Da li znate odgovore na pitanja iz srpskog jezika: Kako je izgledao završni test

Vesti 18. jun 202413:28 89 komentara
Đaci polažu test iz maternjeg jezika
TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Mali maturanti su danas polagali test iz maternjeg jezika. Pogledajte kako je izgledao test iz srpskog jezika, a rešenja pogledajte na kraju teksta.

Test je objavljen na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Pročitaj odlomak iz teksta Stanoja Stanojevića Svi srpski vladari – Despot Stefan, a zatim uradi zadatke.

„Despot Stefan Lazarević (1389–1427), srpski srednjovekovni vladar, najpre i najviše zaslužuje ime viteza. Njegova mladost nije bila vesela. Kao dečak, on je video slom srpske države, poraz i tragičnu smrt svoga oca. Odmah posle toga on je, kao mladić od 17 godina, morao primiti upravu u svoje ruke, i to u doba veoma teško, i u prilikama neobično komplikovanim. Taj veliki teret Stefan možda ne bi ni izdržao da se uz njega u to doba nije našla njegova mati, knjeginja Milica, pametna, razborita i energična žena, koja je za sina upravljala državom do njegovog punoletstva, a i posle. Sve do svoje smrti stajala je uz njega i pomagala ga mudrim savetima.

Utisci iz mladosti ostavili su dubokog traga u Stefanovom karakteru. On je svakako već od prirode bio tih. Ono što je u mladosti video i doživeo još je jače uticalo na njega da se povuče u sebe i da izbegava sve što je moglo ličiti na veselje, spoljni sjaj i lakomislenost. Nije mario za muziku, vesele razgovore i nakit. Forma kod njega nije značila ništa, sadržina je bila sve. Odličan organizator, svestan svoje vladalačke dužnosti, plemenitog osećanja, vitez od glave do pete, Stefan bi bio slavan vladalac da je živeo u doba državnog napretka i uspona. Ali živeo je u doba kada je država propadala i,
uprkos svim svojim sposobnostima, okarakterisan je kao u onoj poznatoj narodnoj priči u kojoj božanstvo govori Stefanu: I ti možeš i konj ti može, ali ti Bog ne da!

U početku svoje vladavine Stefan je pomagao Turcima u raznim pohodima, iskreno i odano. Teško je reći da li je to činio zbog toga što je voleo avanture ili zbog toga što je viteški hteo da se drži obaveza na koje je pristao. Svakako, bio je uveren da je turska vlast prolazna i privremena. O njegovoj su se hrabrosti čuda pričala. Bitku kod Nikopolja on je rešio u tursku korist, a u bici kod Angore izazvao je divljenje i tatarskog hana Tamerlana, koji je, iz poštovanja prema Stefanovoj hrabrosti, naredio da se srpski odred propusti. Posle je Tamerlan vratio u Srbiju Stefanovu sestru, koja je s celim Bajazitovim haremom bila zarobljena.

Docnije je Stefan drukčije gledao na svoje podvige iz doba mladosti koje je izvodio u korist Turaka, sećao se i pominjao ih je sa osećanjem stida i žaljenja. Govorio je i da se kaje što je nekada pomagao Turcima, i da to više neće činiti. To je bilo u doba kada je Stefan bio sazreo, i kada je sa šireg gledišta posmatrao politiku i prilike, kada je mogao da se uzvisi nad sitnim intrigama i da pređe preko stvari prolaznog značaja. Onda se izmirio i sa svojom najstarijom sestrom, udovicom Vuka Brankovića, i sa svojim sestrićem Đurđem, sa kojima je dotle bio u zavadi i sa njima ratovao. Od toga vremena vide se kod njega u svemu širi potezi. On je poslednjih petnaest godina svoje vladavine staložen, gleda dobro i tačno na sve, realno ceni činjenice i prosuđuje prilike, zna šta hoće i šta treba da se radi. To je doba kada je despot Stefan stekao ugled i autoritet, ne samo kod svojih podanika nego u celom svetu.

Teške prilike u kojima je živeo i radio i gruba borba za opstanak uticale su i na Stefanov karakter. Od prirode nežan, velike i široke duše, naklonjen književnosti i poeziji, napisao je jednu pesmu o ljubavi. U isti mah bio je grub i bezosećajan, što ga je ponekad navodilo na dela koja nisu bila u saglasnosti sa njegovom prirodom. U njemu kao da su bila dva čoveka, i u tome je on bio pravi sin svoga naroda.

Kada je despot Stefan umro, za njegovu su smrt Dubrovčani javili ugarskome kralju ovim rečima:

‘Mada smo uvereni da je Vašem Veličanstvu sve poznato, ipak javljamo da je 18. jula uzvišeni gospodin despot Raške završio svoj život. Njegovu smrt, mada je prema nama, građanima i vernima Vaše opštine Dubrovnika, bio okrutan i nemilosrdan više no što je trebalo, ipak, pošto je bio veran svetoj kruni Vašeg Veličanstva, i što je bio čekić i bedem protiv neprijatelja hrišćanske vere, ne možemo a da ne žalimo i da ne oplakujemo’.“

1. Ko je najviše pomagao despotu Stefanu u upravljanju državom?

– otac

– majka

– sestra

– sestrić

2. Odabrati odgovarajuće tumačenje teksta o despotu Stefanu.

– Zbog teškog odrastanja i velike odgovornosti koju je preuzeo na sebe kao mladić, despot Stefan je bio slab i popustljiv u donošenju važnih odluka.

– Despot Stefan je imao sve osobine dobrog vladara – odlučnost, organizatorske sposobnosti i viteštvo, ali je živeo u doba kad država nije mogla mnogo napredovati.

– Sukobi sa najstarijom sestrom i sestrićem Đurađem Brankovićem dodatno su pogoršali trgovačke odnose sa Dubrovčanima.

– Despot Stefan se od prvih godina svoje vladavine suprotstavljao Turcima, želeći da osveti pogibiju svog oca i poraz srpske vojske u Kosovskoj bici.

– Poslednjih godina života despot Stefan je stekao ugled i autoritet u celom svetu, između ostalog i kao „čekić i bedem protiv neprijatelja hrišćanske vere”.

– Despot Stefan je nežnu stranu svog bića ispoljavao kroz književno stvaralaštvo, dok se kao vladar ponekad ponašao surovo, čak i bezdušno.

3. Označi veznik u navedenoj rečenici.

Nije mario za muziku, vesele razgovore i nakit.

4. Odredi službu (funkciju) označenog dela rečenice.

Despot Stefan Lazarević, srpski srednjovekovni vladar, zaslužuje ime viteza.

Odaberi tačan odgovor.

– subjekat

– pravi objekat

– apozicija

– priloška odredba

5. U navedenoj rečenici upotrebljena je reč utisci, koja u osnovnom obliku glasi utisak. Uporedi ta dva oblika i odgovori koje su glasovne promene izvršene u označenoj reči.

Utisci iz mladosti ostavili su dubokog traga u Stefanovom karakteru.

Odaberi tačne odgovore.

– nepostojano a

– sibilarizacija

– gubljenje suglasnika

– jednačenje suglasnika po zvučnosti

– jednačenje suglasnika po mestu izgovora

6. Odaberi naziv podvrste označene reči u navedenoj rečenici.

U početku svoje vladavine Stefan je odano pomagao Turcima, jer je bio njihov vazal.

– opisni pridev

– prisvojni pridev

– prilog za način

– prilog za uzrok

7. Odredi oblik označenog glagola.

To je bilo u doba kad je Stefan bio sazreo.

1. Glagolski oblik: ______________________

2. Lice: ______________________

3. Gramatički broj: ______________________

4. Rod: ______________________

8. Napiši vrstu označene zavisne rečenice u navedenom primeru.

Stefan bi bio slavan vladalac da je živeo u doba državnog napretka i uspona.

Vrsta zavisne rečenice: ______________________________________________________

9. Odredi značenje padeža označenih reči.

Đurađ Branković je bio sestrić despota Stefana.

Značenje padeža: ________________________

10. Odredi značenje označene reči u odlomku iz romana Hajduci Branislava Nušića.

Žika Dronja je revnosno učio lekcije, al’ mu nekako Bog nije dao da upamti što uči. On, na primer, nauči lepo lekciju iz zemljopisa i, da ga toga časa zapitaš, odgovorio bi ti reč po reč. Ali dok dođe od kuće do škole, a on zaboravi.

Odaberi tačan odgovor.

Reč revnosno znači:

– kritički, s razumevanjem;

– povremeno, s vremena na vreme;

– vredno, marljivo;

– napamet, naizust;

– brzo, bez muke.

11. Kako se zove prvo slovensko pismo?

Odaberi tačan odgovor.

– ćirilica

– glagoljica

– latinica

12. Odaberi one reči u navedenoj rečenici koje se prema pravopisnim pravilima pišu
velikim početnim slovom.

Tokom prvog svetskog rata srpska vojska se povukla do ostrva krf u jonskom moru.

13. Odaberi rečenice u kojima je rečca li napisana pravilno.

– Jesuli putnici spremni za polazak?

– Možete li mi pomoći oko prtljaga?

– Postojili kraći put do našeg ostrva?

– Dali ste svi poneli svoje pasoše?

– Smemo li krenuti na tako dalek put?

14. Odaberi rečenice u kojima je zapeta upotrebljena u skladu s pravopisnim pravilima.

– Što možeš, da uradiš danas ne ostavljaj, za sutra.

– Molim Vas nastavniče da mi preporučite, neki savremeni roman?

– Mi ćemo svi zajedno, kad nagrađeni učenici stignu, otići na izlet.

– Nisu bili juče na nastavi, već su otišli, na jednodnevni izlet.

– Radujem se, što ću upoznati Marka, sestrinog najboljeg druga.

– Dobro došli, dragi gosti, na proslavu Dana naše škole!

15. Odaberi ime književnika na koga se odnose navedeni biografski podaci.

Bio je lekar i jedan od najpoznatijih srpskih pripovedača koji je stvarao u epohi realizma. Objavio je devet pripovedaka, a neke od njih su Švabica, Sve će to narod pozlatiti, Prvi put s ocem na jutrenje.

– Milovan Glišić

– Laza Lazarević

– Stevan Sremac

– Petar Kočić

16. Odredi književni rod dela iz kojeg je sledeći odlomak.

Umi se harambaša, poumivaše se hajduci, pa, kao i u kakvom domu, okretoše se sunčevom rođaju te se pomoliše Bogu. Stanko je stao uz jedan hrast i posmatrao sve to.

– Hodi-de ovamo! – zovnu ga harambaša.

– Ti reče da ti je ime…

– Stanko.

– Ja, ja… Stanko! Pa, veliš, rad si da budeš hajduk?

– To mi je želja! – reče Stanko.

– A znaš li šta je hajduk?

– Od rana detinjstva slušao sam kako o njima uz gusle pevaju – odgovori Stanko slobodno i odrešito.

Odaberi tačan odgovor.

Pročitajte još

– lirika

– epika

– drama

17. Pročitaj odlomak iz Sumnjivog lica Branislava Nušića, pa odredi osnovni motiv.

ANĐA (završava čitanje): „Tvoj do groba verni Đoka.” (Zgranuta.)

JEROTIJE: Đoka! Eto ti ga! Sad znaš ko je Đoka.

ANĐA (krsti se): Ju, ju, ju, ju! Gospod je ne ubio! Prste ću joj iseći, da ga majci nikad više ne napiše pismo.

JEROTIJE: More, će da ga napiše nosem. Nosem će da ga napiše, samo kad hoće.

ANĐA: Otkud ti ovo pismo?

JEROTIJE: Doneo poštar.

ANĐA: Za nju?

JEROTIJE: Za nju, dabome!

ANĐA: I ti ga otvorio?

JEROTIJE: Otvorio, dabome.

ANĐA: Bolje da nisi, bolje boga mi, nego ovako što mi presede. I kako ću da joj kažem da si joj otvorio pismo?

JEROTIJE: Eto ti sad! Čudo božje! Otvarao sam ja pisma malo veće gospode, pa neću Đokino.

ANĐA: Otvarao si, al’ si zbog toga i službu izgubio.

JEROTIJE: Izgubio, pa šta? Posedeo malo, koliko da se zaboravi.

ANĐA: Pa jeste, al’ nemoj sad opet da otvaraš pisma.

Odaberi tačan odgovor.

– ružan san

– preterana radoznalost

– neverna draga

– napredovanje u službi

18. Koje stilske figure uočavaš u navedenim stihovim iz narodne lirske pesme?

Za Đurđem je kosu odrezala,

za đeverom lice izgrdila,

a za bratom oči izvadila.

Kosu reže, kosa opet raste;

lice grdi*, a lice izrasta;

ali oči ne mogu izrasti,

niti srce za bratom rođenim.

*grdi – povređuje, ruži

Odaberi tačan odgovor.

– metafora i personifikacija

– hiperbola i poređenje

– kontrast i gradacija

– onomatopeja i epitet

– hiperbola i personifikacija

Pročitaj odlomak iz pripovetke Pohod na Mjesec Branka Ćopića, pa odgovori na zahtev u 19. zadatku. Dok čitaš, obrati pažnju na odnose među likovima, njihove postupke i osobine.

Tek mi je peta godina, a već se svijet oko mene počinje zatvarati i stezati. Ovo možeš, a ono ne možeš, ovo je dobro, ono nije, ovo smiješ kazati, ono ne smiješ. Stega popušta tek onda kad se pred našom kućom pojavi stari samardžija* Petrak, neumorna skitnica.

Kad je samardžija kod nas u gostima, onda je meni mnogo štošta dozvoljeno. Penjem se po drveću, zavirujem na tavan, švrljam oko potoka, odem čak i do malog mlina zavučenog podno našušurena gaja.

Sva sreća što jednom u godini dođu i Petrakovi razvezani dani kad se mnogo štošta može.

Dođe tako jednom na red i Mjesec.

– Djede, bi l’ se Mjesec mogao dohvatiti grabljama? – iznenada se oglasih ja.

– Heh, šta njemu pade na um! – dočeka djed nekako s visine i ne obraćajući se meni nego samardžiji.

– Hoće da dokuči Mjesec.

Samardžija uzdahnu i pogleda me preko čaše.

– Pa neka, ima dječak pravo.

– Šta ima pravo?

– Pa nek oproba. Kamo sreće da sam i ja nekad tako radio, možda bi mi druge tice danas pjevale.

– Ma šta tice, šta… Ti se već napio ko moj veseli Nidžo.

– Jok, pobratime – tmurno dočeka starac. – Sjećam se kao da je večeras bilo: pomoli se Mjesec nad gajem, sto metara nad našom kućom, a mene noge same ponesu k njemu. Kuda? – drekne ćaća, pa za mašice, za kamdžiju*, za… A da sam se jednom oteo i pošao, Rade, brate moj…

– Eno ga sad vidi. Ma nemoj mi tu kvariti unuka.

– E, Rade, Rade… ako je za nas dvojicu kasno, nije za ovoga dječaka. Hajde ti, dušo, ustaj, traži grablje, pa da ti i ja krenemo, eto njega sad iza brda.

Bacam se u ćošak po one naše najduže grablje, a stari samardžija polako ispravlja noge, ispravlja leđa, vrat i okreće se začuđenom djedu.

Starac me prima za ruku i sad zajednički savlađujemo posljednju kratku uzbrdicu, a kad stignemo do samog vrha, mjesec iznenada odskače iza drveta pred nama i ukaže se blistav, smanjen i nevino miran iznad susjedne brdske kose.

– Aha, uteče li, je li! – pobjedonosno kliče starac. – Prepao se grabalja, a, lolo jedna.

Samardžija me čvrsto prigrli, ne da mi da se rastužim i kaže sokoleći me:

– Uteko lopov, pa da. Neka, neka. Hajde ti meni nađi dolje u selu dječaka od koga je Mjesec klisnuo tako brzo. Nema ga. To si ti, samo ti, a i ja s tobom.

– Djede Petrače… – zaustim kroz stegnuto grlo, a starac, pogađajući moju neizrečenu dječju tugu,
spremno nadovezuje:

– Idemo, delijo, idemo. Opet ćemo mi ovamo doći, ima kad.

– Evo ih, vraćaju se budalaši! – dočekao nas je djed Rade, čak nam i u susret izlazeći kao da stižemo bogzna odakle, možda čak iz Amerike. – Šta je, dohvatiste li mjesec?

Posljednje što mi je od te večeri ostalo u očima bio je razigran plamičak djedove vatre, koji se neosjetno preselio i u moj san, i tamo se razrastao u moćan i stravičan mjesečev požar.

I kako tada, tako i do današnjeg dana: stojim raspet između smirene djedove vatrice, koja postojano gorucka u tamnoj dolini, i strašnog blještavog mjesečevog požara, hladnog i nevjernog, koji raste nad horizontom i silovito vuče u nepoznato.

*samardžija – majstor koji pravi samare (drvena sedla za konje ili magarce)

*kamdžija – bič

19. Odaberi odgovarajuća tumačenja postupaka i osobina likova u navedenom odlomku.

– Pripovedač se seća dana iz detinjstva sa osećajem gorčine, jer bi dolazak dedinog prijatelja značio rušenje dečjih snova o slobodi.

– Samardžija Petrak je odlučio da se našali s dečakom (pripovedačem) kako bi se podsmehnuo njegovoj naivnosti.

– Petrakovo oduševljenje dečakovim predlogom da idu da uhvate Mesec potiče od neostvarenih i zabranjenih želja iz Petrakovog detinjstva.

– Iako je isprva bio podrugljiv prema pohodu na Mesec, djed Rade naposletku menja svoj šaljiv i ironičan ton.

– Pripovedač se priseća događaja iz detinjstva kako bi objasnio okolnosti u kojima se nalazi sada, kao odrastao čovek.

20. Pročitaj pesmu Gračanica Desanke Maksimović, pa odgovori na zahtev. Dok čitaš, uočavaj umetničke odlike teksta.

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla na nebesa vazneti,

ko Bogorodice Mileševe i Sopoćana,

da tuđa ruka kraj tebe travu ne plevi,

da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili tvoja zvona da bar ne tuku

kao srca predaka, Gračanice,

ili bar da svetitelji s tvog ikonostasa

nemaju naših neimara ruku,

ni anđeli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko

ukopana u tu zemlju i nas same

da se nismo privikli u tebe kleti,

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla u visine uzneti.

Gračanice, da si nam bar jabuka,

da te možemo staviti u nedra

i zagrejati tako studenu od starosti,

da nam bar poljima oko tebe nisu

predaka divnih rasejane kosti.

Da te bar možemo podići na Taru,

u Kalenićku portu te preneti,

zaboraviti likove po tvom oltaru.

Gračanice, kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla na nebesa vazneti.

Odaberi odgovarajuće tumačenje pesme Gračanica.

– Motivi zvona i srca predaka, pored toga što grade zvučnu sliku, ističu i važnost Gračanice kao dela nacionalnog nasleđa.

– Poređenjem Gračanice sa drugim manastirima naglašena je njena originalnost u srpskom srednjovekovnom graditeljstvu.

– Ponavljanjem stihova lirski subjekt izražava setu zbog nemogućnosti da se zaštite kulturno-istorijski spomenici.

– Elegičnim tonom lirski subjekt iskazuje žalost što je manastir razrušen i njegove freske uništene.

– Uloga apostrofe je da naglasi uznemirenost i strepnju lirskog subjekta zbog ugrožene sudbine manastira.

– Motiv vrane uveden je na početku pesme kako bi se simbolički dočaralo čovekovo udaljavanje od vere.

Rešenja pogledajte na OVOM LINKU.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare