Deci oboleloj od raka vraćaju osmeh na lice: Ujedinjeni u akciji izrade perika - i frizeri i vlasuljari

Pre više od tri decenije osnovano je Udruženje “Uvek sa decom”. S jasnim ciljem – pružanje podrške deci oboleloj od raka i njihovim porodicama. Danas, najveći deo njihovog tima čine upravo roditelji čija su deca prošla kroz lečenje. A, vizija je od samog početka – ostala ista.

"Mi koji smo došli kasnije smatramo i verujemo da su to bili ljudi od vizije. To su bili lekari sa pedijatrijskog odeljenja Instituta za onkologiju i radiologiju, roditelji i građani. Devedesete, to su bile godine koje su bile teške, i oni su prepoznali da jedno udruženje može imati značajnu ulogu u budućem periodu. I pokazalo se da je njihova vizija bila ispravna", priča Mileva Ličina.

O tome svedoče i mnogobrojne akcije koje udruženje organizuje već godinama. Među njima i ona pod nazivom “Da moja kosa bude tvoja” – izrađivanje perika od donirane kose za devojčice koje su bez nje ostale – usled medicinskog tretmana.

"Mi naše građane pozivamo, da li preko društvenih mreža ili, neko je već donirao kosu, pa onda kaže – ja sam donirao kosu za izradu perika, pa onda frizerski saloni, znači taj glas u stvari ide od osobe do osobe i nama se ljudi javljaju i pitaju da li nam treba kosa, koji su uslovi... A kada perike budu gotove i one nam se obrate da žele da dobiju periku, mi ih uvek zamolimo da roditelji nam pošalju fotografiju njihovu pre opadanja kose, kako bismo za njih izabrali periku najpribližnije boje i dužine onakve kakve su one imale", kaže Ličina.

Dobar glas daleko se čuo – pa se akciji priključivao veliki broj ljudi koji žele da doniraju kosu, ali i frizerski saloni širom Srbije koji u tu svrhu potpuno besplatno šišaju donatore. I, na kraju, vlasuljari koji perike izrađuju. Tako su se svi zajedno, jednom prilikom, okupili u Čuburskom parku na Vračaru.
"Mi smo znali da će biti lep odziv učesnika za tu akciju, napravili smo jedan poziv gde su se oni prijavljivali da žele da doniraju kosu. Ljudi su čekali, i muškarci i devojke, čekali su u redu da ošišaju kosu i verujte mi, bilo je njih koji su čekali po sat i po, dva, oni nisu odustajali. I još jednom su nam ljudi tada pokazali koliko žele da pomognu. Znate kako, mi žene, upravo to – kosa je naš identitet i odreći se svog identiteta i promeniti ga zbog nečijeg drugog identiteta je neverovatno dobro delo. Pored toga, muškarci kada doniraju kosu, a imamo i toga, njihovo gajenje kose ima potpuno drugu dimenziju, isto tako odreći se toga je, od neprocenjive važnosti", kaže ona.

A najvažnije je onima kojima je to – i najpotrebnije. Devojčicama.

"Kada one dođu tu, kada se sve te kockice poklope… Onda, doživimo uvek neku erupciju oduševljenja, radosti, transformacije osobe, odnosno devojčice, i uvek kažem – ja nisam pesnik, nisam pisac, ne mogu to da opišem, ali… to su posebni momenti koji nas čine radosnim. I evo kad god pričam o tome, kad se setim kako one to doživljavaju, mogu samo da vam kažem – hvala svima koji su donirali kosu, hvala svima koji prepoznaju značaj ovog projekta i doniraju sredstva da bi se nove perike izradile", kaže Ličina.

I ne doniraju samo sredstva te vrste. Svake godine Udruženje organizuje i prikupljanje paketića za Novu godinu i Uskrs, kojem se priključuje veliki broj građana. A ogranizuju i besplatne letnje kampove rehabilitacije i psihološke radionice za one koji su lečenje – uspešno završili.

"Mi se radujemo možda jednako kao i oni, pogotovo mi koji smo roditelji čija su deca bila lečena jer znamo da je sada taj budući period pred njima izvestan – da će sve biti u redu, i da će ići u školu, završiti školu, jednog dana se neko od njih uda, oženi, dobiju svoje potomstvo… Taj momenat je potpuno drugačiji od onog kada dođu po perike na primer, to je čista radost, samo čista radost svih nas", kaže Ličina.

Upravo takve emocije, kaže Mileva, daju im vetar u leđa.

"Nada. I vera. Moje dete je izlečeno i najveći broj dece u Srbiji bude izlečeno od malignih bolesti. Ta nada i ta vera da je to moguće, a moguće je, to je ono što me motiviše i daje mi, posle svih nekih teških momenata, uvek tu neku dodatnu snagu da nastavim dalje. Ispunjava me izuzetnom srećom i kada oni dolaze na kontrolu, žive van Beograda, pa dođu ovde da nas posete i kažu “bili smo na kontroli, sve je u redu”, da podele te momente sa nama", kaže ona.

A saopštenje da je sve u redu, dodaje Mileva, to je njihova najveća motivacija.