Da li Srbija samo čeka bolju ponudu Zapada za uvođenje sankcija Rusiji?

Silom vremenskih prilika, odnosno magle, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nije otputovala u Crnu Goru, te se njena turneja po Zapadnom Balkanu završila zapravo posetom Srbiji. Glavna poruka ove turneje Fon der Lajen je da će Evropska unija nasaviti da podržava Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu. Primetno je da je u svim zemljama komesarka govorila o ruskoj agresiji na Ukrajinu i energetskoj krizi koju je izazvala i objavila sume pomoći Evrope regionu da istu prebrode. U svakoj je zemlji u javnom obraćanju dodala i ponešto specifično za domaćina. U slučaju Srbije - neuvođenje sankcija Rusiji ali je ton, u javnom nastupu generalno bio prijateljski.

"Iza zatvorenih vrata, ono što mi ne znamo, sigurno se razgovoralo i o sankcijama Rusji, za koje ja i dalje ne mislim da će Srbija uvesti u nekom skorom periodu. Sa druge strane, o dijalogu Beograda i Prištine i svim tenzijama koje su se pojavile u tom dijalogu u poslednje vreme", ocenjuje Nemanja Todorović Štiplija sa portala European Western Balkans (EWB).

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, gostujući na javnom servisu, rekao je da pitanje sankcija ima prethodno pitanje - a ono, ukratko formulisano, glasi "šta nam nudite".

"Kakva je to ponuda za Srbiju - 'evo vi uvedite sankcije Rusiji, a mi ćemo da primimo Kosovo u Savet Evrope'. Ta poruka nije adekvatna. Odnosno, ako neko traži od nas da izgubimo prijatelje koji nas podržavaju oko našeg teritorijlnog integriteta i suvereniteta, morao bi da nam predloži koji su to novi prijatelji", kaže Dačić.

Srbija ima pruženu ruku za dijalog, insistira ministar Dačić ali kaže da se ništa u predlozima ne nudi oko čega bi se pregovaralo.

"U osnovama za te papire razne koji dolaze ne postoji uopšte prostor za rasprave o političkom rešenju, nego samo oko toga kako da se Srbija anastezira da lakše proguta nezavisnost Kosova, mislim da je to pogrešan pristup i on nikada nije dao dobre rezultate", istakao je on.

Upravo priznanje nezavisnosti Kosova je za Edvarda Džozefa, predavača na Institutu za spoljnu politiku Univerziteta Džon Hopkins u Vašingtonu, koji je nedavno govorio na Beogradskoj bezbednosnoj konferenciji, rešenje i ruskog uticaja u Srbiji i kosovskog pitanja. On ubeđuje i da je to najbolje za Srbe na Kosovu.

"Njihova budućnost će biti osigurana kada se jednom reši to pitanje i kada se Srbija i Kosovo međusobno priznaju, a to će se desiti čim četiri zemlje EU krenu putem priznanja Kosova. Tada će Srbija i Kosovo pregovorati dostojanstveni dogovor koji će stabilisati situaciju", naglasio je Džozef.

Na međusobnom priznavanju kao očekivanom kraljnjem rezultatu briselskih pregovora godinama otvoreno insistira SAD, a odnedavno takve poruke stižu i iz Nemačke. Ruska invazija na Ukrajinu je kosovsko pitanje zaoštrila i stoga što je glavni saveznik Srbije u međunarodnim organizacijama - Rusija svoju reputaciju u međunarodnoj areni oštetila.