Da li je novom kupovinom vodećeg proizvođača Rio Tinto napravio zaokret ka litijumu iz slane vode?

Kupovina Arkadijum Litijuma od strane Rio Tinta početkom ovog meseca povratila je poverenje u robu - kojoj je to bilo preko potrebno.

Akcije su počele da padaju, zajedno sa tržišnom cenom, dok je entuzijazam investitora oko budućnosti litijuma počeo da bledi, piše australijski Fajnenšl Rivju.

Ulazak giganta pokrenula rast cena

Dolazak giganta koji u resursima vredi 165 milijardi dolara promenio je kritičnu situaciju.

Žučna rasprava oko toga koji će drugi proizvođači biti meta velikih igrača s velikim kapitalom ponovo je pokrenula rast cena.
Trgovac u UBS-u, Sudžit Dej (Sujit Dey), savetuje klijentima da izbegavaju short selling ( “kupiti nisko, prodati visoko”) litijuma zbog najnovijeg kineskog paketa ekonomskih stimulacija i mogućih novih dogovora, a kao potencijalne kupce dubokih džepova ističe norvešku kompaniju Hankok Prospekting (Hancock Prospecting) i Eksonmobil (Equinor i ExxonMobil).

Proizvođači litijuma iz slanih voda prolaze bolje od onih koji ga dobijaju rudarenjem

Međutim, realnost je da Rio Tinto možda nije doneo potvrdu koju su oni koji zagovaraju litijum očekivali.

U stvari, hedž fondovi koji su zarađivali na short selling-u u ovom sektoru spremni su da to ponove.

Rio Tinto veruje da je ovo specifična i strateška investicija koja dopunjava postojeće.

U suštini, Rio Tinto smatra da će proizvođači litijuma iz slanih voda moći da ga iskopavaju sa nižim troškovima, delimično zahvaljujući novim tehnologijama, dok će proizvođači litijuma iz stena biti zanemarljivi.

Rudarska kompanija je takođe izjavila da ubrzava proizvodnju koja bi inače bila ograničena finansijskim problemima, što je doprinelo prekomernoj ponudi.
To možda neće dobro izgledati za kompanije koje najviše favorizuju australijski menadžeri fondova, kao što su Pilbara Minerals (Pilbara Minerals), Lajontaun Resursi (Liontown Resources) i Mineralni Resursi (Mineral Resources).

To bi takođe moglo navesti najveće australijske penzione fondove i aktivne menadžere na preispitivanje svojih strategija.

Da li su kratkoročno pogrešno procenili litijum – propustivši priliku koju im je Akadium pružila koja se udvostručila – ali i dugoročno kroz prekomernu izloženost rudnicima čvrstih materijala.

"Iako su mnogi sugerisali da je ovaj dogovor pozitivan za sektor ... zapravo mislim suprotno", kaže Džastin Lindkvist (Justin Lindquist), šef klijenata hedž fondova u Barendžoj Kapital Partneri (Barrenjoey Capital Partners).

"Povećava se ponuda koju tržište nije očekivalo, Rio Tinto uspostavlja zaista integrisani posao za decenije koje dolaze, a oni veći proizvođači koji nisu potpuno integrisani će u kratkom roku biti žrtve", dodaje on.

Tržište litijuma preopterećeno do kraja decenije

Ni sam Rio Tinto nije preterano optimističan.

Ova kompanija tvrdi da će tržište litijuma biti preopterećeno do kraja decenije, što neki analitičari tumače kao znak da će cene karbonskih jedinjenja ostati na ili blizu graničnog troška od 11.000 dolara po toni.

To je ispod većine procena koje predviđaju oporavak cena na oko 19.000 dolara po toni do 2028. godine.

Prezentacija koju je Rio Tinto priložio uz najavu akvizicije proučavana je detaljno.

Posebno je jedan slajd koji prikazuje troškovnu krivu za 2035. godinu izazvao mnogo pažnje.

Tokom sastanaka sa investitorima, rukovodioci Rio Tinta su rekli da su utrošili značajno vreme proučavajući troškovnu krivulju pre nego što su doneli odluku. Veliki deo sive koji dominira trećim i četvrtim kvartilom verovatno predstavlja kompanije Pilbaru, Lajontaun i Mineralne Resurse.

To su akcije koje najviše favorizuju australijske investicione kompanije i superfondove. Međutim, investiciona firma Martin Kari (Martin Currie), koja upravlja sa oko šest milijardi dolara australijskih sredstava, ukazala je na opsesiju ovim "lokalnim tvrdim stenama".

Fond je kupio Arkadium nedeljama pre transakcije Rio Tinta, na osnovu toga da se radilo o visokokvalitetnom trgovanju imovinom po ubedljivoj ceni, a nagrađen je kada je Rio Tinto pristao da plati 90 odsto premije za njegovo preuzimanje.

Nivo do kog su australijski investitori izbegavali ove akcije je zapanjujuć. Pošto su akcije Arkadiuma kotirane u Irskoj i na ASX-u, lako je pratiti smanjenje interesa. Udeo hartija od vrednosti koje su kotirane u Australiji prepolovljen je sa 60 odsto na početku godine na 35 odsto.

Viši istraživački analitičar u Martin Kariju, Kris Šejd (Chris Schade), navodi da se akcijama Arkadiuma trgovalo po značajnom popustu u odnosu na njihovu procenu neto imovine, dok su drugi akcijama na tržištu trgovalo po ili blizu fer vrednosti.

To sugeriše da nema previše privlačnih prilika na tržištu.

Prema njihovim procenama, tržište će ostati preopterećeno naredne tri godine, iako će doći do odgovora na ponudu, jer projekti neće moći da obezbede finansijska sredstva.

"Tržište šalje vrlo jasnu poruku – ne treba nam litijum u bliskoj budućnosti", kaže Šejd.

Da li je ovo prekretnica ili razočaranje?

Još jedna značajna tema razgovora o kupovini je potencijalna primena novog procesa poznatog kao direktna ekstrakcija litijuma.

U zavisnosti od toga s kim razgovarate, direktna ekstrakcija litijuma je ili potpuna prekretnica koja se može uporediti sa načinom na koji je škriljac zamenio naftu – ili potpuni neuspeh.

Prošle godine analitičari Goldman Saksa (Goldman Sachsa) su rekli da ova metoda ima potencijal da značajno poveća snabdevanje litijumom iz slane vode – udvostruči proizvodnju, poboljša prinose i poveća održivost.

Njihovo viđenje je da će se tehnologija pre širiti, nego što će povećati krivulju troškova dobijanja litijuma iz slane vode.

Dok Rio Tinto razvija sopstvenu tehnologiju direktne ekstrakcije litijuma, strateška vrednost leži u mogućnostima Arkadiuma koje se mogu primeniti na postojeće rezerve.

Ipak, koristi su više predstavljene kao način za održiviju proizvodnju uz manju upotrebu zemljišta, nego kao značajno poboljšanje ekonomije.

Da li je direktna ekstrakcija litijuma prenaduvana ili revolucija koja će promeniti troškovnu krivu i ubrzati projekte koji dolaze na tržište?

"Kao i kod većine ovih stvari, istina leži negde između. Međutim, stvarnost je da su nam potrebna poboljšanja u tehnologiji da bismo ostvarili potrebni rast," kaže Šejd.

Strategija kao u Monopolu

Čini se da postoji konsenzus da je Rio Tinto konačno uradio veliki posao koji ima smisla.

Prema Rej Dejvidu (Rayu Davidu) iz Blekvatl Investment Partnera (Blackwattle Investment Partners), akvizicija Arkadiuma bi mogla postati jedna od najboljih Rio Tintovih akvizicija, nasuprot ogromnim ulaganjima u kanadskoj aluminijumskoj grupi Alcan i Riversdale Coal, koja su odnela desetine milijardi dolara bogatstva akcionara.

Ako je cilj posedovati imovinu prve klasa, s niskim troškovima i dugotrajnim rezervama u stabilnim pravosuđima, tada kupovina Arkadium od strane Rio Tinta zadovoljava tri od četiri kriterijuma, uz određeni suvereni rizik u Južnoj Americi, gde se većina projekata iz slane vode nalazi.

Rio Tinto, kaže Dejvid, koristi strategiju koja dobro funkcioniše u društvenoj igri Monopol – počnite snažno, kupite kvalitetne resurse i napadnite kada konkurencija oslabi.

"Rio Tinto zna da je sunce za prodaju čelika u Kini zašlo, dok je potražnja za litijumom još u razvoju. Kupovina jeftinih litijumskih kompanija poput Arkadiuma po trenutnim cenama litijuma potpuno ima smisla za nas kao akcionare Rio Tinta", kaže Dejvid.

Iako je Šejd iz Martin Kurija oprezan u pogledu procena, napominje da se promenila atmosfera među menadžerskim timovima koji su primorani da ublaže svoj neobuzdani optimizam.

"Litijum je tranzicioni metal", kaže on i dodaje da se “tranzicija dešava, ali ne onom brzinom koju su očekivali 18 meseci ranije".