Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je da Srbija treba da otvori dva pregovaračka klastera, jer je učinila veliki napredak u reformama i trebalo bi da se taj uspeh ogleda kroz otvaranje novih poglavlja, odnosno sada klastera.
Dačić je, na plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) o najnovijem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji, rekao da je jedna od najvažnijih aktivnosti parlamenta u procesu evropskih integracija izmena Ustava Srbije u delu koji se tiče pravosuđa.
Povezane vesti:
To je jedno od najvažnijih pitanja na koje smo radili i mi smo pri samom kraju procesa, za koje verujem da ćemo okončati u ovom sazivu pralmanta, rekao je Dačić, podsećajući da je dobijeno pozitivno mišljenje Venecijanske komisije.
Siguran sam da će, kada donesemo konačnu odluku, ona biti verifikovana u narednom izveštaju kao napredak u oblasti vladavine prava, rekao je Dačić podsećajući na proces ustavnih reformi koji je trajao godinu dana.
Uskoro bi resorni odbor Skupštine trebalo da utvrdi konačni tekst amandmana, u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, i uskoro bi tekst trebalo da se nađe na sednici parlamenta. Potom sledi referendum, naveo je on.
Dačić je rekao da je stiglo mišljenje Venecijanske komisije na zakon o referendumu.
Prema njegovim rečima, završen je i međupartijski dijalog uz posredovanja Evropskog parlamenta, kao i dijalog sa strankama, bez posredovanja stranaca.
Dačić je siguran da će sve stranke učestvovati na sledećim izborima.
On je naveo da je smanjen broj zakona koji se usvajaju po hitnom postupak, usvojen je Kodeks ponašanja poslanika, usvojen je i sastav Etičke komisije, a biće održana i plenarna sednica sa temom izveštaja Evropske komisije.
Moja ocena je da smo uradili dobar posao, a po godišnjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji to je potvrđeno, rekao je Dačić i istakao da je ovogodišnji izveštaj najpozitivniji u proteklih nekoliko godina.
Brnabić: Decenijama nikakvih ulaganja u životnu sredinu, sada se „gase požari“
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je situacija u oblasti životne sredine do te mere loša da se, posle decenija nikakvih ulaganja, sada samo „gase požari“ i ne može se govoriti o prioritizaciji investicija i ciljeva.
Situacija je, nažalost, do te mere loša i toliko decenija se nije ulagalo ništa, da ne pričam o energetskoj tranziciji, da mi se čini da ni ne radimo prioritizaciju ciljeva, već isključivo gasimo požare, rekla je Brnabić.
Ona je, na pitanje da li je Vlada Srbije na strani građana i štiti javni interes kada je on u sukobu sa interesom privatnog investitora i da li je u mandatu Vlade moglo da se učini nešto da Zrenjanin dobije pijaću vodu, rekla da je u sektoru životne sredine „urađen apsolutni maksimum onoga što se moglo učiniti“.
Zrenjanin je važna tema i ona koja mi najteže pada. Radim svakodnevno na rešavanju tog problema, niko iz Zrenjanina nije pitao Vladu kako da reše taj problem, pa su ušli u javno-privatno partnerstvo sa firmom koji taj problem ne može da reši, predočila je Brnabić.
Na pragu je dogovor sa investutorom, koji ima svetske reference u toj oblasti, ali pokušavamo da nađemo rešenje za bezizlaznu situaciju, ni krivi, ni dužni, dodala je on.
Javni interes ili interes privatnika, ne bih rekla ili – ili. Uvek je interes građana na prvom mestu, a privatni investitor mora da poštuje zakone zemlje i ono što je javni interes, rekla je premijerka.
Brnabić je rekla da su tri fokusa Vlade Srbije – tretman čvrstog otpada ili čišćenje Srbije od 3.500 divljih deponija, zaštita i unapređenje kvaliteta vazduha i zaštita voda.
Dobar primer čišćenja deponija je Vinča, gde radimo sa međunarodnim partnerima, rekla je ona i navela da je EIB izašla iz projekta jer su smatrali da postoji ekološki prihvatljivije rešenje za Vinču.
Mogli smo da idemo i na nešto što je ekološki prihvatljivije, ali bismo izgubili vreme da rešimo taj problem, rekla je Brnabić i ukazala da je neprihvatljivo da Beograd nema nijedno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.
Brnabić je rekla da je od 2014. godine u kvalitet vazduha, odnosno u filtere i sredstva za odsumporavanje postrojenja uloženo 600 miliona evra, ali je i to nazvala gašenjem požara.
Volela bih da smo u fazi prioritizacije, ali ove i sledeće godine „gasimo požar“, rekla je Brnabić.
„Uprkos izazovima pandemije, ekonomski rast će se nastaviti“
Brnabić kaže da Srbija, ukupno gledano, ima neke od najboljih ekonomskih rezultata u Evropi, ali da će morati da ostvari još bolji i brži rast kako bi nadoknadila propušteno vreme. Brnabić je rekla da je Srbija 2020. godine imala pad BDP od 0,9 odsto, da će ove godine imati rast od najmanje sedam odsto, a da se za 2022. prognozira rast od 4,5 odsto.
„Koliko god brzo trčali uvek moramo da trčimo brže, jer smo mnogo izgubili 1990-ih i u prvoj dekadi 2000-ih. Moramo da nadokandimo svo to propušteno vreme i rastemo brže nego ostali“, kazala je premijerka.
Izrazila je očekivanje da će se ekonomski rast nastaviti, uprkos izazovima pandemije i energetske krize, kao i da će sve reforme, posebno u oblasti vladavine prava, ali i životne sredine i energetske tranzicije ka zelenoj cirkularnoj ekonomiji dodatno stimulisati ekonomski razvoj.
Brnabić je dodala da će do kraja godine prosečna plata u Srbiji biti veća od 600 evra i da će se time „potvrditi vođstvo“ Srbije na Zapadnom Balkanu i da je to dodatna motivacija da „pokušamo da se takmičimo u jednoj drugoj ligi“.
„Ekonomskom politikom za 2022. pokušaćemo da se fokusiramo na dodatno zapošljavanje mladih, jer je i dalje relativno visoka nezaposlenost mladih, oko 20 odsto“, kazala je premijerka.
Dodala je da se polako dešava transformacija ekonomije zasnovane na radno intenzivnim investicijama ka ekonomiji zasnovanoj na znanju, inovacijama i tehnologiji.
„Kada pogledate investicije koje trenutno dolaze i kako se transformiše lokalna privreda vidite da je to sve veći novčani obim investicija, ali sve manje radne snage, što znači da su tehnološki naprednije. Imamo sve više istraživačkih i razvojnih centara, a sve manje smo prepoznati kao zemlja jeftine radne snage“, kazala je predsednica Vlade.
Brnabić je ocenila da je Vlada sa NKEU uspostavila dobru saradnju i da se jednom mesečno održavaju sastanci o svim najvažnijim temama.
„Evropska komisija je u svom izveštaju o napretku prepoznala nameru Vlade da poboljša komunikaciju sa organizacijam civilnog društva i da fokusiranije radi na reformama u oblasti vladavine prava, kao i da to radi na transparentan način“, kazala je Brnabić.
Dragojlović: Ubeđeni smo da smo patriote, koje insistiraju na poštovanju Ustava
Koordinatorka NKEU Nataša Dragojlović rekla je da članovi NKEU sa premijerkom Srbije Anom Brnabić razgovaraju svakog meseca i naredni susret je sledeće nedelje, 10. novembra sa temom pandemija – mere i odgovori Vlade Srbije.
Ovakve plenarne sednice su prilika da u direktnom dijalogu sa predstavnicima Skupštine Srbije i Vlade Srbije kao pregovarača razgovoramo o procesu evropskih integracija, rekla je ona.
Preporuke NKEU su svojvrsni dokaz ili mapa puta kako je tekao proces evroskih integracija, šta su stavovi vlasti, šta stavovi organizacija civilnog društva, rekla je Dragojlović i dodala da su u preporukama podaci za 2020. godinu i deo 2021. godine.
Konvent učestvuje u raspravi o ustavnoj reformi, dok je zadovoljan što je njegovim angažovanjem odloženo usvajanje predloga zakona o policiji, rekla je Dragojlović, koja je dodala da nema iluizije da će sve što NKEU predlaži biti i usvojeno.
Reagovali smo, morali smo, na istupe pojedinih narodnih poslanika koji su optuživali predstavnike civilnog društva za izdaju. Nadam se da će taj trend jednom zauvek prestati. Ubeđeni smo da smo patriote, koje insistiraju na poštovanju Ustava, vladavine prava i demokratije, predočila je Dragojlović.
Žiofre: Odnos sa Kosovom i dalje kljucan za dinamiku evrointegracija
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da izveštaj Evropske komisije konstatuje novu posvećenost Vlade Srbije da nastavi sa reformama u pravcu pristupanja EU, ali se sada od nje očekuje da ubrzava i produbljuje reforme u oblasti vladavine prava. Vlasti u Srbiji treba da završe ustavne refome u delu pravosuđe. Napredak Srbije u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom je ključan i nastaviće da određuje opštu dinamiku pregovora o pristupanju, rekao je Žiofre na sednici Nacionalnog konventa o EU u Skupštini Srbije.
Sednici prisustvuju i premijerka Ana Brnabić i ministarka za evropske integracija Jadranka Joksimović.
Komentari ()
Vidi sve komentare