Debata u SE: Učesnici za kompromis i formiranje ZSO, o prijemu Kosova različito

Vesti 25. jan 202322:023 komentara
Izvor: AFP/ Patrick Hertzog

Učesnici debate o tenzijama između Beograda i Prištine u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PSSE) pozvali su u Strazburu na postizanje rešenja kroz kompromis i dijalog, na poštovanje postignutih sporazuma i formiranje Zajednice srpskih opština, ali i na prijem Kosova u Savet Evrope.

Otvarajući debatu, koju je inicirala delegacija Velike Britanije, britanski parlamentarac Džon Hauel rekao je da Savet Evrope ne treba da zanemari tenzije između Srbije i Kosova, kao ni eventulanu ulogu predsednika Rusije Vladimira Putina u tome.

„Razlog zbog kojeg ćemo to morati da razmotrimo jeste da vidimo da li su tenzije koje nastaju u Srbiji i na Kosovu posledica njegovog plana da proširi tenzije sa Ukrajinom. Ako je to slučaj, moramo toga da budemo svesni i moramo da preduzmemo akciju“, rekao je.

Hauel je kazao da britanska vlada i on podržavaju članstvo Kosova u Savetu Evrope i da Priština treba da uloži sve napore da nastavi da ispunjava principe Saveta Evrope. Naveo je i da pitanje članstva Kosova u SE treba odvojiti od pitanja njegovog članstva u EU.

POVEZANE VESTI:

„Pozdravljamo zahtev Kosova za članstvo u SE kao znak njegove posvećenosti ljudskim pravima i evropskim vrednostima. Podstičemo i druge da podrže zahtev koji ne treba da bude talac napretka u dijalogu Srbije i Kosova pod vođstvom EU“, naglasio je.

Holandska poslanica Ria Omen Ruijten rekla je u ime konzervativne grupe EPP/CD da Briselski sporazum, postignut pre 10 godina, mora da bude primenjen. „Za moju grupu to znači da Beograd treba da sagleda novu realnost nezavisnosti Kosova, ali i da Priština mora da smisli preko potrebnu zaštitu za srpsku zajednicu. To će biti proces davanja i uzimanja, ali će građani sigurno imati koristi od toga. To je naš cilj“, rekla je.

Francuska poslanica Liliana Tangi, u ime liberalne poslaničke grupe ALDE, pozvala je Kosovo i Srbiju da po svaku cenu preuzmu odgovornost i ispolje političku hrabrost.

„Naša grupa podržava sve inicijative čiji je cilj održavanje mira i obnavljanje stabilnosti u tom nestabilnom delu Zapadnog Balkana. ALDE podržava novi plan o normalizaciji sačinjen pod okriljem EU i SAD, u čijoj je razradi Francuska dosledno učestvovala“, navodi.

Grčki parlamentarac Jorgos Katrugalos rekao je u ime grupe Ujedinjene evropske levice u PSSE da je status manjina širom Evrope destabilišući faktor u meri u kojoj podseća na situaciju pre Drugog svetskog rata, ali da u slučaju Kosova postoji tračak svetlosti.

„Čini se da bi, posle nedavne izjave predsednika Srbije o predlogu za normalizaciju, dve strane možda mogle da dođu do održivog kompromisa, jer je očigledno da je jedino moguće rešenje kroz dijalog, poštovanje drugog i kompromis, kao što su Grčka i Severna Makedonija pokazale u slučaju Prespanskog sporazuma“, naveo je.

Prema njegovim rečima, „francusko-nemački plan, koji predviđa da se Srbija neće protiviti učešću Kosova u međunarodnim organizacijama u zamenu za neki oblik, ako ne samoopredeljenja, onda bar samoizražavanja srpske manjine, mogao bi biti jedan od mogućih načina za kompromis, naravno, ne i jedini“. Katrugalos je ukazao i na odgovornost Evrope, reakvši da ona mora da održi svoj deo obećanja na Zapadnom Balkanu, a da to sada nije slučaj.

„Severna Makedonija je uradila sve što je mogla, a frustrirani su što Brisel nije odgovorio istom merom. Dakle, da bi se očuvao mir u veoma problematičnoj oblasti, kosovske vlasti i Srbija treba da pokažu uzdržanost, ali i mi u Evropi moramo da preuzmemo svoj deo odgovornosti“, rekao je.

Italijanski poslanik Pjero Fasino, koji se obratio u ime grupe socijalista, rekao je da se sukob Kosova i Srbije „ne tiče samo dve zemlje, dva naroda, već čitavog regiona“ i da „slabi stabilnost Zapadnog Balkana“.

„Ne smemo zaboraviti da na Balkanu već postoje druge krizne tačke: Crna Gora već dve godine proživljava veoma ozbiljnu institucionalnu političku krizu, u Severnoj Makedoniji vodi se veoma intenzivna unutrašnja politička debata, a Bosna i dalje živi u institucionalnom okviru koji je stalno izložen riziku od raspada“, rekao je.

Podsetivši na istorijat sukoba Srbije i Kosova od 1998-1999. i pokušaje njegovog rešavanja, Fasino je rekao da se mora priznati da je rešenje veoma teško jer postoji niz komplikovanih tačaka sukoba.

„Kosovo želi da bude punopravni član svih međunarodnih institucija kao što je Savet Evrope, a Srbija to odbija, jer bi to bilo de fakto priznanje nezavisnosti i državnosti Kosova. Drugo veoma složeno pitanje je status srpske manjine koja živi na severu Kosova. Beograd traži autonomiju za ovu manjinu, a Kosovo odbija“, rekao je, naglasivši da treba raditi na tome kako da se promoviše dijalog.

Naglasio je da je dijalog jedino rešenje i da se moraju ohrabriti obe strane da traže neophodan kompromis i rešenja koja bi omogućila da se izbegne sukob i uspostave normalni odnosi dva entiteta.

„Savet Evrope mora da radi u tom pravcu. Srbija je naš član, a Kosovo ovde ima status posmatrača: moramo da radimo i podstičemo dijalog i dobre odnose između skupštine Srbije i skupštine Kosova“, dodao je.

Poslanik iz Hrvatske Davor Ivo Štir rekao je da bi „ruski predsednik Vladimir Putin voleo sada da ima novi sukob na Zapadnom Balkanu“, ali je naglasio da veruje da „i Srbija i Kosovo žele upravo suprotno, stabilnost i mir“. Štir je rekao da on veruje u evropsko rešenje, a to je otvaranje vrata, i pozvao da se sada otvore vrata Kosovu za članstvo u SE i drugim organizacijama uključujući UN, ali i da se Srbiji širom otvore vrata za članstvo u EU.

„I Kosovo i Srbija su, kao i druge zemlje na Zapadnom Balkanu, okružene EU i NATO. Verujem da je mesto Srbije i Kosova sa Zapadom i na Zapadu“, rekao je.

Štir je dodao da je „naravno, na vlastima u Beogradu da donesu geopolitički izbor da se svrstaju uz Zapad, i da nastave sa svim reformama koje su potrebne za članstvo u EU“, a na vlastima u Prištini „da sprovedu i sve potrebne reforme da bi se prvo kandidovali, a potom i postali član EU“.

Evropsko rešenje je, naglasio je Štir, da Srbija i Kosovo ponovo budu zajedno, ali ovoga puta „kao dve države članice ujedinjene Evrope, kao dve države članice Evropske unije“.

Delegacija Srbije protiv prijema Kosova u SE

Članovi delegacije Skupštine Srbije usprotivili su se prijemu Kosova u SE.

Poslanica Dubravka Filipovski rekla je da je, deset godina nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, položaj Srba na Kosovu sve teži jer su njihova bezbednost i opstanak „ugroženi etnički motivisanim napadima kojih je u prethodne dve godine bilo 228“.

„To znači da su napadi na Srbe, njihovu imovinu, manastire i crkve gotovo svakodnevna pojava i posledica stalnog medijskog targetiranja i sistematske kriminalizacije Srba od predstavnika Kosova“, navela je, podsetivši na najnovije slučajeve kao što je napad na tri srpska dečaka za Božić.

Ona je naglasila da će Beograd nastaviti da čuva mir i stabilnost kao i do sada i optužila Prištinu da snosi svu odgovornost za novonastalu situaciju.

„Beograd je ispunio sve svoje obaveze iz Briselskog sporazuma, dok Priština već 10 godina odbija da započne proces formiranja Zajednice srpskih opština, što je ključno pitanje za Beograd. Uprkos ozbiljnim problemima na terenu, Beograd ostaje privržen konstruktivnom dijalogu i kompromisu kao jedinom sredstvu za stvaranje uslova za trajnu stabilnost na Kosovu i Metohiji i na Zapadnom Balkanu“, rekla je.

Šefica srpske delegacije Biljana Pantić Pilja rekla je da se Srbija oštro suprotstavlja inicijativi za članstvo Kosova u SE.

„Osnovni cilj Parlamentarne skupštine SE je zaštita ljudskih prava i, nažalost, suočavamo se sa najgrubljim kršenjem ljudskih prava manjina na Kosovu i Metohiji, posebno srpske manjine“, rekla je Pantić Pilja, uz podsećanje na najnovije napade na Srbe na Kosovu, ali i na sprečavanje patrijarha Srpske pravoslavne crkve da uđe na Kosovo.

Naglasila je da je Srbija posvećena nastavku dijaloga, ali da Priština mora da primenjuje sve potpisane sporazume, na prvom mestu da bude formirana Zajednica srpskih opština i sprečeni svi etnički motivisani napadi.

Poslanica Elvira Kovač je podsetila da EU od 2011. posreduje u dijalogu Beograda i Prištine i da je 2013. potpisan Briselski sporazum.

„Potpuno shvatajući da proces pristupanja EU i normalizacija odnosa treba da teku paralelno, Srbija će ostati u potpunosti posvećena nastavku procesa normalizacije i dijaloga sa Prištinom“, rekla je Kovač, naglasivši da Srbija „ističe značaj istorijskog pomirenja srpskog i albanskog naroda, ali da svaki dogovor zahteva konstruktivnost i kompromis sa obe strane“.

Kovač je ocenila da je „dijalog dospeo na prekretnicu, ili će biti formirana Zajednica srpskih opština, ili će potonuti u nebitnost“ i da suštinski nije napredovao zbog nedelovanje Prištine.

„Činjenica je da se do sada vlasti u Prištini nisu suočile sa sankcijama, niti sa kaznama od međunarodne zajednice za takvo ponašanje. Beograd očekuje da će se izvršiti pritisak na Prištinu za sprovođenje dogovorenog, a pre svega obaveze formiranja Zajednice srpskih opština“, dodala je Kovač.

Albanski parlamentarac: Nezavisnost Kosova nepovratna realnost

Albanski parlamentarac iz redova EPP/CD Ljuljzim Baša rekao je da je nezavisnost Kosova „nepovratna realnost u srcu Evrope“ i da „što pre to budu shvatili svi, uključujući Srbiju, to bolje“.

„Bolje je za budućnost celog regiona jer će nam omogućiti da usredsredimo napore i viziju na obezbeđivanje boljeg života za mlade u sopstvenim zemjama“, rekao je.

Baša je pozvao predstavnike Srbije, „koji su zabrinuti za prava srpske manjine na Kosovu, da udruže napore i pozdrave Kosovo kao članicu Saveta Evrope, omogućavajući potpunu zaštitu ljudskih i manjinskih prava koju ova časna institucija nudi svim svojim članovima“.

Pozvao je i države članice Evropske unije koje još nisu priznale Kosovo da to učine.

Na prijem Kosova u SE pozvala je i albanska poslanica Arta Biljali Zendelji koja je ocenila da je Kosovo „bilo konstruktivno u svom cilju da normalizuje odnose sa Srbijom“.

U debati je učestvovao i poslanik Skupštine Kosova Besnik Tahiri, koji je rekao da je „Kosovo čvrsto i u potpunosti privrženo vrednostima i principima Saveta Evrope“ i da je, iako nije članica, „u svoje zakone i ustav ugradilo sve odredbe SE o ljudskim pravima“.

On je rekao da je Kosovo „kao država, u poslednjih 10 godina bilo snažno i iskreno posvećeno dijalogu“.

„Vlada Kosova i opozicione stranke, a ja sam iz opozicije, u potpunosti podržavaju proces dijaloga, u potpunosti podržavaju normalizaciju i postizanje konačnog sporazuma kao pravno obavezujućeg dokumenta koji će omogućiti Kosovu i Srbiji da dođu do EU“, rekao je.

Komentari

Vaš komentar