Potraga za osumnjičenim za ubistvo jednog i ranjavanje drugog policajca u Loznici pokazuje da političari i dalje iznose podatke iz istrage, i da je to nešto što može da kontaminira istragu i da je skrene na pogrešan tok, kaže za N1 novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić.
„Ono što vidimo i što je inače boljka i u drugim slučajevima, tragedijama, jeste da se iznose neki podaci preko propagandnih glasila ove vlasti, za koje se ispostavi da zapravo nisu dokazi i da se ne nalaze u dokazima kada se pokrenu sudski postupci“, kaže za N1 Vuk Cvijić.
Dodaje da se nakon slučaja nestanka devojčice Danke i masovnog ubistva u Ribnikaru, a potom u Duboni i Malom Orašju, nastavlja mehanizam da političari na vlasti iznose detalje iz istrage, svoje stavove i svoja mišljenja.
„Vidimo da u nekim drugim slučajima taj isti ministar govori da nije on šerif i da ne treba da iznosi podatke. U nekim slučajima se upravo ponaša onako kako je sam rekao da ne bi trebalo da se ponaša. I to je nažalost nešto što može i da kontaminira istragu i da je skrene na pogrešan tok. Mi imamo teške slučajeve ubistava ili nestanka male Danke koji nemaju nikakvu političku konotaciju i nisu je imali, nema sumnje, dok se nisu umešali političari i govorili šta se desilo, iznosili podatke, počevši od predsednika Srbije. I zapravo posle svega mi ne znamo šta se desilo sa malom Dankom. Nadam se da to neće biti slučaj sada sa ubistvom policajca i da će se istraga, barem ovde, do kraja dovesti“, kaže Cvijić.
„Srpske i albanske mafije su jedno telo“
Komentarišući slučaj ranjavanja policajca ispred izraelske ambasade, Cvijić je rekao da se može videti da nema kontrole granica i toga ko ulazi u zemlju.
„Smatra li Kosovo pokrajinom, opet treba da postoji neka kontrola, jer je ono što je faktička činjenica, policija Srbije ne može da kontroliše na Kosovu, ali može da kontroliše ono što dolazi sa Kosova. Ali vidimo iz raznih stvari da se to ne dešava. I ono što se nastavilo, što je sindrom još iz devedesetih, da mafije, srpske i albanske, zapravo su jedno telo i nastavljaju saradnju. I da se ta saradnja ne prekida bez obzira čak i na ratne i nekada oružane sukobe. I to je ono što se nastavilo u ovoj poslednjoj deceniji“, objašnjava novinar nedeljnika Radar.
Ističe da vlast obmanjuje građane i kada je u pitanju izvoz oružja u Ukrajinu, ali da to ne čini kada su u pitanju strani zvaničnici.
„Ova vlast obmanjuje građane Srbije od kada je počeo rat u Ukrajini, da se tamo oružje ne izvozi. Imali smo te stave, vidimo da kada gostuju u inostranstvu i kada tamo govore da to nije baš tako direktna, pa mogu reći, slobodno laž. Tamo ne govore, ali građani Srbije su ostali jedini obmanuti. Više je za strane zvaničnike koji, s jedne strane, se zapada govore javno o tome i zahvaljuju se Srbiji. Vidimo da s ruske strane stižu kritike zbog toga. A to je jedna stvar koja treba brine građane Srbije, jer se vlast ponaša bahato prema njima, obmanjujući ih“, kaže Cvijić.
Dodaje i da je logičan nastavak toga da se od građana krije šta se dešava sa oružjem koje proizvode državne fabrike.
„U prvoj polovini ove godine podaci pokazuju da se za trećinu povećao izvoz namenske industrije Srbije. Čak i fabrike koje su imale probleme prošle godine sada napreduju. Ali tu se javlja drugi problem, koji postoji od kada je ova naprednjačka vlast, a to je da najveći profit ili kako kažu kajmak od cele te trgovine uzimaju privilegovani trgovci koji su bliski sa ovim vlastim. Uostalom, bez dozvola vlasti ne mogu da trguju oružjem. Slobodan Tešić i njegove firme su u igri. Tu se pojavljuju i neke firme, o tome smo pisali u pretprošlom broju, koje su pale u zasene u odnosu na Slobodan Tešić ili na firmu GIM, koju je vodio sada pokojni Branko Stefanović, otac bivšeg ministra. To je, recimo, firma Krupnik“, kaže Cvijić.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare