Društvo zakopano u rovovima koje je zaboravilo šta znači razgovarati, društvo koje beži od slobode i spas traži u lideru i vođi, zaključak je debate o političkoj kulturi u Srbiji koju je organizovao Evropski pokret u Srbiji.
Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) rekao je da smo došli do nečeg što danas zovemo „industrija populizma“.
Povezane vesti
„U Srbiji postoji jedan sistem koji je sastavljen od medija, pre svega televizija sa nacionalnim pokrivanjem kako se to zakonski kaže, koji prosto umesto da budu alat deliberacije u društvu, razgovora, oni su u stvari sredstvo propagande, odmazde i promocije. Prosto u takvom društvu vi onda imate rovove, imate rov koji je uz vlast i rov koji je uz opoziciju“, kaže Gavrilović.
„Iz naše podaničke političke kulture proizlaze svi ostali problemi, dijaloga nema u institucijama, nema ih u medijima, a onda ga nema ni u prijateljstvima“, ocenio je politikolog Boban Stojanović.
On je, u debati Evropskog pokreta u Srbiji, naglasio da se politička kultura ogleda u usađenim vrednostima društva i načinima učešća, pa može biti participativna i podanička.
„Svaki dan u medijima ćete reći – mi smo duboko podeljeno društvo. Sva društva su podeljena, pa i najrazvijenije demokratije, samo kod njih društva ne izgledaju kao kod nas, jer se ti problemi rešavaju tamo gde im je mesto – u institucijama i medijima“, predočio je Stojanović.
Promoviše se narativ antipolitike, jer su ljudi naseli na to da je politika nešto loše i da su „svi isti“. Pravi se takva scena – „može biti samo jedan, a svi ostali žele da kradu od građana“, rekao je Stojanović, ističući da je glavna uloga stranke da dođe na vlast.
„Nema demokratije bez političkih stranaka, bez izbora, a nema izbora bez organizacija i pojedinaca koji se na njima takmiče“, dodao je Stojanović.
Istoričarka Sanja Radović ocenila je da je srpska politička „kultura autoriratna, nedemokratska i netolerantna“.
Ljudi nemaju problem sa autoritarnom postupanjem, ne vide u tome problem i nalaze objašnjenja i opravdanja. Netolerancija je glavni problem, jer ljudi teško prihvataju drugačije poglede na svet od svojih, dodala je ona.
Programski direktor N1 Igor Božić naglasio je da je suština novinarskog posla da pronađe anomalije u društvu i da ih osvetli kako bi društvo bilo bolje.
Kolege koje rade u medijima da bi radile za vlast radiće i za novu kad se vlast promeni, a to nije novinarski posao, naglasio je Božić.
Božić je rekao da istraživači javnog mnenja vide da nema balansa i da je većina medija provladina, „trigerovana“ direktnim inputima od vrha vlasti“.
Nama je to jasno, ali mi pokušavamo da na to ukažemo i da radimo novinarski posao, rekao je Božić.
Kad je reč o debati u društvu, rekao je Božić, kod nas je sve poremećeno jer kada debatujete s nekim polazite od činjenica, a ovde debatujemo o činjenicama.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare