Član MASA: Važno da studenti budu deo razgovora rektora i premijera - nema izlaska iz krize bez širokog dijaloga

"Mislim da smo sada u onoj situaciji u kojoj je kriza koja je generisana pre svega činjenicom da u ovoj zemlji postoji veliki stepen korupcije koji je detektovan i koji je na neki način simbolički izražen strašnom nesrećom u Novom Sadu i krizom koja je nastupila posle toga. Dakle, sada smo došli do toga da procesi koji se tiču univerziteta jesu ugroženi i zahtevaju na neki način neku koordinaciju, s tim što mislim da je važno istaći da su studenti pokrenuli jedan čitav proces koji prevazilazi samo okvir akademske zajednice, a i akademska zajednica podrazumeva i studente. Mislim da je izuzetno važno da studenti, šta god da se sada razgovara o samim problemima koje se tiču univerziteta, da je izuzetno važno da studenti budu deo tog razgovora i da se transparentno iznosi šta se razgovara sa premijerom", ukazuje on.

Dodaje i da su pritisci kojima je izložen rektor Đokić bez presedana, ali da je solidno njima odolevao.

"Mislim da je to bez presedana da neko ko je član akademske zajednice koji je časno radio svoj posao sada mora da neizmenično ide od policije do vlade. Pritisci koji se vrše su, pogotovo medijski linč, koji je prošao, zaista neprimereni i mislim da su, kažem, bez presedana u našoj istoriji. I s te strane, mislim da je važno da u ovom trenutku akademska zajednica, ali i svi društveni akteri, prepoznaju složenost ove situacije, ali da ni u jednom trenutku ne napustimo neki integritet tog demokratskog odlučivanja koje smo ustanovili", navodi.

Kaže i da rektor može biti posrednik u razgovoru sa premijerom, ali izlaska iz ove krize nema bez širokog dijaloga i demokratskog odlučivanja koje su ustanovili studenti.

Poručuje i da je jako važno da se ne naruši poverenje "koje je mukotrpno građeno kroz ovih pet meseci i kroz tu neku istinsku akademsku zajednicu koju smo sada izgradili".

Ističe da vredi razgovarati dokle god pritisci nisu takvi da prevazilaze sve granice, i dokle god u tom procesu razgovora postoji izvesna doza transparentnosti koja je apsolutni imperativ.

Solidarnost u akademskoj zajednici

Na pitanje da li ima solidarnosti u akademskoj zajednici, kaže - i da i ne.

"Ljudi tu često znaju da budu i egocentrični i ovakvi i onakvi. Međutim, ova kriza i činjenica da su studenti uspeli da kroz demokratsko odlučivanje, kroz plenume, uspostave jednu novu političku kulturu, ili da pokušavaju da je uspostave, nekako se prelila i na nas u akademskoj zajednici. Mislim da smo postali solidarni i kada smo videli kroz kakve pritiske prolaze prosvetari, dok su primali plate ljudi na fakultetima i institutima, izdvajali smo nešto za njih. Sada se opet samoorganizujemo da pomognemo onim profesorima koji neće primiti plate, zaista skandaloznom odlukom koju je donela vlada u tehničkom mandatu", ocenjuje.

Takođe, prema njegovim rečima, postoji i potreba da se na neki način repolitizuje društvo.

Upitana na šta tačno misli, kaže da vlast sprovodi strategiju da kad god se neko pobuni, ona kaže da je to političko.

"Pa šta je problem s tim što je političko? Mislim da je ideja da je političar kao pojam, ne neko ko je u stranci, nego neko ko sebe prepoznaje da se bavi politikom, da je to nešto inherentno nemoralno, da je to strategija koju vlast decenijama već razvija ovde i mislim da su studenti svojim akcijama, obilaskom Srbije, na neki način pokazali da postoji neka težnja da se na neki način repolitizuje, da ljudi prepoznaju da postoji neki problem, da nije sve do aktera, nešto malo i kroz ove zborove koji su negde dobri, negde loši, ali kada je recimo bila blokada RTS-a, zborovi su odigrali jednu dosta važnu ulogu", ukazuje.

Misli da je i akademska zajednica to prepoznala, "da učestvuje u svim nekim aspektima gde može da se uključi".

A na to može li akademska zajednica da se odupre svim pritiscima, nada se da može i da je optimista dokle god ima solidarnosti.