Burazer: Akcija studenata biciklista već dala određene rezultate, jasno je da ništa više neće biti isto

"Samo to pismo koje su oni odneli u Strazbur nije toliko važno, kao ni formalna reakcija Saveta Evrope ili Evropskog parlamenta, već je važnije to što su probudili međunarodnu javnost i medije kada je reč o krizi u Srbiji", ocenio je Burazer u serijalu Agreman o spoljnoj politici.

On ukazuje da su lideri država članica EU u proteklih deset godina "radije birali" da ne vide urušavanje demokratije, autoritaran zaokret u Srbiji i gušenje slobode medija.

"U proteklih šest meseci, akcije vlasti su zapravo pokazale mnogo više nego studentska vožnja do Strazbura o tome kakva je zapravo situacija u Srbiji, kakav je režim i kako reaguje na situaciju ugroženosti", predočio je Burazer.
On smatra da je ta reakcija bila dosta oštra, puna represije, propagande, a institucije koje su trebale da rade svoj posao i budu nezavisne pokazale su da su "potpuno zarobljene".

Burazer tvrdi i da je dobrom delu lidera u EU kristalno jasno da je kriza u Srbiji vrlo duboka i neće se lako rešiti.

Potvrdu tih svojih stavova on vidi u oštrim reakcijama Evropskog parlamenta, u promeni retorike zvaničnika Evropske komisije i izjavama švedske ministarke za evropska pitanja tokom posete Srbije.

"Kakav je stav svih 27 država članica mi u ovom trenutku ne znamo, ali proteklih nekoliko meseci može se nazreti da postoji kritična masa zemalja koje nemaju nameru da Srbiju poguraju napred u procesu integracija, ukoliko se stvari dramatično ne poprave", rekao je Burazer.

Govoreći o najavljenim posetama evropske komesarke za proširenje Marte Kos i visoke predstavnice EU Kaje Kalas, on je naglasio da očekuje nove pozive na dijalog i unapređenje stanja demokratskih institucija u zemlji, kako bi se kriza rešila.

"Čujemo u proteklom periodu i izjave da su studentski zahtevi zapravo slični onome što traže i EU, što zaista jeste jedan ozbiljan iskorak kada je u pitanju komunikacija Evropske komisije prema krizi u Srbiji", smatra on.

Burazer dodaje da je mandat Kaje Kalas, pre svega, da radi na stabilnosti regiona, spoljnopolitičkim i bezbednosnim interesima EU i predviđa da će to biti njen glavni zadatak tokom posete Beogradu.

Upitan o njenoj izjavi da države kandidati za članstvo u EU ne bi trebalo 9. maja da budu na obeležavanju Dana pobede u Moskvi, Burazer je uzvratio da je EU bezbednosno ugrožena pretnjom Rusije, ali i krizom partnerstva sa Sjedinim Američkim Državama.

Prema njegovom mišljenju, to definitivno dovodi u pitanje bezbednost celokupne EU, neki bi čak rekli njen opstanak, tako da nije nimalo iznenađujuće da Unija insistira na tome da države koje imaju makar deklarativnu nameru da postanu njene članice dele ključne evropske vrednosti.

Burazer procenjuje da je takva poruka upućena i u direktnoj komunikaciji sa vlastima, ne samo u javnosti, zbog čega bi zvanični Beograd trebalo da obrati pažnju kakve poruke dolaze iz Brisela.

On misli da ta poruka neće proći bez posledica.

Na pitanje o novom ministru evropskih integracija Nemanji Staroviću i poruci koja se njegovim izborom šalje Briselu, Burazer smatra da je EU, pre svega, bila zainteresovana da se u novoj vladi ne nađe Aleksandar Vulin, kao predstavnik proruskih interesa.

"Ostaje još da se vidi kakva će biti politika te nove vlade prema evropskim integracijama. Njen zadatak nije nimalo lak, a novi ministar neće tako lako moći da napravi one korake koje treba da napravi da bi Srbija nastavila svoj put evropskih integracija", uveren je Burazer.

Kako je obrazložio, ti koraci i ne zavise od Ministarstva za evropske integracije, već od stanja demokratije, borbe protiv korupcije, slobode medija, rada na izbornim reformama ili izboru novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

"To su pitanja u koja treba gledati, od njih će zavisiti da li će Srbija napraviti ili neće neki korak u narednim mesecima kada je reč o evropskim integracijama", ocenio je Burazer.