Aleksandar Gubaš, čovek koji od 1991. broji ljude na protestima, kaže za N1 da kada se o radi o toj tematici ima tri različita pojma: jedno je broj ljudi na nekom mestu u nekom trenutku, drugo je maksimalan broj ljudi u nekom trenutku, a treće je ukupan broj ljudi koji su tokom protesta prošli. Povodom protesta prethodne dve subote protiv Rio Tinta i zakona o referendumu i eksproprijaciji, konkretno u Beogradu, i izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je na protestu kod Sava Centra bilo 4.190 ljudi, Gubaš kaže da misli da je taj broj "odokativan" i veruje da je u jednom trenutku zaista i bio taj broj ljudi, ali ukazuje da je protest trajao dva sata, tako da je za to vreme prošao veći broj ljudi.
„Na početku kad je blokiran auto-put kod Sava centra bilo je oko 3.000 ljudi, kasnije je taj broj rastao, ljudi su cirkulisali, bilo je hladno. Ni u jednom trenutku kod Sava centra nije bilo više od 5.000 ljudi odjednom, ali se tu izvrtelo znatno više, bar 7.000 do 8.000 ljudi je za dva sata tu prošlo, dolazili su i iz pravca Gazele i Novog Beograda“, pojašnjava Gubaš u Danu uživo na TV N1.
Povezane vesti
Govoreći generalno o protestima, navodi da je sa dobrog snimka moguće izbrojati „tačan broj ljudi u glavu, ali protesti se dešavaju tokom vremena, ovaj protest je bio vrlo dinamičan, mnogi su išli od jednog do drugog punkta, tako da je fluktuacija bila velika te je jako teško izneti tačnu procenu, ali mislim da je ukupan broj tokom dana u Beogradu bio tri puta veći nego što je predsednik rekao“, procenjujući da je najverovatnije bilo oko 12.000 ljudi na raznim punktovima kad se sve sabere.
Kaže da se najpreciznije broj prisutnih ljudi na protestu može izbrojati ako imate video snimak ili fotografiju – tada ih možete „izbrojati u glavu“.
„Kad nema toga, dve su metode – jedna je ako je protest pokretan, a druga ako je statičan. Ako je statičan proceni se kvadratura i prosečna gustina ljudi po kvadratnom metru i to se onda pomnoži, ali to je nekad neprecizno, jer ako nemate kamere ne možete precizno da odredite broj ljudi na kvadratnom metru. Ako je kolona u pokretu mnogo je preciznije, stanete na jedno mesto, grupišete vizuelno ljude u grupe od pet, deset osoba, izmerite koliko traje kolona i pomnožite“, navodi on.
Dodaje da je imao prilike da poredi ta odokativna brojanja sa brojanjima sa video snimaka i da je odstupanje kod odokativnog brojanja 10-20 odsto.
Navodi i da se kada se procenjuje broj ljudi na temelju kvadrature ustalio broj četiri, toliko može da stane ljudi na kvadratni metar „da se ne gužvaju“.
„Ali, zapravo je retko četiri, jer ljudi ne vole da budu sabijeni. Prosek je oko dva i po čoveka po kvadratnom metru. Ali, kao je protest na otvorenom, pa ljudi mogu da se rašire, ne bude više od jednog i po čoveka“, kaže on.
Dodaje da kad ljudi idu u koloni, tu se može proceniti prilično dobro na temelju toga koliko ljudi prođe za minut pored mesta na kojem stoji onaj koji broji, ali zavisi i od širine ulice kojom povorka ide. Navodi da kada se radi o Beogradu, tu obično šetnje u nekom trenutku prođu Svetogorskom ulicom, te je svojevremeno kada je tu stajao za minut prošlo između 400 i 500 ljudi.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare