Profesor Arhitektonskog fakulteta Goran Vojvodić ocenio je da je Železničku stanicu u Novom Sadu bilo potrebno zatvoriti onog trenutka kada se nesreća dogodila i da ne treba da se životi ljudi rizikuju.
Kao član upravnog odbora Društva arhitekata Beograda i Uduženja arhitekata Srbije, profesor je izjavio saučešće stradalima u nesreći i naveo da je deo odgovornosti na projektantskoj i inženjerskoj struci.
„Čini mi se da je u stvari ovo pravi moment ili vreme u kome treba svi da zastanemo, da se pogledamo međusobno i da se pitamo kako dalje. Nekako mi se čini da ovo što nam se dešava u poslednje vreme, prošlogodišnja nesreća oko mladinovačkih sela i Osnovne škole Ribnikar je proizvod nekakve umobolje. Železnice, vozovi, radnici, stradanje je nešto što je direktna posledica našeg nedelanja i mislim da je krajnje vreme da ustanemo svi bez ikakve ostrašćenosti, zdravo, razumno i pitamo se kako dalje“, smatra profesor.
U protivnom, smatra, doći ćemo u situaciju onog predskazanja da ćemo svi završiti pod jednom šljivom.
Profesor navodi da nipošto ne treba dovoditi u sumnju rad inženjera i sam projekat Železničke stanice u Novom Sadu.
„Apelujem na sve medije da ne etiketiramo inženjere. Bez jedne sveobuhvatne istrage, odnosno angažovanja različitih struka i stručnjaka, teško je govoriti šta se desilo“, navodi.
Ono što je zaključio u vezi sa zgradom železničke stanice jeste da je krovna konstrukcija i nadstrešnica preko utega ili zatega, u stvari, bili jedinstven i stabilan konstruktivni sistem.
„Jedno drugo su pomagali. Ta nadstrešnica je upravo svojom materijalizacijom i svojom enormnom, uslovno rečeno, težinom predstavljala kontrateg krovnoj konstrukciji, kako bi ona u tom velikom rasponu, vrlo izuzetno tanke debljine, mogla da opstane, u protivnom bi dobila ono što se kaže trbuh. Nešto se desilo. Iz ovih fotografija, ono što je dostupno u medijima, može se svašta nešto zaključiti“, naveo je.
Smatra da je došlo do pucanja čvorova u kojima se, kao i da se ne zna da li je prenapregnuta konstrukcija ili nije.
„Tu može doći do korozije i čelika koji je sastavni deo, odnosno nosivi element i samog betona. Ima jedna stvar koja me buni i koja će sigurno biti predmet dalje analize, a to je da čini mi se da je krovna konstrukcija nagnuta u kontra stranu u odnosu na čelni deo, pristupni, gde se i nalazila nadstrešnica koja je pala. Tako da je teško da tu može doći do skupljanja, recimo nekakve vode tokom vremena, pa samim tim i da tu dođe do problema“, naglašava.
Osvrćući se na ono što je za N1 rekao inženjer geologije Zoran Đajić koji je do marta 2023. godine radio na rekonstrukciji zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, da su u tom „šminkanju“ stavljene mermerne ploče, dodatna čelična konstrukcija i staklo, da li to u odnosu na prvobitno stanje i projekat iz 1964. godine moglo da dovede do pada nadstrešnice, kaže:
„Da. Znate, u vreme kada je izvršena izgradnja, a prethodno i projektovanje i proračuni koji su rađeni, bili su mnogo relaksiraniji ulaznim podacima. Pa se računalo sa 75 kilograma opterećenja i sa mnogo manjim silama vetra, što danas nije slučaj“, navodi.
Konstrukcija koja je opstala 60 godina, navodi, urušila se nakon intervencije koja je podrazumevala njeno osavremenjavanje.
„To je jako čudno. Hoću da kažem da je rezultat svakako mogao biti dodatno opterećenjem. Opterećenja su velika. Staklene površine, mermerne ploče, intervencije na podkrovnoj konstrukciji unutra (…) Onog momenta kad je izvršena nekakva intervencija, desila se katastrofa“, naveo je.
Bezbednost stanične zgrade
Govoreći o tome da li je sada zgrada Železničke stanice bezbedna, profesor kaže da bi na to trebalo da se obrati posebna pažnja.
„Poučeni ranijim iskustvima i ovim sad što se desilo, ako stoji da su nosivost betonske konstrukcije i krovna konstrukcija jedinstveni, padom jednog dela, taj teret koji drži ovaj sistem stabilnim, više ne postoji“, navodi.
Kako kaže, to znači, da je za očekivati da će se desiti nešto sa konstrukcijom.
Mišljenja je da ne treba dalje da se rizikuju životi i da je potrebno zatvoriti stanicu.
„Ja bih automatski zatvorio onog momenta kad se sve to desilo“, naglasio je.
Opširnije pogledajte u video prilogu.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare