Burna godina za nama - međustranački dijalog, vijetnamski radnici i pomak ka EU

Početak ove političke godine nagoveštavao je povratak dijaloga u Srbiju. Posle junskih izbora osnovano je i Ministarstvo za društveni dijalog. Međutim, kada bi se politički neistomišljenici našli na jednom mestu, dijaloga običnonije bilo.
"Ne postoji dijalog u Srbiji zato što u Srbiji institucije ne rade svoj posao. Sa druge strane, mi imamo vlast koja ne želi da razgovara ni sa kim ko im postavi pitanje koje se njima ne dopada", ocenjuje direktor NjuzMaks Adrija Slobodan Georgiev.

Međustranački dijalog koji se vodio zbog izbornih uslova, bio je nešto civilizovaniji. I produktivniji. Jedan se vodio bez posrednika a drugi uz pomoć evroparlamentaraca. Ishod je osnivanje tela koje će pratiti medije, kao i da u Republičkoj izbornoj komisiji bude i predstavnika opozicije. Dijalog oko Kosova se nije pomerio sa mesta. U borbi protiv korupcije i slobodi izražavanja smo napredovali, ali ograničeno. Tako je u oktobru rekla Evropska komisija. Evropski parlament je, međutim, bio zabrinut za nas zbog Rio Tinta, nasilja na protestima i slučaja Linglong.

"Poslednja ova situacija u vezi sa radnicima iz Linglonga jeste nama vratila na velika vrata zapravo pitanje radne eksploatacije, potencijalno trgovine ljudima na jednom ogromnom slučaju koji broji preko 400 ljudi, koji se, što je najgore od svega, potpuno odvija pred očima javnosti, i institucije ni na koji način ne reaguju evo već dva meseca", upozorava Danilo Ćurčić iz Inicijative A11.

Uradili smo prošle godine i nešto za pohvalu. Usvojili smo zakone o zabrani diskriminacije, o rodnoj ravnopravnosti, o zaštitniku građana. Zakon o istopolnim zajednicama izjavom predsednika da nije Ustavan, sačekaće izgleda neka bolja vremena.

"Zamislite situaciju da je neko svojom izjavom stopirao izradu nekog propisa zbog toga što on misli, iako ga nikada nije ni pročitao zapravo, da će taj zakon biti u suprotnosti sa Ustavom. To je nešto što zaista zabrinjava i što ne daje nikakvu vrstu optimizma da mi možemo da kažemo da će u 2022. godini taj zakon biti na redu u skupštinskom zasedanju", kaže Ćurčić.

Na samom kraju godine, na putu ka Evropi upisali smo i jedan plus. Otvorili smo Klaster četiri koji se bavi životnom sredinom.

"Ja bih rekao da je ova odluka iz decembra ove godine da se otvori novi klaster sa Srbijom posledica potrebe da se proces prosto nekako pokrene sa mrtve tačke, a ne toliko da je rezultat zaista zasluge Srbije u poslednjih nekoliko meseci. Videćemo naredne godine da li će doći do nekog entuzijazma po pitanju proširenja kod država članica ili neće", ocenjuje Nikola Burazer sa portala European Western Balkan.

Da li ćemo u 2022. godini napraviti korak napred ili nazad, zavisiće, kao i do sada od našeg rada i političke situacije. Zato će, kao i naše, i oči Evropske unije biti uprte prvo u referendum o Ustavu, koji nas čeka 16. januara, a potom i u izbore na koje izlazimo 3. aprila.