Cijanidom po Homoljskim planinama zbog zlata

Vesti 26. dec 202119:12 > 19:14 53 komentara

Na samo 50 kilometara od Laznice, u oblasti Homolja, jednoj od poslednjih oaza netaknute prirode u Srbiji, u pripremi je otvaranje rudnika zlata Potaj Čuka-Tisnica iznad Žagubice. Ruda će nakon drobljenja biti rasprostrta na površinu od 36 hektara gde će se na otvorenom prostoru prskati cijanidom koji lako i brzo reaguje sa živim organizmima, veoma je toksičan i smrtonosan.

Čist vazduh, reke iz kojih voda može da se pije, zdrava hrana, netaknuta priroda, zvuči kao početak bajke. Međutim, ipak je stvarnost koja stiže sa Homoljskih planina.

Zimi su teško pristupačne. Oštar vetar, zaleđeni potoci, dubok sneg nisu nas sprečili da stignemo do mesta gde je planiran rudnik zlata. Na tom putu sreli smo i one koji zbog rudnika nisu zabrinuti ali i one koji se plaše.

„Ova planina – to su sve bušotine gore skroz, ova planina će sigurno da se ruši skroz, površinski kop će da bude“, kaže meštanin Laznice Božidar Blagojević.

N1: Da bi našli šta?

Blagojević: Da bi našli zlato.

N1: Može da se kaže da stojimo na zlatu?

Blagojević: Može, a ova rečica izvire nedaleko odavde, bilo je planirano da se dovede do Žagubica.

N1: Za navodnjavanje ili može da se pije?

Blagojević: Ovo je čista pijaća voda.

Božidar Blagojević je, kaže, radio u Boru i zna kako je kad se otvara površinski kop. Međutim, njegov komšija Dejan koji na mestu bušotina ima imanje veruje da će, kako kaže, planina biti vraćena „u prvobitno stanje“.

„Ovo je moje imanje gde su vršena istraživanja“, priča nam meštanin Laznice Dejan Šćopulović.

N1: Od kada traju ti istražni radovi?

Šćopulović: Ima dvadesetak godina, niko se nije bunio. Ja sam za to, pošto su mi deca u inostranstvu i ja sam tamo privremeno, da ako se otvori rudnik možda će da budu malo otrovani, ali ostaće narod ovde. Mi smo se ovde školovali na rudniku Bor i Majdanpek.

N1: Kako to mislite „malo“ otrovani?

Šćopulović: Malo, vazduh i tako šta, mi smo navikli na arsen iz Bora i ovde se spuštao taj dim, nije to nešto novo kod nas.

N1: A deca koja nisu u inostranstvu?

Šćopulović: Otići će sigurno.

N1: A ako se rudnik otvori?

Šćopulović: Zaposliće se, sad dvadesetak rade iz Laznice, pa iz Žagubice. Ima onih koji žive od ovih istraživanja.

Za rudnik zlata na Homoljskim planinama nije planiran posao za više od stotinak radnika, ali postupak kojim se planira odvajanje zlata vrlo je agresivan.

Između potoka iz kojih može da se pije voda i šuma, osim što se hoda po snegu, može se slobodno reći da se hoda i po zlatu.Duž celih Homoljskih planina na svakih 100 metara nalazi se i po jedna bušotina da bi se istražilo šta se to nalazi u dubini zemlje, istražuje se kolike količine zlata postoje da bi de i otvorio rudnik. Da bi se do zlata došlo mora da se koristi cijanid zbog čega strahuje čitav homoljski kraj.

Rudnik bi, prema dostupnim podacima, otvorila kanadska kompanija „Dande“ i radio bi sedam godina.

„Samo smo se probudili jednog dana i pročitali da se otvara rudnik, kopalo bi se zlato s tim koliko smo pročitali, bilo bi gram rude zlata po toni iskopanog materijala“, navodi advokat Aleksandar Grujić.

N1: Da li bi Srbija mogla nešto da zaradi?

Grujić: Od rudne rente bilo bi 43 miliona evra.

Za sedam godina Srbija bi, dakle, zaradila možda petinu novca koji će uložiti, na primer, u Nacionalni stadion. Ono što sada najviše smeta Laznici je nedostatak informacija.

„Neću da dozvolim da niko pospe cijanid na grobove mojih predaka, to je nemoguće pokupiti. Vi znate da je cijanid smrtonosan jedan prema milion za ljude, najviše me muči to što se zna da posle svakog završenog rudarenja ta naselja nestaju“, kaže meštanin Rade Mošić.

„Kažu da će taj talog, ta jalovina, biti izolovana koliko je to sigurno – to je znak pitanja“, ističe meštanin Mile Damnjenović.

N1: Kada kažete to – „kažu“, ko vam kaže kako se informišete?

Damnjenović: To je drugi problem, nema ko da nam priča. Ko nama kaže, niko ništa. Nešto se radi gore, neka istraživanja ima bušotina…Sa kojim ciljem, na koji način, to niko ne zna od nas. Ako su predvideli da se koristi na sedam godina, neko ko ima 25 godina zaposli se radi sedam godina i šta će posle.

Mnogo je pitanja bez odgovora koja stižu iz Laznice, sela koje je odmah ispod planine koja bi po planu trebalo da bude srušena zbog zlata. Ono čega se meštani sećaju je izlivanje cijanida u Rumuniji 2000. godine koji je Tisom dospeo i u Srbiju, ubio hiljade tona ribe i uništio veći deo rečnog sliva.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare