Da li desnica u EU u potpunosti zatvara Evropu za migracije: Koja je uloga Srbije u tom procesu?

Da li ste se ikad zapitali kakve su sudbine onih koji su godinama prolazili i živeli pored nas?

Tokom godina, kroz Prihvatni centar u Subotici prošlo je na desetine hiljada koji su bili u potrazi za boljim životom na teritoriji Evropske unije. Kapaciteti prihvatnog centra u Subotici često nisu bili dovoljni, pa su na okolnim livadama i njivama nicali čitavi divlji kampovi. Mesto je sada potpuno prazno. Ovaj prihvatni centar, kao i većina drugih na teritoriji zemlje, zatvoren je u julu. A gde su nestali ljudi?

Nisu nestali nigde, već je u tišini podignut zid Tvrđave Evrope. I to van granica Evropske Unije. Ovo što vidite nije granica između Mađarske i Srbije, gde je podizanje zida sa bodljikavom žicom bilo kontroverzno, kritikovano i medijski praćeno do detalja. Ne. Bodljikava žica godinama deli i Srbiju i Severnu Makedoniju, dok njom patroliraju evropski granični policajci iz Frontexa. Ista ona bodljikava žica koja za tadašnjeg premijera onomad nije dolazila u obzir.

"Mislim da su ovo u 99,99 odsto slučajeva dobri ljudi, proterani sa svojih ognjišta, naterani da napuste svoje kuće, svoju zemlju, ratom, terorizmom i iz različitih drugih razloga. Srbija će primati i pokazivati solidarnost prema svim ovim ljudima. Srbija neće da podiže nikakve zidove i bodljikave žice. Mrzim taj eufemizam - hoćete li da podižete zidove i ograde, a svi podižu bodljikavu žicu. Tako da bodljikave žice na granici prema bilo kojoj zemlji nećete da vidite", rekao je 2015.  Aleksandar Vučić kada je bio predsednik Vlade, tokom posete prihvatnom centru.

E, pa videli smo je. Srbija je samo pet godina kasnije kupila dve i po tone žilet-žice bez jasnog saopštenja za šta će biti korišćena. Žica je našla mesto na južnim granicama Srbije, a mediji o tome jednostavno nisu izveštavali. Iste godine, po naređenju predsednika, vojska je raspoređena u prihvatne centre, šaljući jasnu poruku.

Krajem oktobra ove godine, predsednik Aleksandar Vučić odabrao je evropski put žicom opasane Srbije odbijanjem da ode na samit BRIKSa u Kazanju, ali novi evropski put - put krajnje desne Evrope kojoj najveći problem predstavljaju migracije. Zato je umesto u Kazanj, Aleksandar Vučić otišao da prijateljski stisne šaku desno orijentisanom slovačkom premijeru Robertu Ficu i pioniru zatvaranja Evrope, mađarskom lideru Viktoru Orbanu.

"Uz dužnu skromnost, možemo da kažemo da je samo jedno rešenje funkcionisalo protiv ilegalne migracije, a to je mađarski model. Niko ne bi smeo da uđe bez odluke koja je napravljena za njihov jedinstveni slučaj. Drugim rečima, osoba može da uđe jedino ako postoji odluka. Oni moraju da čekaju napolju. Svako drugo rešenje nije efikasno", kazao je mađarski premijer Viktor Orban.

Njegov srpki kolega je za vreme kad je Evropom dominirala liberalna politika dočekivanja izbeglica otvorenih ruku koju je forsirala tadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, gradio imidž sušte suprotnosti Orbanu. Danas, za Vučića je mađarski premijer najveći prijatelj, koji pomaže Srbiji da se odbrani od migranata.

"Oni su nama ponudili pomoć, svaku vrstu pomoći, podrške, sa Mađarima zajedno i kroz Frontex i druge zajedničke patrole već radimo, a danas je Robert ponudio podršku i slovačke policije i verujem da ćemo i tu uspostaviti zajedničku saradnju. Ja sam im zahvalan na svakoj vrsti podrške i svakoj vrsti pomoći", istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Srbija je bila zahvalna na pomoći Evropske unije kada je trebalo graditi i opremati prihvatne centre. Najveći deo njih, pak, sad je zatvoren, dok se pored onih retkih koji još rade, okupljaju malobrojne grupe izbeglica. Prihvatni centar u Obrenovcu, međutim, rezervisan je samo za one koji zatraže azil u Srbiji, pa oni koji žele samo da prođu, moraju da se snalaze. Oko kampa svuda su znakovi da više ljudi živi van centra, nego u njemu.

U neformalni kamp u Obrenovcu ulazi se ovako provlačenjem kroz rupu u ogradi, iako se zvanični kamp za tražioce azila nalazi na svega nekoliko metara dalje, opasan bodljikavom žicom. Ljudi koji se okupljaju ispred kampa su mahom Avganistanci koji su pobegli iz zemlje nakon talibanskog prevrata. Svi su raspoloženi za priču sa novinarima, ali slabo ko zna engleski. Zato smo čekali da dođe Fateh, tridesetdvogodišnji diplomirani pravnik.

"Izbeglica iz Avganistana: Dobar dan. Kako si, brate?", pitao je Avganistanac.

Fateh je u Srbiji već nedeljama, pa je uspeo da iskusi i ekstremne vrućine i hladnoću.

"Leti, ljudi spavaju ispod ovog drveća, a sad je jako hladno pa ljudi idu u šumu", objašnjava on. Razgvor je izgledao ovako:

Fateh: Leti, ljudi spavaju ispod ovog drveća, a sad je jako hladno pa ljudi idu u šumu.

N1: Možete li da nam pokažete gde ćete spavati večeras?

Fateh: Večeras? OK.

N1: Hajde.

Fateh: Ima još mnogo ljudi, iz raznih država. Sad ću da vam pokažem mesto za spavanje u šumi.

N1: Ovde je? Dole? (fotografiju pogledajte ispod)

Fateh: Večeras, ljudi će doći ovde kako bi spavali, spremili obrok, napravićemo vatru i sami napraviti obroke.

Ovako se nekadašnji službenik avganistanske vlade greje i priprema obroke.

"Talibanska vlada je bila veoma opasna po mene. Došao sam iz Irana u Tursku. Naredna dva meseca bio sam na putu od Turske do Bugarske. Sad sam stigao ovde i ovde ću sačekati brata. Kad moj mali brat dođe, napustićemo Srbiju", ističe Fateh za N1.

U Turskoj je bio u izbegličkom kampu, ali ostatak puta provodi na otvorenom. Kad je ušao u Srbiju, pokušao je da zatraži pomoć u prihvatnim centrima, ali je -- odbijen, kao i svi drugi.

"Ja želim da idem u kamp, ali me ne primaju u kamp... Ne znam zašto ne pružaju usluge ovim ljudima", dodaje izbeglica iz Avganistana.

Prva pobeda struje koja je zagovarala zatvaranje Evrope za migracije došla je još 2016. kada je Brisel parafirao ugovor sa Turskom, kojoj je dosad isplaćeno skoro devet milijardi evra u zamenu za smeštanje četiri miliona izbeglica. Turska je zauzvrat obećala da će smanjiti ilegalne migracije u Evropu ne samo smeštanjem migranata, već i njihovim readmisijama u zemlje porekla. To vam je, znate, otmena reč za prisilne deportacije. Međutim, za ovih devet godina i Evropa se dosta promenila. Populistička i ekstremna desnica su izuzezno ojačale, i to isključivo gradeći antimigracioni narativ.

"Zato što je tema migracija toliko zapaljiva i jeftina eksploatacijska tema radikalne desnice, koja na njoj, pokazalo se, vrlo lako dobija dobre izborne rezultate. Poslednji primer vam je u Nemačkoj, regionalni izbori, gde je slobodno možemo reći fašistička stranka AFD pobednica u nekim regijama. Ako ste pratili njihovu kampanju, tamo nije bilo ni govora o ekonomiji, poljoprivredi, niti govora o radnim mestima. Jedini narativ bio je onaj oko migranata koji dolaze da opljačkaju i uzmu Nemačku. To, nažalost, funkcioniše. Zato se ide sa puno strožim pristupom, da se proba da se ljudi onemoguće u ulasku i taj pristup žice i tvrđave, nažalost, sad postaje dominantni pristup", rekao je za N1 poslanik Evropskog parlamenta Gordan Bosanac.

Evropski parlament je ove godine, nakon skoro devet godina pregovora među državama članicama, usvojio plan sveobuhvatne reforme evropske politike prema izbeglicama. Usvojen je takozvani Pakt o migracijama, koji podrazumeva smanjenje broja tražilaca azila i njihovo izmeštanje na spoljne granice Evropske unije.

"Do 2026. godine nas očekuje stupanje na snagu novog Pakta o azilu i migracijama, koji dovodi neke vrste sistemskih promena u sistem azila Evropske unije i gde koncept eksternalizacije, to jest, posao koje druge zemlje koje nisu članice treba da obave sada je zapravo formalizovan u smislu mogućnosti da se zahtevi za azil procesuiraju van granica Evropske unije. I sve je to sinhronizovano", smatra koordinator programa za azil i migracije u IDEAS Nikola Kovačević.

Kako se Evropa postepeno zatvarala za migracije, tako je ojačala i potreba ljudi u pokretu da koriste usluge profitera na njihovoj muci -- krijumčara. Kad su oružani sukobi krijumčarskih bandi postali previše uočljivi, vlast je odgovorila kolektivnim kažnjavanjem -- običnih ljudi. Tada je počeo da se gradi narativ koji sve migrante izjednačava sa kriminalcima.

"U Srbiji niko ne može da nosi oružje, u Srbiji niko ne može da trguje ljudima, Srbija neće dozvoliti da njena teritorija bude mesto gde će se okupljati različiti banditi i ološ iz čitave Azije. Srbija nije parking za migrante", kazao je 2022. Aleksandar Vulin koji je tada vršio funkciju ministra unutrašnjih poslova.

Policijska čistka na severu počela je novembra 2023. posle, ispostaviće se, poslednjeg oružanog obračuna krijumčara u Horgošu. U najsevernijem naselju u zemlji je i počela racija koja je trajala mesecima. Ovako je izgledalo lice države rešene da sa tla i iz vazduha kriminalnim bandama stane na put. Ljudi na putu bili su kolateralna šteta. Policija je mesecima češljala kampove, skvotove i šume. Sve one koje bi pronašli nadomak Evropske unije autobusima su vraćali u prihvatne centre na jugu zemlje.

Pravnik specijalizovan za ljudska prava Nikola Kovačević ubeđen je da postoji diktat iz Brisela koji zemlje članice, ali i kandidati, moraju da prate.

"Sinhronizovanost je verovatno zato što se iza zatvorenih vrata prave dogovori kako da se smanji broj ljudi, i svaka zemlja ima ulogu u tome. Cena Šengena u Hrvatskoj svi smo videli kakva je bila. Lomili su ljudima kičmu, crtali su im krstove po čelu. Imali ste Lighthouse reports koji je objavio ljude sa balaklavama koji ih (puštaju kroz) špalir. Lično ja i druge nevladine organizacije su dobijale izveštaje i izveštaje sa forenzičkim podacima nasilja koje se desilo. Prosto, to se formalno i načelno osuđuje, a u praksi ne prestaje da se primenjuje", dodaje Kovačević.

Srbija se nikad nije hvalila time da izbeglice tuče kao što to otvoreno čini Mađarska, niti je u svojoj brutalnosti ikad dosegla nivo hrvatske granične policije. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, srpski graničari su se itekako ugledali na evropske kolege. Samo što se to u službenoj evidenciji ne vodi kao pušbek, odnosno nasilno vraćanje izbeglica u susednu zemlju, već takozvano sprečavanje ilegalnih prelazaka. Stvar semantike.

"Kako se sprečavaju ti ilegalni prelasci? Da li je to readmisija, što je formalni vid saradnje između država? Ili je to odluka o odbijanju ulaska, koja postoji po zakonu o strancima? Ne, ti podaci se vode odvojeno. Ovoliko ljudi je bilo u readmisiji, ovoliko je bilo odluka o odbijanju ulaska i ovoliko je bilo takozvanih sprečenih ilegalnih prelazaka. To ne postoji kao kategorija u zakonu, i onda kad se postavi pitanje kako ste sprečili 17.000 ljudi 2016. godine, 18.000 ljudi 2018. godine, predsednik Vučić je rekao pre nekoliko dana da je 7.000 ljudi ove godine iz Makedonije. Na koji način? Ni na koji drugi nego kroz praksu kolektivnog proterivanja ili takozvanih pušbekova. To je prva neformalna praksa koja je počela da se primenjuje u Srbiji nakon sporazuma Evropske unije i Turske i mi smo savršeno sastavni deo toga", smatra on.

Da li je, ipak, boja kože ono što definiše izbeglicu? Od početka ruske invazije, preko šest miliona ukrajinskih izbeglica došlo je u Evropsku uniju. Za razliku od ljudi iz Afrike ili sa Bliskog Istoka, njih niko nije tukao, pa čak ni Mađari. A došlo ih je mnogo više.
"Da li je ikad iko video pushback Ukrajinaca? Da li je ikad iko rekao ukrajinski migranti? Ne, kažu ukrajinske izbeglice. Kada se to desilo i kad sam video kako može sinhronizovano da se odgovori na milione ljudi koji u vrlo kratkom periodu, mnogo kraćem je došlo šest miliona ljudi u odnosu na milion i po Sirijaca koji su došli 2015. u Nemačku i kad je taj sporazum nastao i kad je počela da se igra igra na granicama", ističe koordinator.

S obzirom na osetno smanjen broj izbeglica i migranata koji prolaze kroz Srbiju, deluje da je igra pendreka na granicama zaista dala rezultate. Ali pendreci neće zaustaviti izbeglice, već ih samo naterati da idu još opasnijim putem, najverovatnije plaćajući krijumčarima da ih prevoze morem. I biće samo statistika kada se u tom istom moru podave.

"Na Bliskom istoku se situacija pogoršava. I prosto, ne znam da li je moguće. Možda će biti zaista moguće da se do kraja zapečate granice, ali migracije su uvek bile nezaustavljive, pa će ljudi nalaziti način da dolaze i prolaze. Ubeđen sam da je ova brojka, koja je sad pala, može itetakako da poraste u nekom trenutku, zbog nekih političkih okolnosti. To je možda jedan nesporazum između Turske i Evropske Unije, i prosto, imamo više desetina hiljada ljudi", kazao je.

Protivnici migracija su pre devet godina govorili kako će Evropu pregaziti milioni izbeglica i promeniti lice kontinenta koji poznajemo. Ispostavlja se da su bili u pravu. Ali nije do izbeglica, do Evrope je.

Gostovanje Ksenije Pavkov u kome je pričala o srpskoj migracionoj politici pogledajte u zasebnom videu: