Crni bilans nesreća u namenskoj industriji: Ljudski faktor ili sistemski propust - javnost uglavnom ne sazna

Pre više od dve decenije - 2001. godine - u eksploziji koja se dogodila na ovom istom mestu povređeno je petoro radnika, zaposlenih na pakovanju protivgradnih raketa.

Sedam godina kasnije, eksplodirao je mlin za sirovine od kojih se pravi eksploziv, i tada je povređeno 10 radnika.

Poslednja eksplozija u kruševačkoj fabrici Trajal treća je po redu, ali prva sa smrtnim ishodom. U eksploziji u pogonu za raketno gorivo poginuo je osamnaestogodišnji mladić. Bio je to njegov prvi posao koji je dobio u avgustu prošle godine, kako mediji prenose svedočenje majke, odmah posle završene srednje mašinske škole. Taj podatak otvara niz novih pitanja.

"Ko je odredio da lice od 18 godina obavlja ove poslove, ko je procenio rizike na tom radnom mestu u skladu sa Zakonom o bezbednosti na radu i kako je zapravo došlo do toga da neko bez ikakvog iskustva ili s minimalno iskustva radi na izuzetno opasnom poslu. Krivična odgovornost odgovornog lica bi morala da bude istražena", ocenjuje Mario Reljanović iz Insituta za uporedno pravo.
Da se utvrdi krivična odgovornost poslodavca za smrt njegovog sina - već punih 7 godina čeka Milovan Milivojević, otac Milomira, mladića koji je imao 25 godina, kada su on i njegov kolega stradali u fabrici Namenske industrije Lučani.

Milivojević (jun, 2019): "Ja ne mogu da prodam svoje dete od 25 godina".

Vučić: "Pa ko ti je rekao to?"

Milovan: "Pa svi su to uradili ovde, vi to znate, ovde je 21 žrtva..."

Vučić: "Znam, ali ljudi ovde ne rade kao na manekenskoj pisti, nego rade u fabrici baruta i oružja".

Milovan: Pa predsedniče, za vreme rata ne pogine toliko.

Koliko je ljudi poginulo u namenskoj industriji, a koliko ih je povređeno u poslednjih 20 godina - na to pitanje N1 Ministarstvo odbrane ne odgovara.

"Ljudi koji kontrolišu našu državu ustanovili su da je najbolje sve proglasiti tajnom. To je jedan efikasan mehanizam za sprečavanje odliva podataka, jer sve što se saznaje - loše je", ukazuje vojni analitičar Aleksandar Radić.

Prošle godine objavljena studija o krivičnim delima u oblasti rada pokazala je da u slučajevima pogibije radnika, samo tri odsto odgovornih završi u zatvoru, četiri odsto kazni se kućnim zatvorom, sedam odsto uslovno. U 86 odsto slučajeva niko nije kriv.

"Sve to dovodi do utiska da su poslodavci nekažnjivi za ova dela i da je život radnika, ako mogu tako loše da se izrazim, jeftin", navodi Reljanović.

Utoliko jeftiniji ukoliko je reč o životima radnika u industriji bliskoj državi, vojsci ili policiji.

"Do sada, u nekoliko prethodnih godina nismo saznali rezultat istrage nijedne jedine nesreće u odbrambenoj industriji. Bilo bi zaista iznenađenje ako bi Trajal bio izuzetak od pravila", poručuje Radić.

Jer pravilo je da se, čak iako rezultat istrage postoji, sakrije od javnosti.