Predah od vrelih letnjih dana, Novosađani nalaze na čuvenom "Štrandu". Za mnoge od njih, ova plaža je više od kupališta, pa čak više i od simbola grada. N1 donosi priču o tome kako parče dunavske obale izgleda danas, a kako je na novosadskom pesku bilo nekada.
Mnogi kažu da je Štrand najlepši ujutru, kad još nema gužvi. Svi se slažu da je ovo pravo mesto za predah od letnje žege.
„Odrastao sam tu, nekako je to stvar tradicije novosadske, ja sam nasledio to od mojih roditelja, a nadam se da će moja deca od mene“.
Pročitajte još:
„Mislim da svaki Novosađanin to može da vam kaže da je to izuzetno lepa plaža a i voda je, recimo, danas osvežavajuća, tako da po ovom vremenu bih svakom savetovao da dođe“.
„Kupamo se, igramo se sa decom, uživamo u hladu“, pričaju građani za N1.
N1: Mnogi kažu da je ovo najlepša plaža na celom toku Dunava?
„Pa jeste, zato što je uređena, za razliku od grada – čisto“.
Kabine na štrandu su posebna priča – svoju mini vikendicu u Ulici Omera Mehića ima i jedan od najvećih zaljubljenika u ovo parče dunavske obale. Predsednik udruženja „Štrandaroši“ otkriva nam fragmente iz vek i kusur duge istorije gradskog kupališta.
„Godine 1929. ovo je Štrand kupatilo i na mađarskom piše – „Štrand furdo…“, to je ulaznica, članska karta akcionarskog društva s kojom se moglo ulaziti na Štrand. Tada je bilo propisano kako se imate ponašati kad uđete na Štrand, kako morate biti obučeni, znači ‘dres kod’ iz tih godina. Znalo se kako dame ulaze obučene, kako gospoda ulaze obučena. Sve se znalo još od onda, ne treba biti ništa pametniji. Treba samo čitati šta je u prošlosti bilo“, navodi Miroslav Mrnuštik iz udruženja „Štrandaroši“.
Priseća se i svog detinjstva i igara nastalih na novosadskom pesku – kečket, picigen, pa nešto kasnije i nožni tenis.
„Današnja omladina nije zainteresovana, svi se bave telefonima i elektronikom, drže svi u rukama i svi se igraju, momci i devojke, neće niko da igra picigen, a još manje kečket, tako da su to bile igre gde se novosadska omladina veselo zabavljala celo leto i da vam pravo kažem, kad je trebalo da idemo sa ocem i majkom na more, to nam je dosta teško padalo, jedva smo čekali da se s mora vratimo kući“, kaže Mrnuštik.
U gradu koji se dobrim svojim delom menjao do neprepoznatljivosti, menjao se tokom decenija i Štrand. Ali ne drastično – stari dobri duh grada ovde je i dalje vitalan.
„Nama ne treba neki drugi Novi Sad na vodi, mi imamo naš Novi Sad na vodi otkad postoji“, ističe naš sagovornik.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare