"Tu neko nekom nešto dođe": Kako je predsednik od tačke na Rio Tinto dodao još dve

Postavlja se pitanje da li se sa projektom iskopavanja litijuma uopšte odustalo. Prema kome Srbija ima obavezu da nastavi taj projekat i kakva će biti sudbina više od 100.000 stanovnika tog kraja ukoliko nova Vlada posluša instrukcije predsednika.

Zlatko Kokanović iz Udruženja ''Ne damo Jadar'' istakao je da se za dijalog zakasnilo, da je nepoverenje nepovratno i da više nema šta da se priča sa aktuelnom vlašću i kompanijom.

"Tačno pre dve godine mi smo imali sastanak u Vladi posle ukidanja uredbe i premijerka je rekla da je stavljena tačka, ali prateći situaciju oni ništa nisu preduzeli povodom ukidanja tog projekta. Jedino što su uradili prenamenu zemljišta - vraćanje iz građevinskog u poljoprivredno. A prisustvo kompanije i njeno delovanje na terenu i danas dan pokazuje da oni nisu odustali od tog projketa. To je bilo samo da se javno mnjenje, birači napredne vlasti vrate u svoje tokove, da bi podržali predsednika i tu vladu. Svaki put kad je škatljiva situacija oni ovu temu stavljaju u zaplićak", objašnjava Kokanović iz Udruženja "Ne damo Jadar".
Kokanović naglašava da predsednik Srbije pre izbora nije pominjao litijum, a odmah nakon izbora u Davosu najavio šta planira.

Kako navodi, i jedna i druga vlast su krive ali najveće posledice treba da snosi aktuelna.

"Što se tiče istražnih dozvola prošla vlast je dala osam zaključno sa 2012. godinom. Od 2012. ova vlast je dala 5 istražnih dozvola. Što se tiče istražnih bušotina do 2011. bilo je negde oko 50, a od tada do 2021. godine je urađeno oko 500 istražnih bušotina", ističe Kokanović.

Pozivajući se na podatke kompanije i Vlade, Kokanović navodi da je zaključno sa 2011. godinom kompanija uložila 20 miliona dolara, a od 2012. do 2024. negde oko 500 miliona evra.

"Pa onda možemo videti čije su veće odgovornosti, prethodne i sadašnje vlasti", navodi Kokanović.

Aleksandar Jovanović Ćuta iz ''Ekološkog ustanka'' kaže da se postavlja se pitanje šta tera Vučića i Brabićku i "celu tu ekipu" da ponovo reinkarniraju tu priču posle brisanja uredbe sa kojom formalno-pravno projekat Jadar ne postoji.

"Ima jedan izraz kod nas na Satroj Planini “dali zadnjicu pod kiriju”, a ne svoju, nego našu. Tu neko nekom nešto dođe", istakao je Jovanović Ćuta.

On je upitao predsednika Srbije da li smatra da su profesori i akademici neznalice.

"O tom projektu se itekako se razgovaralo. Bilo je na desetine javnih rasprava. To je ekipa koja ne razgovara. Kad pogledate kako funkcionišu u svetu, njima nikakav problem nije da sruše Aboridžinima pećine stare 40 hiljada godina, da izazovu građanski rat. Tu gde dođu ostave pustoš. Istorija Rio Tinta je istorija uništenja i istorija proterivanja jer većina zemlja takve ne prima u kuću", objašnjava Jovanović Ćuta.

Kako navodi, od tog projekat neće biti ništa.
"Nek se bave drugim poslovima, narod u Gornjim Nedeljicama neće proterivati", ističe.

Akademik profesor Nenad Kostić podsetio je na inicijativu Kreni-promeni protiv štetnog rudarenja Rio Tinta koju je potpisalo oko 38.000 ljudi širom Srbije nakon čega su predali taj zahtev Narodnoj skupštini. Ti popisi, podseća akademik, izgubljeni su i nestali.

"Protivnici štetnog rudarenja pokušavaju da uspostave dijalog zasnovan na znanju, stručnosti i činjenicama, nažalost naš režim taj dijalog sabotira", navodi Kostić.

Komentarišući navode da je Rio Tinto spreman da javno objavi Studiju procene o uticaju na životnu sredinu za projekat Jadar kako bi podržali javni dijalog, akademik kaže - zakasnili su.

"Tu studiju smo trebali da dobijmo pre nekoliko godina. Studija vredi samo ako je rade nepristrasni stručnjaci. Mi imamo mnogo primera univezitetlija koji su se preko noći prometnuli u znalce o životnoj sredini", navodi Kostić.

Povezani video: