Sa početkom školske godine nastavnike i đake očekuju neke novine - pojačano prisustvo policije u školama, novi izborni predmet - vrline i vrednosti kao životni kompas, i prve nedelje ministarstvo preporučuje da se sa učenicima razgovara o vrednostima, međusobnom poštovanju, solidarnosti. Aleksandra Bulatović, viša naučna saradnica Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu i majka deteta koje ide u školu Vladislav Ribnikar kaže da su smernice kasno stigle, ali da nije problem u njima, već u realizaciji, jer nemamo kadar u prosveti koji je kompetentan da te smernice realizuje.
„Moja prva reakcija na uvođenje novog predmeta je bila – šta ste čekali do sada?! Ono što nije dobro u vezi sa ovom, inače odličnom idejom, jeste što je autor materijala za nastavu Zavod za unapređivanja obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), za koga svi koji imaju školsku decu u Srbiji znaju da je katastrofalni generator užasnih udžbenika iz kojih deca uče, preopterećena besmislenim gradivom, gde ne dobiju nikakvo funkcionalno znanje“, ocenjuje Bulatović u Danu uživo na TV N1.
Povezane vesti
Ona navodi da je ZUOV predložio psihologe i pedagoge kao realizatore ovih smernica, ali smatra da to nije dovoljno.
„Kada govorimo o vrednostima i vrlinama, to je na prvom mestu posao filozofa, a ne psihologa i pedagoga“, poručuje.
Što se tiče otpočinjanja školske godine u Ribnikaru, gde ide i njeno dete, kaže da su jedinu formalnu informaciju dobili pre nedelju dana od v.d. direktorke, ali onda se nastavila stara priča o neobaveštavanju roditelja.
„Deljeni su udžbenici za novu školsku godinu tri dana pre nego što je ministarka to sprečila i zaista je postupila ispravno“, podseća Bulatović.
A povodom toga da su zahtevi roditelja iz Ribnikara predati ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović, ona navodi da ne postoji većinska podrška za te zahteve, „pokazali smo nizak nivo empatije, jer nismo u stanju da kao zajednica odgovorimo na potrebe najranjivijih“.
„Država zapravo nije uradila ništa značajno da omogući oporavak žrtava Ribnikara. Kad kažem ‘žrtava’ ne mislim samo na našu ubijenu decu i njihovog čuvara, već i na njihove porodice, prijatelje, decu koja su se sa njima družila. Nastavili smo život kao da se ništa nije desilo, i to je mera naše otpornosti, i to je mera nas kao zajednice“, kaže revoltirano.
Dodaje da su i njeno dete i ona anksiozni zbog početka školske godine, međutim njena lična anksioznost je umanjena saznanjem da njeno dete neće više pohađati školu Vladislav Ribnikar.
Ističe da smo „kao društvo zaista moralno posrnuli“.
„Neki roditelji su još u maju ispisali decu iz škole, očekivali smo da institucije konačno dođu k sebi, nažalost dočekasmo 1. septembar sa istim epilogom i ispisivanjem dece“, zaključuje.
Kaže i da je veoma nizak nivo empatije u društvu, „nismo razumeli šta se desilo u Ribnikaru“, gde je 3. maja maloletni K.K. ubio 10 osoba.
„Učimo decu ne tome da je nemoguće ići u školu na stratištu, ne tome da je potrebno pomoći slabijem od nas, učimo decu da je samo važno imati sreće“, navodi.
Dodaje da je komunikacija u Ribnikaru problematična od samog početka, „različite razredne starešine, roditelji su različito postupali, bilo je mnogo kakofonije, čemu su dosta doprineli mediji“.
„Svako ko želi da govori i ko se na neki način identifikuje da je u vezi sa Ribnikarom može da dobije prostor u medijima, to je neprilično“, ocenjuje ona.
Ukazuje i da je 3. maj pokazao da škola nije obrazovno-vaspitna ustanova, kako je propisano zakonom.
„K.K. je bio dobar đak, problem nije bila matematika ni biologija, problem je bio u domenu vrednosti, empatije… deljenja života u zajednici s drugima“, upozorava Bulatović.
Na pitanje da li strepi od početka školske godine, kaže da je njena zebnja dosta umanjena zbog načina na koji počinje školska godina.
„Moja zebnja je umanjena zbog otvaranja jednog novog sveta, a to je dijalog u školi o vrlinama i vrednostima. Deca ne razumeju da dragocenosti nisu novčanik, sat i nakit“, poručila je Bulatović.
Komentari ()
Vidi sve komentare