Bursać: Izbori režimu nisu opcija, rejting im je pao - Vučić više ne isporučuje stabilnost

"Ovo što se desilo ispred DIF-a u Novom Sadu nam pokazuje koliko vlast, nazovimo to tako, režim, kako god, nema neki dobar odgovor na ovu krizu, koliko je sve neka improvizacija i koliko ih svaki potez u stvari vrati dva koraka nazad, tj. dva koraka dalje od rešenja krize. Meni je to zaista izgledalo kao jedna vrlo improvizovana akcija, gde vi idite sa policijom, a pojma nemate ni šta hoćete, ni šta želite, niti obezbedite to dobro, niti imate ideju šta ćete. Ako uspete da upadnete na fakultet, uz to znate da će se vrlo brzo mobilisati veliki broj ljudi koji se protive tome i koji će doći da podrže studente, tako da mi zaista nije jasno šta im trebaju takvi momenti," kazao je.

Rešenje situacije

Na pitanje gde je rešenje trenutne situacije, Bursać kaže da je odgovor jednostavan - da se ispune zahtevi koje su izneti u vezi odgovornosti.

"Mi smo sad šest meseci potpuno u vanrednom stanju. Pala je vlada, pala je ekonomska aktivnost, mnogi segmenti društva su u blokadi, u protestu, u pobuni, kako god. I, pao je i rejting SNS-a. Pa me interesuje, da li je zaista sve to bilo vredno toga da zaštitite neke ljude koji su odgovorni za pad te nastrešnice. Da li je Aleksandar Vučić, kada na kraju dana sedne i opusti se, ako može u ovoj situaciji, pita li se - da li sam negde pogrešio i da li je zaista bilo vredno svega ovoga, da imamo čitav cirkus, šest meseci toga zato što sam odlučio da ne sprovedem dobro proces 'isterivanja' odgovornosti za žrtve u Novom Sadu."
Na podsećanje da postoje dve predsednikove verzije trenutne situacije - da je ovo terminalna faza i da je gotov, a druga da je pobedio obojenu revoluciju, politikolog kaže da je bliži ovoj prvoj.

"Ja sam ovde pristrasan. Ja sam taj koji zastupa tezu o terminalnoj fazi, jer ne vidim kako SNS može da se vrati iz ovoga na one popularnosti od 50-55% i slično. I to kad pogledamo neka istraživanja vidimo - rejting je pao i oni više nemaju prostora gde da povećaju svoj rejting, jer je njihovo glasačko telo vrlo nezadovoljno, vrlo zbunjeno, ono što se dešava, izneverena su im očekivanja i slično," kazao je Bursać i objasnio da glasačko telo Aleksandra Vučića pre svega ceni stabilnost koju je on njima pružao u zadnjih 12-13 godina.

"Ta vrsta stabilnosti jeste u neku ruku politička, polu-autoritarnog političkog sistema gde se jedan čovek sve pita. Ali ne vide ono nešto što su percipirali kao haos, a što su gledali od 2000. do 2012. godine, znači - nestabilne vlade, mnoštvo stranaka i slično. Tako da ta vrsta neke, možda čak i autoritarne stabilnosti... S druge strane, ekonomska stabilnost i relativni napredak, koji sad vidimo da je prožet ogromnom korupcijom, postojao je i predstavljao boljitak za mnogo ljudi. Toga u zadnjih šest meseci nema. Aleksandar Vučić više nije taj koji isporučuje stabilnost. Ja ne vidim u nekoj doglednoj budućnosti da on može da isporuči tu stabilnost. Zato su ti ljudi, tj. njegovi glasači, loše raspoloženi, zato rejting postepeno pada. A s druge strane, ova druga strana je prilično mobilisana, učvršćena, iako politički možda nije potpuno artikulisana, ali manje -više je jasno šta hoće i energija joj je bolja, definitivno," navodi Bursać.

On smatra da sila, novac i mediji, koje kontroliše režim, nisu toliko oštećeni, te da je ključna stvar u podršci ljudi, odnosno legitimitetu.

"I svakom režimu, pa makar bio i hibridni, na pola puta između demokratije i autoritarizma, odnosno režimi koji imaju sve institucije demokratije, ali u praksi se ne ponašaju tako.... Uvek vam treba legitimitet. Zato je Aleksandar Vučić često raspisivao izbore. Mi smo izbore imali u proseku na dve i po godine, možda čak i češće. Samo jedna vlada je izgurala mandat, ona od 2016. do 2020. Iako nije bilo potrebe da se raspisuju ti izbori, Aleksandar Vučić je uvek imao komotne većine. Međutim, oni raspisuju izbore s vremena na vreme, da pojačaju svoj legitimitet, da malo svoje glasače podignu, i da opozicionim glasačima daju neku vrstu ventila, nade da mogu da izađu na izbore. Naravno, tu se ništa ne promeni jer je polje na izborima nagnuto na jednu stranu," objašnjava.

Izbori nisu "aspirin" za ovu krizu

Na pitanje zašto ovoga puta izbori nisu "aspirin" za rešavanje krize, Bursać kaže da su te stvari upravo pokazatelj lošijeg rejtinga.

"Na osnovu nekoliko istraživanja koja sam video i neke koje sam isprobao sa kolegama koji se time bave, ja bih rekao da je u proseku oko 10% lošiji u odnosu na ono što su imali na prethodnim izborima. Taj rating je postepeno, čini mi se, u padu. Ali, postoje jasni pokazatelji čak i za ljude koji nisu videli te rejtinge istraživanja. Prvo je što niste videli nijedno SNS istraživanje plasirano u javnost u poslednjih 3-4 meseca, a ranije ste imali stalno na svakih mesec dana istraživanja gde su oni bili na 51, 52, 55%... sad ih nema, jer nije lako toliko podići sebi rejting u nekom istraživanju da biste to predstavili javnosti kao dobro. To je prva stvar. Druga stvar je, apsolutno pokazatelj - to što ne raspisuju izbore. Oni su ranije ovakve krize rešavali izborima."
Bursać je podsetio na primer oružanog incidenta u Banjskoj, posle kojih su raspisani vanredni parlamentarni izbori.

"To je bio jedan ekletantan primer, gde su oni četiri dana nakon toga raspisali vanredne parlamentarne izbore, iako nije bilo nikakvog razloga za to. Nego su raspisani izbori da bi se ta kriza prevela u izborni proces, tamo se i zaboravilo jer ima drugih tema. SNS na izborima pobedi zato što jednostavno imaju neravnopravno polje za igru, gde imaju mnogo veći pristup i budžetu, i državnim institucijama, i medijima nego svi ostali takmaci zajedno. Nova vlada uđe s novim legitimitetom u novi ciklus i, četiri do šest meseci kasnije, svi su zaboravili uopšte šta se dešavalo i zašto je došlo do izbora," navodi politikolog.

On dalje objašnjava da vlasti sada izbori nisu opcija jer oni više nisu sigurno polje gde bi mogli da pobede, uprkos svim ovim prednostima.

"Ja bih rekao da Aleksandar Vučić nije politički hazarder i on vrlo voli kad je to političko polje kontrolisano i kad su ishodi izvesni. Ovaj put ishod ubedljive pobede potpuno možemo da isključimo, a ishod pobede možda možemo da isključimo. Tako da to je vrlo, vrlo nezgodan teren za njega. Videli ste koliko se brzo mobiliše ova protestna opoziciona, kako god je nazvali, javnost koja je protiv, koja protestuje. I zato su izbori vrlo neočekivan teren, ne zna se šta može da se desi."

Kosjerić i Zaječar - test

Bursać kaže da će, ako studenti budu zahtevali raspisivanje izbora, Aleksandar Vučić čekati neku povoljniju situaciju.

"Aleksandar Vučić će, ako bude izbora, sačekati neku povoljniju situaciju, možda i jesen, iščekujući da se ovo malo smiri. Meni su zato dobar pokazatelj dolazeći lokalni izbori u Zaječaru i u Kosjeriću. I oni će pokazati nekoliko stvari. Pokazaće koliki je zaista pad SNS-a i koliko se to operacionalizuje u baš toj izbornoj areni, gde oni imaju mnoge prednosti koje uživaju. Pokazaće koliko opozicija dobija time, odnosno koliko su uspeli da mobilišu građane na svoju stranu. Pokazaće i modele saradnje studenata i opozicije, jer videli smo u Kosjeriću i u Zaječaru su različite. U Kosjeriću su se njihovi studenti, koliko vidim, organizovali i postavili određene uslove na koje je opozicija pristala. U Zaječaru su opozicione liste koje su izašle. Ja nemam sumnje da će studenti glasati za njih, ali koliko će se uključiti u kampanju, da li će ih podržati, to ostaje da se vidi jer su dosta bili na distanci od političkih stranaka," kazao je Bursać.

Prema njegovim rečima, četvrti, vrlo važan pokazatelj tih lokalnih izbora, je koliko će SNS primenjivati mehanizme izborne manipulacije koje inače primenjuju.

"Da li će u većoj meri, očekujući možda poraz, da to preduprede, ili će smanjiti to zato što će biti više kontrolora, više opozicionih glasača... Biće fokus javnosti na tome i zato što će se svaka, pa čak i nenamerna greška biti pod lupom javnosti i biti predstavljena kao neki pokušaj izborne manipulacije."

Politikolog smatra da bi, eventualni studentski zahtev za raspisivanjem izbora i stvaranje sopstvene izborne liste, bio dobar način političke artikulacije.

Saradnja studenata sa sindikatima

Bursać kaže da je od početka jasno da studenti ne mogu sami da se bore, kao i da je potrebno da se uključi širi društveni front.

"To teško ide zato što su ljudi čudne voćke i društva su kompleksna stvar. Pogotovo naše društvo u kojem imate vladajuću partiju koja je ušla u mnoge pore društva i koja je državu praktično preuzela za sebe. I država, kod nas nije neutralni arbitar, već neko ko jasno navija i radi za jednu stranu. Zato i kažemo režim, a kažemo stranka koja je na vlasti ili koja trenutno vrši vlast. Tako da ide teže, ali vidimo da se oslobađaju značajni delovi društva," kazao je Bursać i objasnio da ljudi koji možda ranije nisu smeli nešto da kažu, sada su mnogo spremniji da prihvate taj rizik.
On smatra da je studentski zahtev došao do zida, kao i da, ako režim to neće da ispuni, onda mora da se menja režim.

"Pravac političke artikulacije ka izborima je meni logičan korak dalje ukoliko hoćete da nastavite vaš protest i da izgurate u stvari ono što ste naumili, a to su zahtevi."

Spoljno-politički legitimitet

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos, kazala je juče da su zahtevi studenata od vlasti u Beogradu isto ono što traži Brisel. S tim u vezi Bursać potvrdno odgovara na pitanje da li je time spoljno-politički legitimitet vlasti na kocki.

"To je vrlo važna poluga moći ovog režima, pre svega Aleksandra Vučića, taj spoljno-politički legitimitet, odnosno podrška koju je on na vrlo transakcionom nivou obezbeđivao i od Evropske unije, i od Vašingtona, i od Pariza, i od Brisela, i od Moskve, i od Pekinga... I sa svakim se tu našla žica, Aleksandar Vučić je u tom smislu vrlo dobro shvatio kako to funkcioniše."

Bursać podseća da kada imate problem u zemlji to se i te kako menja.
"Neće baš svaki evropski političar da se onako rado, nasmejan fotografiše sa vama, ako vidi da u zemlji imate veliki problem i da ga rešavate nasiljem. Uostalom, to ste možda najbolje mogli da vidite u Briselu, kada je Aleksandar Vučić bio tamo pre koliko mesec, dana. Ja ću podsetiti da je Ursula fon der Lajen bila u Beogradu sedam, osam dana pre pada nadstrešnice, i to je bilo vrlo onako veselo, žovijalno. Obraćala mu se sa - dragi Aleksandre. A u Briselu je bila jedna potpuno druga slika, onako prilično hladna saopštenja, otkazana zajednička konferencija za štampu, i onako između redova je to izgledalo kao jedna vrsta distanciranja," kazao je.

On smatra da je Aleksandar Vučić, kako kaže, Evropskoj uniji i dalje glavni za saradnju u Srbiji, jer ne vide drugu alternativu.

"Oni ne vide održivu drugu alternativu. Opozicija je fragmentirana i slaba, studenti nisu, ili protestni pokret nije još uvek formiran politički akter... Tako da će oni sarađivati s njim, ali verovatno na nekoj distanci koja ne pokazuje baš slaganje sa svim što radi. "