.

Svih šest država zapadnog Balkana pokušavaju da postanu članice EU, što je dugotrajan proces u kojem geopolitika može biti podjednako važna kao i usklađivanje sa EU zakonima, podeća Politiko.

Izazovi su veliki - Bosna i Hercegovina je, na primer, gurnuta u krizu jer Milorad Dodik, srpski član tročlanog Predsedništva zemlje, izbegava hapšenje zbog svoje separatističke politike, piše ovaj medij.
U međuvremenu, Srbija optužuje Kosovo za represiju nad srpskom manjinom, dok Kosovo krivi Srbiju za nasilje na teritoriji.

Eksperti za spoljnu politiku i ministri strahuju da će Kremlj pokušati da iskoristi duboko ukorenjene etničke i verske tenzije, kako bi podstakao dalje nemire širom Balkana, učvršćujući sopstvene interese Rusije i stvarajući još više problema u dvorištu EU.

"Trenutno moraju da krenu napred ili će i dalje biti ruski poligon", rekao je jedan britanski zvaničnik, kome je Politiko obećao anonimnost.

Sada postoji "prilično mali prozor" koji balkanske zemlje treba da iskoriste, pre nego što Brisel bude zahvaćen pridruživanjem Ukrajine, rekao je on.

"Ovde živi paradoks"

Lami veruje da Srbija — uprkos demokratskom nazadovanju, pristajanju uz Rusiju i odbijanju da prizna Kosovo — istinski želi da se pridruži EU, procesu koji je započela još 2009. godine.

"Ali postoje različite perspektive o tome kako doći do toga, koliko brzo i koliko ozbiljno. I postoji alternativna vizija, a to je mračnija vizija. To je pozicija koja prati oligarhiju, korupciju, tešku državnu kontrolu, državu koja je mnogo više policijska. Postoji i ta vizija, a te stvari su sporne u ovom delu sveta", rekao je Lami u Beogradu.

Ogromne prepreke koje Srbija mora da savlada da bi se pridružila bloku jasno su prikazane na ulicama Beograda, piše Politiko.

Sve autoritarnija vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji je nedavno dočekao Dodika raširenih ruku, na teškom je iskušenju talasom protesta neviđenih razmera u Srbiji.

Stotine hiljada ljudi marširalo je protiv korupcije u vladi, u demonstracijama koje su organizovali studenti zbog urušavanja nadstrešnice na renoviranoj železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je u novembru poginulo 16 ljudi. Oni nastavljaju da svakodnevno blokiraju puteve, navodi medij.

Čak su produžili svoje proteste kako bi se suprotstavili predlogu izgradnje luksuznih nekretnina od strane zeta predsednika SAD Donalda Trampa, Džareda Kušnera.

Studenti taj plan povezuju sa drugim poslovima sa nekretninama za koje kažu da su korumpirani. Mnogi u zemlji takođe osećaju gađenje zbog toga što porodica Tramp profitira od mesta koje je uništene u bombardovanju koje je predvodio Vašington.

Decentralizovani model organizovanja studenata znači da ne postoji jasan vođa koji bi mogao da bude meta, ali su vlasti optužene da koriste ilegalni zvučni top protiv demonstranata.

Zvanični Beograd je takođe rekao da su ruske špijunske službe pomogle u reakciji na proteste.

Lami je za Politiko rekao da "stojimo uz narod", pre nego što je pokrenuo temu protesta i tvrdnje o upotrebi zvučnog oružja tokom sastanka sa Vučićem u sredu u njegovoj predsedničkoj palati.
Ministar spoljnih poslova je bio tamo da potpiše niz sporazuma sa obostranim ciljevima suzbijanja ilegalnih migracija i stajanja Srbije bliže Zapadu.

Ali u izjavi okupljenim emiterima bilo je jasno da Vučić, populista koji je proveo više od decenije u vrhu srpske politike, olako ne prihvata da ga neko osporava.

"Ne pada mi na pamet da komentarišem proteste i demonstracije u Velikoj Britaniji, pošto poštujem suverenitet Velike Britanije“, rekao je on za strogo odabrane srpske medije, primećuje Politiko.

Vučić je takođe negirao da je protiv demonstranata korišćena sila ili akustičko oružje, i odlučno branio Dodika nakon što je Lami u izjavama novinarima ukazao na njegove "neustavne" postupke.

Vlada Srbije nije odgovorila Politiku na zahteve za intervju.

Na protestima se ne vijore zastave EU.

Studenti smatraju da je Brisel zatvorio oči pred endemskom korupcijom koju osuđuju, jer EU pokušava i da se približi Vučiću, i da dobije pristup nalazištima litijuma u ​​Srbiji za proizvođače akumulatora za električna vozila.

Za razliku od drugih zemalja na Balkanu, srpska javnost nije u ogromnoj meri zainteresovana za pridruživanje EU, a široka podrška Rusiji pretrajava.

Proces bi mogao biti još teži ako zemlja mora da prizna Kosovo kao uslov za pristupanje. Širom Beograda ispisani su grafiti „Kosovo je Srbija“. Sa centralnog Trga Republike vidljivo je osporavanje genocida u Srebrenici 1995. godine, kako opisuje Politiko.

Uobičajene su, takođe, poruke „je*eš NATO, je*eš EU“.

Srbija je diskretno dozvolila da njena municija završi u Ukrajini, ali je jedna od dve evropske zemlje koje nisu sankcionisale Rusiju. Njeno rukovodstvo se zalaže za ulazak u EU, ali i održava bliske odnose sa Moskvom i Kinom, sa kojima Beograd produbljuje ekonomske i vojne veze.

"Paradoks je ovde živ", kako je rekao Lami.

Brojne greške i uvertira na Kosovu

Lamijeva poseta regionu počela je u Prištini, gde nije mogao biti toplije dočekan, piše Politiko, podsećajući da zbog njihove uloge tokom 1990-ih godina u ratu na Kosovu generacije dece nose imena Tonibler, Klinton i Medlin.

U intervjuu za Politiko u svom predsedničkom kabinetu, Vljosa Osmani, koja je na funkciji od 2021. godine, jasno stavlja do znanja da nije sve u redu u odnosima sa Srbijom, koju opisuje kao svog "ludog hegemonističkog suseda".

Kada je prošlog decembra došlo do eksplozije koja je oštetila energetski i vodovodni sistem na ključnom kanalu, Kosovo je to nazvalo „terorističkim napadom“. Srbija je negirala umešanost i navela da je incident korišćen kao izgovor za obračun sa Srbima na Kosovu.

Kosovski premijer Aljbin Kurti, koga Beograd optužuje za represiju nad Srbima, dugo je upozoravao da je „pretnja novog rata“ stvarna, navodeći intenziviranje saradnje Srbije sa onim što Osmani naziva „trouglom zla“ — Rusijom, Kinom i Iranom.
Vučić je takođe često ponavljao predznak novog sukoba u regionu, tvrdeći da se Kosovo nepravedno odnosi prema srpskoj zajednici.

I Lami i Politiko su posetili bazu Kamp Film Siti u kojoj se nalaze snage KFOR-a gde su, kako navodi ovaj medij, vojnici rekli Lamiju da "veruju da Rusija podržava srpske aktivnosti na Kosovu, uključujući obaveštajne operacije", potvrdio je visoki zvaničnik u Prištini.

Osmani navodi da se Srbija mešala u nedavne opšte izbore na Kosovu; da je „Srpsko-ruski humanitarni centar“ na granici sa Kosovom zaista „ruski špijunski centar“; i da je Moskva utrostručila iznos potrošen na dezinformacije na Zapadnom Balkanu od invazije na Ukrajinu.

Ona insistira da je Amerika pod Trampom pouzdan saveznik, ali upozorava da ako Putin izađe ohrabren iz mirovnih pregovora sa Ukrajinom, Balkan bi mogao biti "plodno tlo" za "prelivanje" tog sukoba.

"Vučić predugo igra na Putinovu melodiju. Vreme je da odluči gde želi da odvede svoju zemlju", rekla je ona za Politiko.

Politiko navodi kako je Osmanijeva pritiskala Lamija da potpiše ekonomski i bezbednosni sporazum koji bi uključivao bilateralnu kupovinu oružja i više zajedničkih operacija između njihovih trupa. Ona je takođe rekla za Politiko da je „zvanično izrazila” spremnost Prištine da se pridruži mirovnim snagama koje Velika Britanija i Francuska pokušavaju da organizuju za Ukrajinu – ali je to uslovila potpisivanjem pomenutog sporazuma.

Kritikvoala je EU što i dalje dele Srbiji novac, uprkos tenzijama i rekla da bi Lami trebalo da kaže Vučiću da „prestane da napada svoje komšije, vrlo jednostavno i jasno“, iako je u intervjuu za Politiko odbio da pripiše bilo kakvu krivicu Srbije za opsadu Banjske.

"EU ne može sebi da priušti da izgubi Srbiju": Gde je tu Dodik?

U Bosni i Hercegovini,Milorad Dodik, vatreni predsednik Republike Srpske, osuđen je na godinu dana zatvora i šest godina zabrane obavljanja javnih funkcija zbog prkošenja naredbama međunarodnog mirovnog izaslanika, čija je pozicija stvorena da spreči povratak regiona u rat.

Od tada je izbegao nalog za hapšenje širom zemlje da bi ga dočekali Vučić u Srbiji i Putin u Moskvi.

SAD i Britanija su ga sankcionisale poslednjih godina, ali ima onih koji žele da odu krak dalje, poput Arminke Helić, izbeglice iz jugoslovenskih ratova koja je sada članica Doma lordova Velike Britanije.

Helić se zalagala da Ujedinjeno Kraljevstvo pošalje trupe u mirovnu operaciju EU u Bosni i Hercegovini.

Lami ne isključuje da će Dodiku udariti nove sankcije, odbijajući da komentariše takve mere, osim što je rekao da su "uvek pod kontrolom“.

Jedan od scenarija katastrofe koji Helić predviđa jeste da bi Dodik, koji se pozicionira kao „desno od desnice“, mogao da se predstavi kao žrtva „velike levičarske zavere“, da apeluje na Trampa da prizna nezavisnost svog regiona u Bosni i Hercegovini.
Helena Ivanov, istraživač u centru Henri Džekson Sosajeti, upozorila je da EU ne može da sebi „priuštiti da izgubi“ Srbiju, s obzirom na geopolitičke okolnosti, tvrdeći da bi to moglo da izazove talas problema širom regiona.

"Ako se vratite u jugoslovensko vreme, da je neko obraćao više pažnje na ono što se ovde dešavalo 1980-ih, mislim da su stvari mogle da se odigraju sasvim drugačije. Mislim da se Zapad prekasno probudio u realnosti onoga što se dešavalo u Jugoslaviji... I pitam se da li bi nešto slično moglo da se desi upravo sada, ne u smislu da je ishod isti – dakle ne kao da dobijete rad – već da se probudim u stvarnosti u kojoj su Rusija i kineski uticaji tako duboko ukorenjeni u ovoj zemlji da je prekasno", navela je ona.

Helić je saglasna da Zapad poklanja premalo pažnje i to pripisuje postepenom ulasku Rusije u region.

"To je kao bolest jer se razvija polako i nevidljivo. To nije posekotina; to je kao sporo sagorevajuća infekcija i zaraza", rekla je ona.

Postoji uticaj državnih medija Raša Tudej i Sputnjik, kao i Ruske pravoslavne crkve povezane s Kremljem. Kampanje dezinformacija se vode i na društvenim mrežama.

Kao i Ivanov, Helić misli da bi opasnost iznenada mogla postati očigledna, ako bi Putinu bilo dozvoljeno da ide svojim putem.

„Može preko noći da ide od lošeg do goreg, jer je ovo proces raspadanja državnih institucija od 2006. godine, svega što smo postigli posle ratova 1995. godine. Rusija ne želi stabilan Balkan jer je to stalna, neprestana zubobolja za Zapad, a Rusiji to sasvim odgovara", zaključuje Helić.