Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) dostavio je narodnim poslanicima set amandmana na zakone koji definišu izborni proces. Predložena rešenja su sačinjena u cilju jačanja demokratskog karaktera izbora, a time i u interesu svih građana Srbije, saopštila je ta organizacija.
Konkretne izmene koje CRTA predlaže na osnovu višegodišnjeg iskustva posmatranja izbora i borbe za unapređenje kvaliteta izbornog procesa, odnose se na:
· obavezu da nosioci lista na parlamentarnim i lokalnim izborima budu i kandidati na tim izbornim listama,
· omogućavanje biračima da podnose prigovore na sve nepravilnosti koje uoče na svojim biračkim mestima, a ne samo ako je njima lično uskraćeno biračko pravo,
· utvrđivanje redosleda kandidata na listi za izbor predsednika Republike žrebom, umesto po redosledu predaja kandidatura,
· proširenje zabrane zloupotrebe javnih resursa i na zaposlene u javnom sektoru koji nisu u statusu javnih funkcionera,
· zabranu zloupotrebe javne funkcije tokom cele izborne kampanje, a ne samo 10 dana pre izbornog dana.
Povezane vesti:
„Ukoliko postoji volja da se javni interes stavi iznad stranačkog, predložena rešenja mogu u kratkom periodu doprineti izgradnji poverenja u integritet izbora, kao i većim mogućnostima birača da slobodno donose informisane odluke“, ocenjuju u CRTI, koja se u formulisanju amandmana, kako kažu, oslonila i na iskustvo koje je stekla učestvovanjem u javnim raspravama o predlozima novih zakona.
Amandmani se odnose na Predlog zakona o izboru narodnih poslanika, Predlog zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o lokalnim izborima, Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Predlog zakona o izmeni Zakona o sprečavanju korupcije. Svi navedeni zakonski predlozi koje je podnela Vlada Republike Srbije ušli su u skupštinsku proceduru.
Programski direktor CRTE Raša Nedeljkov kaže za portal N1 da ta organizacija današnjim gestom poziva narodne poslanike na političku odgovornost i poručuje im da prilikom donošenja odluke o usvajanju izmena izbornih zakona imaju u vidu argumente koje su predstavili stručnjaci iz pravnog tima CRTE.
„Kao organizacija već godinama pokušavamo da predstavimo argumente koji bi doprineli da se barem amortizuju ključni problemi i da se utiče na poboljšanje izbornih uslova u odnosu na ravnopravnost učesnika u izbornom procesu, kao i na smanjenje zloupotrebe javne funkcije u kampanji. Nadamo se da će makar razmotriti naše predloge. Nemamo mi očekivanja da će neko oberučke prihvatiti amandmane, ali s druge strane ostaće zapisano šta su bili predlozi organizacija civilnog društva“, naglašava Nedeljkov.
Ukinut žreb za određivanje redosleda kandidata
Jedna od izmena izbornih zakona koje je predložila Vlada Srbije odnosi se i na redosled predsedničkih kandidata na glasačkom listiću, koji će, ukoliko predlog bude usvojen, biti utvrđen prema redosledu predaje kandidatura, a ne kao ranije žrebom.
„Redosled predsedničkih kandidata na listiću godinama unazad određivan je žrebom kojim je, bez ozbira na to ko je kada predao kandidaturu i koliki su čiji kapaciteti, svim učesnicima data šansa da budu broj jedan, koji je najatraktivniji iz različitih psiholoških razloga. Sada se to menja tako što će redosled podnošenja kandidature određivati i to jeste ilustracija izostanka političke volje da se na odgovoran, državnički način nosimo sa problemima u izbornom procesu“, zaključuje Nedeljkov.
Kako kaže, CRTA nije imala nikakvu koordinaciju s političkim partijama u vezi sa podnošenjem amandmana i dodaje da „ne znamo u kojoj meri podržavaju naše predloge“.
„CRTA se zalaže za opštu reformu kroz usvajanje izbornog zakonika, kojim bi se pod jednom kapom našlo čak devet različitih zakona koji regulišu izbornu materiju. Pitanje održavanja izbora u istom trenutku bilo bi daleko manje aktuelno ukoliko bi bile usvojene neke druge stvari, kao na primer predlog da na izborima ne može biti nosilac liste neko ko nije kandidat ili ko nema prebivalište u opštini u kojoj se održavaju lokalni izbori“, smatra sagovornik portala N1.
Prema njegovim rečima, ocena CRTE je da predlozi izbornih zakona koji su u skupštinskoj proceduri ne rešavaju probleme, već ih u nekim segmentima i dodatno produbljuju, uprkos činjenici da „postoji čitav niz stvari koje jesu dobre, ali irelevantne“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare