Centar za lokalnu samoupravu (CLS) je predstavio pet mere za smanjenje zagađenja vazduha u Beogradu.
Predsednik CLS Nikola Jovanović je rekao da u Beogradu ima oko 200.000 dimnjaka koji, kako je naveo, nisu ni predviđeni da smanjuju ili kontrolišu stepen zagađenja.
On je na tribini „Aerozagađenje – kako se boriti protiv tihog ubice“ naveo i da bi Grad trebalo da subvencioniše zamenu individaulnih sistema grejanja.
Pročitajte još:
Jovanović je naveo i da neophodno ukidanje toplotnog izvora na mazut i lignit u sistemu Beogradskih elektrana, kao i u javnim ustanovama.
Dodao je da je „jedan od najvećih zagađivača toplana Zemun koja koristi mazut“, te podsetio da se svake godine priča da će biti priključena na toplanu u Novom Beogradu koja koristi gas.
Naglasio je i neophodnost smanjenje emisija na postrojenjima u termoenergetskom sektoru, te naveo da termoelektrana u Obrenovcu nema sistem za odsumporavanje.
„Glavni industrijski zagađivači u Beogradu su popisani, neću ih navoditi, … „, rekao je on, te ukazao da i taj problem treba rešavati.
Prema njegovim rečima, i gradski javni saobraćaja je izvor zagađanja vazduha.
Jovanović je rekao i da će CLS, na mesečnom nivo, obaveštavati javnost o svemu što je urađeno u vezi sa predloženim merama.
Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević je rekao da Srbija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija imaju najgori kvalitet vazduha u Evropi.
„Kod nas je najmanje 50 odsto gora situacija sa aerozagađenjem nego u najgoroj zemlji Evrope iz bivšeg istočnok bloka“, rekao je on.
Ukazao je da su problemi odavno poznati i da bi sada trebalo da se pređe u fazu koja će omogućiti da se ide ka popravljanju kvaliteta vazduha.
Predstavnik Nacionalne ekološke asocijacije Milenko Jovanović je naveo da je problem sa aerozagađenjem dugotrajan, a da aktivnosti na njegovom rešavanju nisu moda.
„Ovo nije nikakava moda nego ozbiljan problem koji se uporno zanemaruje“, rekao je on.
Naveo je i da se, kada se pomene aerozagađenje, uvek neka od institucija vlasti oseća proizvanom.
Naglasio je da je to višedecnijski problem, koj je, u poslednjih deset godina zbog razvoja nauke i zbog monitoringa „postao vidljiviji“ u Srbiji.
