Da li su table u Beogradu s nazivima ulica na engleskom nepismene ili bespotrebne?

Da li je ispravno „Dositejeva St.“, kako piše na tabli ili bi trebalo „Dositej street“ ili "Dositej's street", kako smo učili u školi da glasi genitiv. „Avalska St.“ ili „Avala street“, neke su od dilema su koje su se pojavile na društvenim mrežama, uz ocene da je gradska vlast s novim tablama ispala nepismena.

Za odgovor na pitanje šta je ispravno, treba prvo znati kome su važne table s nazivima ulica – poštarima da znaju adresu na koju nose poštu i strancima da prepozna lokaciju koju traže na osnovu domaćeg naziva ulice, objašnjava profesor Tomović.

On ocenjuje da su dvojezične table bespotrebne, iako u Beograd dolaze mnogi stranci koji ne govore srpski i ne poznaju ćirilicu.

„Mogli bismo se zapitati zbog čega je ovo rešenje nazvano bespotrebnim, imajući u vidu da u Beograd dolaze mnogi stranci, da mnogi ne govore srpski i ne poznaju ćirilicu, kao i to da se u Evropi engleski najčešće koristi kao sredstvo međunarodne komunikacije. Odgovor je jednostavan – zato što stranac koji traži neku adresu ili ulicu najlakše može da je nađe ako je samo pročita u originalu i latinicom, bilo da govorimo o tablama, aplikacijama koje sadrže nazive ulica, klasičan plan grada, običnu cedulju i slično“, objašnjava profesor engleskog.

Kao primer on navodi Stokholm i njihove table s nazivima ulica.

„Ukoliko bismo se mi, ili neki stranac koji ne govori švedski našli u Stokholmu, sigurno nam ne bi bio problem da potražimo ulice Västgötagatan, Erik Dahlbergsgatan, Odelbergsvägen ili Bolmensvägen. Iako se nazivi ovih ulica mogu prevesti zbog potencijalnih turista ili bilo kog stranca koji ne razume švedski, švedske table su jednojezične i ne predstavljaju problem“, kaže profesor Tomović.

Dodaje da je kao primer namerno uzeo švedski jezik jer prosečan turista koji dolazi u Stokholm najčešće ne poznaje švedski.

Ističe da to ne znači da švedska prestonica nije prilagođena turistima, da nema natpisa na engleskom, niti da Šveđani ne vole ovaj jezik, već samo da su praktični.

Međutim, kada se radi o Beogradu, ostaje pitanje da li je trebalo nazive ulica pravilno prevesti na engleski jezik ili ostaviti tako kako glase na srpskom uz dodatak reši „ulica“ ili „trg“ na engleskom.

„Premda nije sporno da se nazivi ulica mogu prevesti na engleski, treba imati u vidu i činjenicu da u situacijama kada je njihov naziv potreban turisti, komunikacija ne protiče uvek tako jednostavno. Ukoliko bi se strani turista koji loše govori engleski obratio srpskom prolazniku koji ga takođe loše govori i upitao gde se nalazi Liberation Square, imao bi manje sreće nego da upita za Trg oslobođenja, ma koliko da pogreši u izgovoru srpskog naziva. Slični problemi bi se javili i ako bi pomenuti sagovornici pokušali da se sporazumeju u potrazi za ulicama kao što su 1300 kaplara, Čumićevo sokače, Ugrinovački put 33. deo, Batajnički drum 6. deo, Kratka i slično“, navodi sagovornik N1.

On daje primer i Avalske ulice. Jer ako stranac na Slaviji pita Beograđanina koji ne zna engleski gde je Avalska, dobiće odgovor u vidu pokazivanja rukom u kom pravcu treba da ide. Međutim, ako upita gde je „Avala street“, mogao bi da bude pogrešno shvaćen da želi da ide put Avale.

Profesor kaže da je pozitivno da stranci dobiju informacije o tome šta znači ime neke ulice, po kome ili čemu je nazvana i slično, ali da te informacije treba postaviti na tablama sa informacijama namenjenim turistima.

„Najavljena zamena tabli možda neće mnogo pomoći turistima, ali će nekome stvoriti finansijsku korist, a nekome trošak“, zaključio je profesor.

Nove dvojezične table za sada su postavljene na stubovima na raskrsnicama ulica, a uskoro bi trebalo da budu postavljene i na zgradama u dve centralne gradske opštine.

Kako je N1 ranije pisao, grad je za ovu namenu izdvojio više od 400 hiljada evra.