Ja sam uvek iznova taumatizovana kada se ovako nešto desi, i kada sam videla sve ovo na Kosovu, svom snagom me je tresnulo u stomak i vratilo u devedesete. Najdramatičniji utisak mi je da su mnogi ljudi sa Kosova, imam rođake, prijatelje, rodbinu tamo, da su oni još uvek imali imali nadu vezanu za Beograd, rekla je za N1 Aida Ćorović, aktivistkinja za ljudska prava.
„I onda se pitam da li je moguće da mi ništa nismo naučili iz devedesetih? Verovati ljudima koji su napravili ratove, čitavu naciju gurnuli u užas, siromaštvo, krv, onima zbog kojih se desetine hiljada ljudi tada nije vratilo svojim kućama? Pa sećamo kako su tada ljudi bili napujdani iz Beograda, i onda posle godinu ili dve su bili napušteni od tog istog Beograda. Verovati Beogradu sa istim ljudima, pa sve je isto, samo nema Slobodana Miloševića, je potpuno besmisleno. Razumem očajanje Srba na Kosuvu, oni su za mene najveći gubitnici, žive između čekića i nakovnja, u prilično neprijateljskom okruženju, lažima iz Beograda i u potpuno kriminalizovanom okruženju. Bilo je bukvalno juče ubistvo Olivera Ivanovića. I oni sve vreme više strahuju od tih kriminalnih grupa na severu Kosova. Vi na severu osećate taj strah, tame, zgusnutog očajanja, gotovo je sve opipljivo“, rekla je aktivistkinja u emisiji Njuznajt.
Ona je istakla da je lako pametovati iz Beograda ili nekog drugog grada.
„Znate, treba živeti tamo sa ljudima i njihovim strahovima. Sa vlastima na Kosovu se ne izlazi lako na kraj, ali moramo da prihvatimo činjenicu da od 1999. godine stvari nisu iste na Kosovu i Srbi ne mogu da očekuju da tamo žive kao pre 1999. Ono što je sve ovo vreme trebalo da se radi je da se diplomatski rešava problem, zbog tih ljudi i tamošnje dece. Javna je tajna da je sever zona trgovine narkotika, oružja i kriminalci iz čitavog regiona se šetaju tamo slobodno. To odgovara Beogradu i jednom delu albanaca koji žive na Kosovu. To ogovara i međunarodnoj zajednici kojoj se ne žuri da reši problem, oni ne žive tamo imaju, dobre plate, oni neguju stabilokratiju u Beogradu i rešavaju problem u etapama. Oni jako lepo zarađuju jer rade u ‘opasnom’ području. Volela bih da ih vidim u Pakistanu gde je zaista opasno. Neki od njih su umešani i u neke ‘posliće’. Naravno da nisu svi takvi ali ima onih koji tako žive. Ja sam videla u svom životu da je rat ‘dobar posao’, ali mirovni procesi tek“, istakla je Ćorović.
Ona je navela i da je fakat da je Beograd umešan u poslednje događaje na Kosovu, ali da je pitanje koliko.
„Pitanje je u kojoj meri je, ali fakat jeste Beograd umešan u to što se desilo. Ako je Vučić znao katastrofalno je, ako nije, još je katastrofalnije. Jer to onda znači da su se određene kriminalne grupe toliko osilile da rade šta god hoće. Ministar Kosova kaže da je oružje koje je nađeno novo i da je njegova vrednost veća od 5 miliona evra. Kako je mogao Vučić to da ne zna kada on zna sve? Radoičić i Veselinović čine okosnicu te kriminalne grupe i oni su ti koji su povezani sa vlastima u Beogradu“, rekla je Ćorović.
Ona je dodala i da je poražavajuće za sve nas, a pogotovo za ljude koji žive na Kosovu da živimo „ping pongu između Beograda i Prištine“, dok svakog trenutka na Kosovu može da se desi neki rikošet koji bi mogao da ubije neko dete.
Ćorović je istakla i da živimo u veoma nebezbednom okruženju, da ne postoji dan da se ne desi neko nasilje i kao da smo već zaboravili tragedije u Ribnikaru i Mladenovcu.
„Kada mladi ljudi odlaze iz Srbije oni to navode kao prvi razlog, a ne ekonomski momenat. E sada to, kako se mladi u Srbiji osećaju nebezbedni pomnožite sa sto, dvesta i shvatićete kako se ljudi na Kosovu osećaju, jer ne znaju da li će se, kada i šta desiti“, istakla je ona.
Da bi Srbija kenula napred, javnost mora da se vrati u devedesete, smatra Ćorović i kako je rekla, suoči se sa onim šta smo mi uradili drugima, šta je u drugom svetskom ratu urađeno Srbima.
„Fakat je da je Srbija napala Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Kosovo. Ja mogu da govorim i o Novom Pazaru u kojem sam doživela da u svojoj zemlji, koju fiansiramo našim novcem, novcem mojih roditelja, budu uperene puške i tenkovske cevi i u mene i u moje roditelje. Moramo se vratiti u devedesete kako bi krenuli napred. Ako imamo na vlasti preobučene radikale ili deo opozicije koja ćuti to se nikada neće se desiti. Ali ja vidim neke mlade ljude, nove glasove, koji imaju hrabrosti da to kažu. To su ljudi koji su pe svega časni i ne rade to za poene i mešetaranje, već ulažu u sebe i u svoje srce da bi se stvari popravile u Srbiji. Nemačka je nekada bila progutana fašizmom i svari su se promenile. Ljudi su sposobni za neku vrstu katarze. Gledam ljude šta pišu na mrežama, pa oni su sada zadojeni mržnjom i zlom, zadojeni su, ali vidim i neke drugačije ljude koji blistaju i sijaju i šalju neke drugačije poruke“, istakla je ona.
On je rekla i da koliko god da je ovo težak i bolan trenutak za sve nas, da je odlučila da i u njemu bude još bolja osoba.
„Nisam se umorila, svakog dana merim sebe i proveravam da li sam bolja i humanija i srećna sam što me tuđa mržnja nije zarazila i što sam stvorila neverovatan krug sjajnih ljudi koji imaju sličan vrednosni sistem. I kroz tu zajedničku interakciju svi postajemo još bolji ljudi“, zaključila je Ćorović.
Pogledajte još:
Pogledajte i ovo:
Komentari ()
Vidi sve komentare