CEPRIS: Opasni predlozi, Mrdićevim pravosudnim zakonima bi se ojačao uticaj izvršne vlasti na pravosuđe

"Građani Srbije, a ni predstavnici pravosudnih institucija, nisu bili u mogućnosti da se izjasne o navedenim predlozima jer nije održana javna rasprava o nacrtima ovih predloga zakona, što je nedopustivo imajući u vidu da se njima predlažu promene koje duboko intervenišu u pravosudni sistem zemlje", navodi se u saopštenju.

Dodali su da je Mrdić pre mesec dana najavljivao i sporno usvajanje zakona o "reorganizaciji tužilaštva", koje bi vodilo ukidanju Tužilaštva za organizovani kriminal, na šta je Evropska komisija već reagovala konstatacijom "da svaka moguća promena u organizaciji tužilaštva treba da osnaži to Tužilaštvo".

Novi predlozi zakona, čiji nacrti nisu bili ni objavljeni, kako CEPRIS smatra, samo su "nastavak pokušaja obesmišljavanja" ustavnih reformi iz 2022. godine sprovedenih u okviru evropskih integracija, donetih sa ciljem uspostavljanja garancija samostalnosti tužilaštva i nezavisnosti sudstva od izvršne vlasti.

"Evropska komisija je u svom izveštaju iz 2022. godine posebno istakla značaj tadašnjih amandmana: 'Srbija je napravila važan korak ka nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa usvajanjem relevantnih amandmana na Ustav u februaru 2022. godine. Amandmani na Ustav predviđaju da će sva imenovanja sudija (sa izuzetkom budućeg vrhovnog tužioca) vršiti ili budući Visoki savet sudstva (VSS) ili Visoki savet tužilaštva (VST), čime se povećavaju mere zaštite od potencijalnog političkog uticaja", navodi se u saopštenju.

Prema njihovim rečima, usvajanjem podnetih predloga zakona garancije nezavisnosti, samostalnosti i odgovornosti pravosuđa bile bi neobezbeđene, a mere zaštite od političkog uticaja ukinute, što je protivno osnovnim ciljevima ustavnih reformi.

"Navedeni predlozi najavljuju mogućnost da se predsednici sudova biraju na još jedan mandat (sadašnje rešenje je mandat od pet godina bez mogućnosti ponovnog izbora), uvođenje posebnog odeljenja za Visokotehnološki kriminal čijeg rukovodioca će postavljati glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, ukidanje Komisije za odlučivanje o prigovoru na obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu i izmeštanje tog odlučivanja na glavnog tj. neposredno višeg javnog tužioca, kao i uvođenje Četvrtog osnovnog suda u Beogradu", ocenio je CEPRIS.

Produžavanje mandata predsednicima sudova, kako su ocenili, kreira se za pojedina kadrovska rešenja, kako bi predsednici sudova "nastavili da disciplinuju sudije, što neki čine već deceniju, a sa ovim izmenama će se taj period još više produžiti".

"Ukidanje Komisije za prigovore bi onemogućilo tužioce da se efikasno štite od nezakonitih instrukcija nadređenih, uključujući tu i instrukcije koje bi mogle biti politički motivisane. Podređivanje posebnog javnog tužioca za Visokotehnološki kriminal Višem javnom tužilaštvu rezultat je opšte težnje da se nadležnosti Vrhovnog javnog tužioca izmeste u okrilje Višeg javnog tužilaštva, odnosno njegovog rukovodioca Nenada Stefanovića", dodaje se.

CEPRIS smatra da bi osnivanje četvrtog suda bilo u funkciji posebnog suda za projekat "EXPO 2027", koje bi omogućilo raspoređivanje sudija koji se "vide kao pouzdani da sude u predmetima vezanim za ovaj projekat visoko koruptivnog potencijala i sumnjivog građevinskog kvaliteta".