Da li je EU spremna da se odrekne Vučića: Geopolitika odlučujuća, litijum "ponovo na stolu"

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta nakon posete Srbiji nastavlja turneju po regionu. Dok je bio u Beogradu, između ostalog, izjavio je: "I u Briselu i drugim zemljama ima mnogo ljudi koji takođe ne veruju da ste vi zaista posvećeni pristupanju EU, ali jedini način da se ta situacija prevaziđe je da se sa obe strane isporuče rezultati", rekao je. Kakvi su to evropski signali i kako tumačiti takođe njegovu izjavu da su mu "mnogi rekli da ne dolazi u Srbiju"?

"Meni je upalo u oko nešto što ima veze sa sastankom, a to je odgovor koji je Košta dao u razgovoru sa jednim od predstavnika opozicije Aleksandrom Jovanovićem Ćutom, kada je rekao da je Evropa zainteresovana za litijum i za litijum u Srbiji. To me je štrecnulo jer je Košta svoj ugled dobio kada je iz moralnih razloga podneo ostavku na mesto premijera u Portugalu zbog slične afere sa litijumom", priča Diklić.

To, kaže, pokazuje da u EU postoje razne struje.

"Ali i da je cela priča daleko od toga da bude gotova. Čitava poseta Košte može da se tumači kao, ja se nadam, njegov lični korak unazad i otvaranje prostora Vučiću da može da igra svoju poznatu igru toplo-hladno, da mi daje prostora da i dalje priča da smo mi na evropskom putu, evo samo što nismo stigli do kraja", dodao je Diklić.

Na pitanje da li je Košta čovek koji zna šta se zapravo dešava u Srbiji, direktor Bete kaže:

"Malo je verovatno da neko ko je na tom položaju ne zna šta se dešava u zemlji u koju ide. Može da se desi samo ako ne želi da zna".

Košta je pozvao Srbiju da nastavi da radi na reformama i poručio da je "lopta u našem dvorištu". U istoj EU čuli su se u prethodnom periodu i drugačiji tonovi, poput kritike evropske komesarka Marte Kos koja nije bila zadovoljna onim što je videla u Srbiji po pitanju reformi i evrointegracija. O tome da li je to "jedna ista EU", Milić kaže da nema jedinstvenog stava u EU.

"I trebalo bi razdvojiti, jer u Evropskom parlamentu (EP) sede partije a one su motivisane vrednostima. I ljudi koji sede u EP mogu da donose razne deklaracije i rezolucije, donosile su je i protiv Rusije i Kine, ali one ne moraju da se pretvore u politiku Evropske komisije (EK). Zato što EK ima za cilj da nešto što je realno sprovede u delo, ono što je moguće", pojašnjava Milić.

On podseća da je i sama predsednica EK Ursula fon der Lajen rekla da će ovaj saziv Komisije biti geopolitički i samim tim mora da se uzimaju konkretni geo-politički interesi u obzir.

"Ako pogledamo vojnike na paradi u Moskvi, njih su možda samo nekoliko dana ranije na frontu gađali ukrajinski vojnici koji su bili naoružani oružjem koje dolazi iz Srbije", naveo je Milić.

Gost N1 podseća da su i po pitanju litijuma, stvari daleko od rešenih.

"Ako pogledamo, Evropska komisija je proglasila 47 projekata od strateškog značaja, 22 su litijumski na teritoriji EU, a većina je rudarskog karaktera. Projekta Jadar nema na tom spisku, ali samo zato što još nije izašla lista koja se tiče vanevropskih projekata koji su deo strategije EU o kritičnim sirovinama", naglasio je Milić.

Prema njegovim rečima, samo je pitanje vremena kada će ta tema ponovo oživeti.

"Tako da ukupno gledano, EU gleda ono što je sigurnija opcija, a to je trenutno i dalje vlast u Srbiji", kazao je.

Na pitanje da li da tako onda razumemo i "objašnjenje" Vučićevo po pitanju opravdanja odlaska u Moskvu i da li je kod Košte to objašnjenje "prošlo", Radomir Diklić kaže:

"Iz diplomatske pristojnosti čini se da je uspelo. Ali suštinski, EU koja ima problem s Rusijom, ne može tek tako, na časnu pionirsku, da pređe preko toga. Ja sam za to da uvek Srbija obeležava Dan pobede, jer je, zajedno sa drugim republikama Jugoslavije, dala veliki doprinos tome, ali pitanje je gde, kad i zašto. Otići danas u Moskvu i prisustsvovati paradi vojske je licemerno na svaki način - i prema tim ljudima koji tamo marširaju, i prema EU, i ne može da se podvede pod tim ' ja sam otišao samo na proslavu'. Ne može uvek da prođe sve pod firmom neke geopolitike".

Diklić kaže i da se ne može tvrditi, onako kako Vučić priča, da je Srbija suverena i da ne slušamo nikoga.

"Ja ne znam da li slušamo nekoga ili ne, ali čini mi se malo čudno, setimo se kako je iznenada Odbor za informisanje i kulturu zakazao sednicu, skinio konkurs za REM i proglasio drugi, u isto vreme kada je trebalo da u Beograd dođe Marta Kos. Tako da ta priča o suverenosti i 'nikoga ne slušamo', nisam baš siguran da je to tako", izjavio je Diklić.

Čiji glas je jači

O tome čiji se glas "više računa" ili koji je jači - onaj iz Evropske komisije ili iz Evropskog parlamenta, Milić kaže da je jači signal iz Evropske komisije, jer je ona na neki način izvršna vlast u EU.

"Iako imamo jasnu većinu kada se radi o Srbiji i izveštaju Tonina Picule u EP i da to jeste dominanta klima unutar političkih partija u zemljama EU. Taj skepticizam prema Srbiji je već primetan kod nordijskih i baltičkih zamalja, koje imaju sumnje prema Rusiji, ali je pitanje koliko brzo se taj sentiment može da širi", pita se Milić.

Kako kaže, Francuska je od moćnijih država najviše okrenuta poziciji Vlade Srbije.

"To smo mogli da vidimo u tome kada je Makron u jeku studenstkih protesta u Srbiji pružio podršku vlasti time što je rekao da će Francuska učestvovati na EXPO 2027", podseća Milić.

On kaže da u tom odnosu ima i geopolitike i biznisa.

"Ima više elemenata. Kupovina 'rafala' jeste korisna Francuskoj, jer će ih prodati po većoj ceni nego obično, ali to će prouzrokovati i neke konkret geopolitičke efekte, jer će biti iz upotrebe izbačeni 'migovi 29', koji su zavisni od servisa i treninga pilota od Rusije", rekao je gost N1.

A ako je jači signal iz Evropske komisije, važi li se to što Vučić kaže da mu niko iz Evrope nije tražio vanredne izbore, niti ga pitao o zvučnom topu i protestima?

Prema njegovim rečima, klima po pitanju Srbije se menja u Briselu.

"Ona nije još potpuno okrenuta jednom oštrijem stavu, ali taj se stav zaoštrava. Može Vučić da misli šta hoće i da pokušava da nas ubedi da je on gospodar cele situacije, bojim se da to nije slučaj", naglasio je.

U utorak je uhapšen i v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića. Govoreći o tome, Diklić kaže da je u poitanju "čist nadrealizam".

"Cela stvar je potpuno fantastična, čist nadrealizam. Vi postavite Vasića za v.d. direktora da bi potpisao rešenja u vezi sa Generalštabom, a sklonite dva kustosa koja su se bunila. Vasić potpiše to što je trebalo, i onda - ode u zatvor", komentariše Diklić.

To je, kako kaže, apsurd sam po sebi.

"Ali, treba nam borba protiv korupcije - evo ga taj što je prekoračio svoja ovlašćenja. Pitanje je sada da li će Vlada da povuče svoju odluku o skidanju statusa zaštićenog kulturnog dobra za Generalštab? Da li će Vlada da zaboravi onaj memorandum sa Trampovim zetom, to ćemo da vidimo", kaže.

A u jednom domenu, može da se kaže da je ovaj potez pomalo spoljno-politički.

"Neki kažu da je to osveta Trampu što nije primio Vučića nedavno na Floridi. Ali, ako neko misli u ovoj zemlji da Tramp kako ustane, počne da se busa u grudi i pita se 'šta je sa Srbijom i sa mojim kulama', bojim se da to nije slučaj. Ima on dosta drugih kula i drugog posla", smatra Diklić.