Četvrtina Srbije nema pristup vodi na više od 40 stepeni. Suve česme su u Grockoj, Gornjem Milanovcu, Železniku, Padinskoj Skeli, Topoli. U Nišu nema restrikcija, ali je na snazi upozorenje da vodu treba štedeti. U niškim selima problem je veći. U Malči - najveći, iako je vodovod nedavno rađen. Aktivistkinja inicijative Pravo na vodu Žaklina Živković kaže za N1 da je pristup vodi ljudsko pravo po Ujedinjenim nacijama, a oni koji im to pravo onemogućavaju moraju da budu sankcionisani.
„Čini mi se da problem koji imamo u Nišu postoji i u mnogim lokalnim samoupravama, i rastući je, a to je da se dosta delova vodosnabdevanja privatizuje. Zakon o komunalnim delatnostima je 2018. godine promenjen, i sve više imamo to što vidimo u Nišu, da se na netransparentnim procesima, bez tendera daju neki radovi, pa čak i vodosnabdevanja, privatnim licima“, navodi Žaklina Živković.
Naša sagovornica osvrće se na situaciju iz Zrenjanina, koji već 20 godina nema čistu pijaću vodu.
Pročitajte još:
„Fabrika vode je izgrađena nakon sedam neuspešnih tendera. Građani su sve uradili, ali fabrika ne isporučuje vodu. Ona je u vlasništvu privatne kompanije“, navodi aktivistkinja.
Hidrolog Dejan Lekić ističe da je odgovoran – sistem.
„Sistem mora da bude odgovoran. Ovde se radi o upravljanju. Sve što vidimo danas posledica je činjenice da mi sve to znamo. Desetinama godina, još osamdesetih prošlog veka se znalo da je potrebno stalno ulagati, proširivati kapacitete, spajati male vodovoode na velike. To sve piše u zvaničnim dokumentima Republike Srbije. Sve ovo se zna, a onda mi zastanemo, i kad krene vrućina, krenemo da se čudimo“, navodi Lekić.
Dodaje da smo znali i to da će temperature rasti usled klimatskih promena.
„Postoji čitav niz predstavnika akademske zajednice i institucija, koji govore o posledicama – da će se prosečna temperatura povećati, i u skladu sa tim, i povećanje potrošnje vode. Time će se sniziti raspoloživi resursi. Imaćemo suočavanje sa drugim aspektima tih klimatskih promena. Već je sve to opisano, i data su rešenja koja treba da se primene“, objašnjava hidrolog.
Iluzija da smo bogati vodama
Aktivistkinja Živković napominje da je važno istaći da su klimatske promene ogroman problem i da moramo da razbijemo tu ideju da je Srbija bogata vodama.
„Uopšte nismo bogati vodama i imamo veliki problem zagađena podzemnih voda. Naša vodoprivredna osnova je stara 24 godine, nemamo nova hidrološka merenja i zapravo ni ne znamo koliko je situacija loša. Onda na to imamo višegodišnje zanemarivanje upravljanje vodama. Imamo stare cevi, preduzeća koja su potpuno devastirana, a nas brine da je to zato da bi se ona privatizovala“, navodi naša sagovornica.
Ljudi bez vode u rukama privatnika
Dodaje da, kada date u ruke upravljanje vodom privatniku, onda ljudi ostaju bez pijaće vode.
„Taj sistem se nigde nije pokazao uspešnim. Imamo primer u francuskom gradu Lionu, koji je posle 40 godina uspeo da se otrgne iz ruku privatnika. Imali su ogromne probleme sa vodosnabdevanjem zbog toga. Nacionalizovali su svoj vodovod ponovo. Pričamo o Francuskoj koja ima ipak određeni nivo vladavine prava. Nažalost, 2018. godine promenjen je taj zakon o komunalnim delatnostima“, kaže ona.
Upravljanje – glavni problem
Naša sagovornica ističe da je to jedan od problema.
„Glavni problem je upravljanje. Naravno da postoje različiti načini upotrebe vode, za energetiku, poljoprivredu, ali princip integralnog upravljanja vodom govori da prvenstveno moramo da obezbedimo čistu vodu za piće, zatim biološki minimum u rekama, da bi te reke bile žive, a ono što preostane, možemo da koristimo za druge upotrebe“, napominje Živković.
„Pojedinac se ponaša kao sistem“
Niški vodovod praktično je pretio građanima restikcijama, jer su, kako kaže, abnormalne potrošnje vode od 18 do 22 sata, a naš reporter zabeležio je curenje pijaće vode u samom gradu na mnogo mesta.
„Vrtimo se u krug. Kao pojedinci, ponašamo se slično kao sistem. Imamo gubitke u vodovodima koji idu preko 50 posto. Da li je voda stvarno nestala ili se neko priključio na vodovod, bez da to znamo… Ponašamo se po principu da uzmem za sebe, a za druge nema veze. Pošto ne vidimo sistemsko rešenje od strane onoga ko treba da predstavlja sistem, svaki pojedinac pokušava da zaštiti svoje interese. U tom galimatijusu i ne možemo da iskoračimo u pravcu normalnosti. Normalnost je da ne možemo da očekujemo da će vode biti beskonačno na 41 stepen, da svi na neki način treba da se ograničimo u potrošnji, ali kako to da uradimo kad vidimo da voda curi po ulicama“, naglašava naš sagovornik.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare