Burazer: Otvaranje Klastera 3, ako to Srbija nije zaslužila, samo bi nagradilo vlasti - da se predstavljaju kao reformatori

"Tako da otvaranje klastera samo po sebi ja ne bih izjednačio sa suštinskim napretkom, to je jedan korak, ali samo otvaranje je jedan dosta banalan korak, država može da otvori mnogo brzo sva poglavlja ukoliko je za to spremna", ocenjuje on.

On smatra da godinama unazad postoji problem EU sa komunikacijom, i da nije do sada jasno iskomunicirala da se Klaster 3 ne otvara zbog vladavine prava, što je ostavilo prostor vlastima u Srbiji da tumače to neotvaranje na način na koji to oni žele, da je to zbog Kosova.

Međutim, prema njegovim rečima, u poslednjih šest-sedam meseci nazire se promena komunikacije, odnosno, mnogo se jasnije govori o tome šta Srbija treba da uradi, mnogo se eksplicitnije govori o demokratiji, vladavini prava, a i sama predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, tokom posete Beogradu u oktobru, jasno je rekla da je njena glavna poruka da na svetu sad postoje demokratije i države koje nisu demokratske i daje mnogo važno da se vidi na kojoj je strani Srbija.

"Tako da mislim da su to poruke koje dosta jasno negoveštaju da je Evropskoj uniji stalo do pitanja demokratije i vladavine prava i da će to ubuduće biti važnije pitanje za Evropsku uniju nego što je to ranije bilo", navodi Burazer.

Na pitanje da prokomentariše izjavu mađarskog premijera Viktora Orbana, koji je naveo da je Srbija ključna zemlja za odbranu Evrope, u kontekstu migracija, kao i da je proces proširenja promašaj jer Srbija u poslednje četiri godine nije otvorila nijedan klaster, smatra da on ima neku svoju računicu i da se tu pravi određena vrsta trgovine, odnosno da se Mađarska složi sa proširenjem EU na Ukrajinu, a da zauzvrat druge članice pristanu na ubranje puta Srbije.

A na to da li je Srbija propustila svoj voz za proširenje, poručuje da su mnogi vozovi propušteni, ceo region je propustio čitav niz vozova, a Srbija možda najviše od svih, pored Severne Makedonije.

Međutim, smatra da je Srbija ključna zemlja kada se radi o pitanju stabilnosti, i da Crna Gora i Albanija, koje su najbliže ulasku u Uniju, ne mogu da reše taj ključni problem.

"Tačno je da bez Srbije u EU prostor Zapadnog Balkana ostaje trajno nestabilan i zahteva dalji angažman EU", ocenjuje, ali dodaje da približavanje Crne Gore i Albanije govori da je proces proširenja i dalje na stolu.

Što se tiče ulaska pomenute dve zemlje ne misli da tu neće biti još trzavica, ali da u EU postoji politička volja da se reše svi problemi.

Dodaje i da vlast u Srbiji nikada nije bilo iskreno zainteresovana za pristupanje Srbije EU, tj. da je to za njih bilo korisno i oportuno u trenutku kada su došli na vlast, ali čim je došao period kada više nije bilo izvesnosti u tom procesu, otišlo se na neku drugu stranu, država se konstantno udaljavala od očekivanih standarda i članstva.

Sada kada je taj proces ponovo otvoren, kaže, Srbija više nije spremna da uradi ono što se od nje očekuje, da tu priliku iskoriste.

S jedne strane, misli da je to poruka građanima, odnosno glasačima vlasti, da se njima pokaže da vlasti rade zapravo ono što treba da rade i da su nezadovoljne nepravdom koju su doživeli od EU.

Sa druge strane, to je poruka EU da Srbija ako ne dobije neku vrstu nagrade, više neće biti deo tog procesa na način koji je ranije bila, "s tim što mislim da je to ipak pretnja praznom puškom".

"Ta pretnja možda nekoga i zabrine, ali je mnogo veća šteta koja se pravi. Jednostavno, poruka je da vlasti u Srbiji nisu ozbiljne oko evropskog puta, da se na njih ne može računati", ocenjuje.

Ističe i da imajući u vidu kakva je trenutna situacija u Srbiji, i koliko je vlast zapravo ugrožena i do koje mere se ponaša sve autoritarnije, "mislim da je to zaista nešto što je dosta štetno po njene interese".

Da li birače u Srbiji interesuje proširenje?

Upitan da li birače u Srbiji uopšte interesuje tema proširenja, kaže da su građani s pravom razočarani procesom evrointegracija, i tokom godina krivica je bila na obe strane.

Prema njegovim rečima, veliki broj građana ne veruje da Srbija ima perspektivu, međutim, ocenjuje da ako Crna Gora i Albanija budu prišle članstvu, moguće da se stvar okrene i da građanima bude mnogo važnije gde su evrointegracije.

"Građani Srbije su osetljivi na izolaciju, i Srpska napredna stranka od početka se zaista trudila da se promeni slika da kad radikali dođu na vlast da će biti ratovi, izolacija... Ako bi ljudi počeli da percipiraju Srbiju kao izolovanu, kao državu koja je na neki način ostala, kao što je rekao Tomislav Nikolić, rupa na persijskom tepihu, to bi moglo puno da košta ovu vlast koja bi bila percipirana kao odgovorna za takvo stanje", ukazuje sagovornik N1.

Navodi i da su vlasti dosta ulagale u to da se za sporost evrointegracija optuži EU i radovale su se kad neka zemlja Unije blokira otvaranje poglavlja neke zemlje iz regiona.

Na konstataciju da je EU dosta novca uložila u Srbiju, kaže da je novac dosta važan i on pokazuje da Srbija jeste važna za EU, "ali on po sebi nije dovoljan da pričamo o evropskoj perspektivi".

"Veoma je važno koliko će EU biti spremna da izvrši određeni pritisak kako bi Srbija napredovala na tom putu kako treba", rekao je.

Za njega su ohrabrujući signali da EU neće gledati kroz prste Srbiji, jer je toznak da je EU ozbiljna oko toga da Srbija pristupi Uniji onako kako treba da joj pristupi.