Da li se kamerama na bilbordima na Banovom brdu nadziru građani?

Redakciji portala N1 javio se jedan građanin sa informacijom da na Banovom brdu već godinu dana postoje najmanje dva bilborda kompanije DPC networks sa kamerama, usmerenim na okolne ulice, koje, ocenjuje, doživljava kao “nadzor građana i javne površine”.

Takva ocena podseća na ono na šta su stručnjaci i ranije upozoravali, a to je da korišćenje nadzornih kamera u Srbiji često nije u skladu sa zakonima, pa čak i da je, kako je prošle godine naveo BIRN, “izmaklo kontroli”.

Rodoljub Šabić za portal N1 kaže da postavljanje video nadzora na javnom mestu bez jasno opravdane svrhe nije u skladu sa barem dva zakona, a to su Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o privatnom obezbeđenju.

On objašnjava da video nadzor pod određenim uslovima može da bude postavljen na privatnim posedima, ali da za javna mesta važe “znatno rigoroznija pravila”.

“Da bi se instalirao video nadzor, potrebno je imati opravdanu svrhu. Obrada ličnih podataka bez jasno definisane svrhe je nezakonita”, kaže Rodoljub Šabić.

N1 je zato upitao NBC networks koja je svrha postavljenih kamera na bilbordima na Banovom brdu i zašto su neke usmerene prema okolnim ulicama.

NBC networks nas je uputio na Sekretarijat za informisanje kako bi, kako su naveli, bila poštovana procedura "komunikacije sa medijima, po osnovu Ugovora o Javno privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom". N1 je potom pitanje uputio na tu adresu, ali odgovor - do objavljivanja ovog teksta, nije stigao.

Kada smeju da se obrade lični podaci?

Šabić navodi da oni koji postavljaju video nadzor gotovo redovno “polaze od navodno legitimnog interesa za zaštitu lica i imovine”.

“To je jedino što deluje kao opravdano. Međutim, najčešće je, pogotovo bez prethodne procene uticaja, reč o obradi ličnih podataka bez stvarnog legitimnog interesa, dakle nezakonito”, naglašava Šabić.

DPC Networks mogao bi da kao razlog za postavljanje kamera na bilbordima navede, neki „legitimni interes“, navodi nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, ali i dodaje da to nije dovoljno.

“Za zakonit pravni osnov obrade podataka o ličnosti, nije dovoljno samo postojanje određenog (legitimnog) interesa. Potrebno je i da je obrada neophodna za ostvarenje svrhe i da legitimni interes preteže nad interesima ili osnovnim pravima i slobodama lica na koje se podaci odnose”, kaže Šabić.

Saradnica SHARE Fondacije i advokat sa ekspertizom za zaštitu podataka o ličnosti Jelena Adamović kaže da bi svrha postavljenih kamera mogla eventualno da bude obezbeđenje samih bilborda.

“Onda se procenjuje usmerenje kamera u odnosu na tu svrhu, pa bi kamere u ovom scenariju eventualno mogle da snimaju uži prostor oko samog bilborda u kome bi mogla da se desi neka šteta”, navodi Adamović.

Ko sme da postavlja kamere usmerene na ulice?

Odgovarajući na pitanje N1 ko sme da postavlja kamere usmerene na ulice, Šabić kaže da su to ovlašćeni nadležni organi vlasti i da je svrha takvog video nadzora doprinos bezbednosti i otkrivanje u cilju dokazivanja krivičnih dela.

Isto navodi i Jelena Adamović i dodaje da privatna lica ili kompanije “teško da mogu da imaju zakonitu svrhu da snimaju građane u javnim prostorima”.

“Ne može se isključiti mogućnost zloupotrebe podataka o ličnosti”

Ukoliko DPC networks nije prekršio zakon, postavlja se pitanje da li postoji mogućnost zloupotrebe ovako postavljenih nadzornih kamera. Šabić kaže da se nikad ne može apsolutno isključiti mogućnost zloupotrebe podataka o ličnosti.

“Čak i nezavisno od toga da li je samim instaliranjem video nadzora prekršen, zakon mogućnost zloupotrebe podataka prikupljenih video nadzorom je uvek prisutna. Zbog toga Zakon o zaštiti podataka o ličnosti zahteva sprovođenje niza organizacionih, tehničkih i kadrovskih mera kako bi se sprečio neovlašćeni pristup ili zloupotreba, ali dobro je poznato da se sprovođenje tih mera izbegava, izigrava i slabo kontroliše”, navodi Rodoljub Šabić.

Kome građani mogu da se obrate?

Imajući u vidu da je u Beogradu i širom Srbije postavljeno stotine nadzornih kamera, nameću se pitanja li građani mogu da se usprotive nezakonitom načinu postavljanja kamera, kome bi mogli da se obrate i šta bi mogli da budu njihovi ključni argumenti?

Odgovarajući na ta pitanja, Rodoljub Šabić kaže je praćenje primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti zadatak Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

“Poverenik je dakle, ili bi trebalo da bude, adresa na koju mogu da se obrate. Na osnovu činjenica koje su dostupne, mislim da bi glavni argumenti trebalo da im budu  nepostojanje legitimnog interesa za vrstu i obim obrade podataka i nedefinisana i nejasna svrha”, kaže za N1 advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.