"Ispunjavanje postavljenih uslova je ključno za uspešno pridruživanje svih zemalja kandidata Evropskoj uniji", poručila je Ambasada Bugarske u Srbiji u odgovoru za N1.
Iz Ambasade Bugarske su naveli kako ta zemlja „dosledno podržava evropsku integraciju zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju zasnovanu na zaslugama“.
„Bugarska konstruktivno učestvuje u diskusijama u okviru Saveta EU o politici proširenja. Ministarstvo spoljnih poslova Bugarske ne smatra prikladnim da komentariše pitanje koje je trenutno predmet unutrašnje debate u pripremnim organima Saveta EU“, odgovorili su iz Ambasade Bugarske za N1.
Ovo je bio ceo odgovor Ambasade na pitanja koja smo uputili o nedavnom sastanku ambasadora država članica Evropske unije, a na kojem se oni nisu saglasili da daju zeleno svetlo Srbiji da se otvori Klaster 3, koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast. Tom prilikom smo ih pitali da li je tačna informacija da je Bugarska bila protiv, kao i koji su razlozi za takav stav Bugarske po pitanju otvaranja Klastera 3 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom.
Podsetimo, mediji, a ubrzo i srpski politički vrh, pre nedelju dana su preneli da je osam zemalja EU bilo protiv davanja saglasnosti na otvaranje Klastera 3 sa Srbijom. Tada je navedeno da je protiv bilo osam zemalja – tri baltičke zemlje, zatim Švedska, Finska, Holandija, Hrvatska i Bugarska.
„Da me Bog pita šta smo Bugarima zgrešili, ne bih znao da vam to kažem i objasnim. Čini mi se da razumem šta su stvarni razlozi, bez obzira što ih nikada nećete čuti. A za Hrvate sve razumem, nemam tu veliki problem da shvatim. A za nas su dve važne vesti tu da nastavimo da se borimo i da razgovaramo sa svima njima“, reagovao je tada predsednik Aleksandar Vučić na vest da Srbija nije dobila zeleno za otvaranje klastera na pomenutom sastanku.
N1 je upitao Ambasadu i o ovoj Vučićevoj izjavi, kao i da li takva izjava predsednika Srbije može da utiče na dobrosusedske odnose Srbije i Bugarske, ali komentar nismo dobili.
Šta koči evropski put Srbije
Inače, razlozi za nedavanje zelenog svetla Srbiji su neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i sankcijama prema Rusiji, nejasno geopolitičko opredeljenje Beograda, problemi u vladavini prava, kao i odnosi sa Prištinom.
To je potvrdio i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula koji je nedavno za TV Nova naveo da je za izlazak iz stagnacije evropskog puta Srbije potrebna i visoka usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
On je tom prilikom naveo da je za države kandidate za prijem u EU, poput Srbije, važna usklađenost sa ključnim parametrima u pristupnim pregovorima.
„Bez obzira na sadržaj konkretnog klastera, iznad pregovora sa državom kandidatom uvek lebde političke procene koliko je ona usklađena s ključnim parametrima pregovora. U procesu evrointegracija Srbije postoje ozbiljne zamerke na opštu neusklađenost u ključnim parametrima sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, rekao je Picula.
On je dodao i da su pre mesec dana mnoge zemlje „pominjale nedovoljne rezultate u vladavini prava, slobodi medija i dijalogu s Kosovom“.
„Tada je sedam zemalja odbacilo predlog Mađarske (za otvaranje pregovora o Klasteru 3), a kao glavni razlozi su navedeni neusklađenost sa spoljnom politikom EU i sankcijama Rusiji, na neki način nejasna geopolitička opredeljenost Srbije i naravno problemi u vladavini prava i odnosima s Prištinom. Mislim da se za mesec dana ništa nije promenilo“, rekao je on za TV Nova.
Nova šansa danas
Novu priliku za potencijalno otvaranje Klastera 3, Srbija će imati danas. Naime, kako su pojedini mediji preneli, o tome bi ponovo trebalo da se govori na sastanku Komiteta stalnih predstavnika država članica EU (Koreper II).
Inače, Evropska komisija je u izveštaju za Srbiju navela da je Klaster 3 tehnički spreman za otvaranje i istakla da će ukupni tempo pregovora nastaviti da zavisi od reformi vladavine prava i normalizacije odnosa Beograda i Prištine.
Pomenuti Klaster 3 obuhvata osam poglavlja i to ona koja se odnose na informaciono društvo i medije, oporezivanje, ekonomsku i monetarnu politiku, socijalnu politiku i zapošljavanje, preduzetništvo i industrijsku politiku, nauku i istraživanje, obrazovanje i kulturu i carinsku uniiju.
Srbija je poslednji put otvorila pregovaračka poglavlja sa EU još u decembru 2021. godine, a od tada pregovorački proces je gotovo „zamrznut“.
Spor Bugarske i Severne Makedonije
Probleme u pristupanju Evropskoj uniji ima i Severna Makedonija i to zbog spora sa Bugarskom. Naime, kako bi nastavila svoj evropski put i počela da otvara pregovaračka poglavlja, ova zemlja bi morala da uvede Bugare u Ustav Severne Makedonije.
Tome se protivi vladajuća stranka u Severnoj Makedoniji „VMRO DPMNE“.
U septembru ove godine premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski je ponudio odloženo dejstvo ustavnih izmena koje bi počele da važe kad ta zemlja zatvori pregovore, ali to nije naišlo na razumevanje.
Iako je Severna Makedonija dugo bila u paketu sa Albanijom, kada se govori o evrointegracijama, ovaj paket je ipak „razbijen“ kada je Albanija u oktobru ove godine otvorila Klaster 1 koji se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, pravdu, slobodu i bezbednost, javne nabavke, statistiku i finansijsku kontrolu i oblasti koje se tiču funkcionisanja demokratskih institucija, reforme javne uprave i ekonomskih kriterijuma.
***
POGLEDAJTE JOŠ – Picula: Možda mogu da pomognem Srbiji na putu ka EU, potrebna je spoljnopolitička usklađenost
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare