"Čvorovići" u KBC Zemun: Da li direktor ima pravo da nadzire pauze zaposlenih kako je isplanirao?

Iako zvuči kao vic, apsurd, ili nešto u maniru Ilije Čvorovića iz filma "Balkanski špijun" - ipak nije.

U pitanju je realnost u Srbiji, i to u Kliničko bolničkom centru (KBC) Zemun.

Sestre, tehničari, lekari - svi su pod nadzorom, kako ne bi mogli nekažnjeno da odaju počast za 16 preminulih građana Srbije u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine.

Da nije u pitanju neslana šala, svedoči i dokument na dve strane i šest tačaka, koji je pomoćnica direktora poslala "rukovodiocima klinika, glavnoj sestri KBC, klinika, bolnica i službi".

U njemu su navedeni članovi Poslovnog kodeksa, Zakona o radu, Pravilnika o radnoj disciplini kojim se pravda uvođenje nadzora i formiranje Komisije.

Kako je objavio sajt Nova.rs usmeno je rečeno da će posle druge opomene uslediti otkaz, odnosno u ovom slučaju dva odavanja pošte ili 32 minuta tišine.

Nezvanično se saznaje da su među članovima Komisije pomoćnici direktora, rukovodioci klinika i glavne sestre.

Ko čini patrolu, koliko minuta tišine nije kažnjivo?

U dokumentu je navedeno da patrolu čine "po jedan lekar i po jedna od glavnih sestara, koji su članovi Komisije", da će oni "svakodnevno vršiti nadzor korišćenja odmora u toku rada (pauze) zaposlenog van kruga KBC Zemun, odnosno da li zaposleni koriste pravo na pauzu u svrhu blokiranja okolnih saobraćajnica tokom svog redovnog radnog vremena" i da će o tome "svakodnevno izveštavati direktora KBC-a".

Ono što nije napisano jeste to kako će biti sprovedeno nadziranje/špijuniranje, jer nejasnoća je puno.

Na primer, kako se bira komisija? Dobrovoljno ili po nečijoj odluci? Da li su potrebne neke posebne kvalifikacije ili koliko članova broji? Ostalo je nejasno kako se biraju izvršioci, odnosno da li će članovi Komisije biti i direktni nadzirači, tako da primera radi glavna sestra ili pomoćnica direktora osim svog posla u tom trenutku, u 11.52h, mora da prekontroliše kako zaposleni koriste pauzu.

Postoji li obavezna maršruta? Koliko često se podnose izveštaji? Nije precizirano na koliko dana će se menjati nadzirači, kada će ići na pauzu? Šta ako nadzirači u 11.52 imaju druga posla, odnosno leče ljude? Još jedna nedoumica se tiče dužine stajanja. Ako je stajanje od 16 minuta kažnjivo, da li isto važi za stajanje od npr. 8, 11 ili 12 minuta.

Sve ovo pitali smo nadležne u KBC Zemun. Pitali smo da li je tačno da direktor Dragoš Stojanović trpi pritiske zbog odavanja pošte mrtvima, a ako jeste - od koga, s obzirom da se o tome pisalo u medijima.

Odgovore do sada nismo dobili.

Slučaj vezivanja studenta Luke

Kako N1 saznaje, sa odavanjem počasti ispred KBC Zemun se nije nastavilo, a kao jedna od posledica dokumenta jesu narušeni međuljudski odnosi, dok se atmosfera opisuje i kao "jeziva".

KBC Zemun je nedavno bio u fokusu javnosti kada se otkrilo da je pošto su ga pretukli žandarmi, student Luka Mihajlović sa teškim povredama bio satima vezan lisicama za krevet pre nego što mu je ukazana pomoć. Direktor Stojanović nije reagovao, već je samo kratko izjavio sledeće: "U procesu su neke dijagnostike i kontrole. Ne mogu ništa više da vam kažem".

Pravnik: Slučaj za rubriku "verovali ili ne"

Mario Reljanović, stručnjak za radno pravo, kaže za portal N1 da je ovaj slučaj za rubriku "verovali ili ne", ali da izgleda živimo takvu realnost koja često prevazilazi maštu.

Ako bi se ozbiljno bavili analizom iz ugla radnog prava, on kaže da se nameće pitanje koja ovlašćenja ima poslodavac prilikom vršenja nadzora nad zaposlenima.

Reljanović ističe da direktor navodi propise koji nisu relevantni za konkretnu situaciju, kao i da ne postoji funkcionalna veza između navedenog u dokumentu i onoga što rade zaposleni u KBC Zemun.

"Na primer, besmislena je rečenica da zaposleni pauzu mora da koristi radi ishrane. Pauza u toku dnevnog rada namerno je uređena minimalno, tako da zaposleni može da radi šta god želi - većina zaposlenih jede, ali će neko zapaliti cigaru, sesti da odmori bez jela, jednostavno otići u spoljni svet na vazduh ili u šetnju - niko mu to ne može zabraniti. Jednostavnije rečeno, ako svojim ponašanjem ne ugrožavaju poslodavca, njega ne sme da bude briga šta oni rade u svoje slobodno vreme pauze", kaže Reljanović za N1.

"I javni prevoz je političko pitanje"

On podseća da se nadzorno ovlašćenja uvek tumači restriktivno, osim ako nije u funkciji obavljanja poslova koje zaposleni obavlja, o čemu je nedavno izdata knjiga "Pravo na privatnost na radu".

Reljanović ukazuje i na dve nelogičnosti koje se tiču tzv. političke konotacije postupanja zaposlenih na pauzi. Po njemu ovo nema nikakvog smisla jer zaposleni nisu fizički prisutni kod poslodavca, niti se u javnom prostoru - na ulici, predstavljaju u ime poslodavca.

"Oni su u tom trenutku samo građani koji vrše svoja prava na način na koji bilo ko drugi može vršiti prava u istoj situaciji, u javnom prostoru", navodi pravnik.

Kao drugu nelogičnost Reljanović navodi poistovećivanje davanja pošte sa političkim delovanjem. On ističe da se političko delovanje, koje je nedozvoljeno na radu, tiče isključivo agitacije, promocije, deljenja materijala konkretnih političkih stranaka i pokreta, odnosno drugih politički aktivnih subjekata.

"Svako mišljenje koje inače iskazujemo, a koje se tiče društvenih pitanja, jeste političko pitanje. Ako se dvoje kolega u KBC Zemun žale jedan drugom na to kako gradski prevoz slabo funkcioniše, oni razmatraju političko pitanje - ali niko neće reći da se bave politikom na nedozvoljeni način. Zamena teza da je svako bavljenje društvenim temama isto što i bavljenje politikom (koje jeste nedozvoljeno kod poslodavca) je besmisleno. Ako sledimo takvu logiku na primer sindikati ne bi smeli da postoje, jer je bukvalno svaka njihova aktivnost - "politička", u tom neracionalnom smislu u kojem je direktor KBC Zemun posmatra i tumači", zaključuje Reljanović.