"Da li za preminule ima mira": Došao na grob oca i dede, pa zatekao krst sa nepoznatnim imenom

Zamislite da jednog dana, posle dužeg vremena, poželite da posetite grobno mesto svojih bližnjih, a tamo vas sačeka sveža humka i krst - jasan znak da je neko drugi tu nedavno sahranjen. Iako - davno, neko već jeste.

"Na tom mestu su mi sahranjeni otac i deda - 2012. mi je sahranjen otac Branislav Marinković i 2007. ili 2008. Živorad Marinković", objašnjava Dragan Marinković.

Na tom mestu, na Starom groblju u Pudarcima, njihova imena više ne stoje. Stoji sveže cveće i krst sa, Marinkovićima, potpuno nepoznatim imenom starije gospođe. Prema rečima lokalnih meštana očevidaca, tvrdi Dragan, spornu sahranu obavilo je upravo nadležno JP "Pijace i zelenilo Grocka" - a nakon što su prethodno, navodno, utvrdili da na toj parceli "ima slobodno mesto".

"Došli su do sanduka. Ovde je bio krst od oca, od dede mi je istrulio krst. Gde god sam bio kod nas u opštini, ovde u celoj opštini Grockoj, nisam dobio nikakav odgovor", kaže Dragan Marinković.

Nema ni odgovora na pitanje - gde je završio drveni krst Draganovog pokojnog oca, iako se, pored grobnog mesta, vide tragovi iskopavanja. Tvrdi, u policiji mu je rečeno samo da podnese izjavu o nestanku krsta. O mogućoj eshumaciji, dodaje, nije bilo ni reči.

"Prijavio sam policiji Grocka. Tužilac kaže da nema krivičnog dela. Bio sam, prijavio sam i Belima, odnosno komunalnoj policiji, ni oni ne znaju, nemaju nadležnost... Došao sam svuda - bez odgovora, vrata su mi zatvorena svuda", kaže Marinković.

I mi smo pisali Javnom preduzeću "Pijace i zelenilo Grocka", međutim do sada - nije bilo odgovora. Pitali smo ih da li su upoznati sa slučajem i kako je moguće da je na mestu gde počiva otac Dragana Marinkovića - sahranjena druga osoba.

Možda je povod, ističe on, to što na groblju u Pudarcima - više nema mesta. Ali, svakako, smatra, to nije razlog da, kako kaže, "prekopaju grob njegovog oca". Zato, traži, samo da se on vrati u prvobitno stanje.

"Slavim slavu od mog oca, negujem decu u njegovoj kući, tu sam... Ne znam šta da radim, još će sad i Zadušnice - ne znam kome treba da izađem na grob", kaže Marinković.

To što porodica Marinković više ne zna gde počivaju njihovi bližnji, ukazuje, smatra Dragan, na nedostatak uređene evidencije u pogrebnim službama. Slika koju je zatekao, zaključuje, proganjaće ga dok je živ - pitajući se "da li ovde za preminule uopšte ima mira".