Dečji brakovi u Srbiji uglavnom ugovoreni, bez potpisa i matičara

Vesti 12. avg 202408:00 11 komentara
mladi i brak
Shutterstock/ Napat Chaichanasiri

U Srbiji su prošle godine sklopljena 182 dečja braka, pokazuju podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Najavljene izmene Porodičnog zakona trebalo bi da ukinu mogućnost maloletnika da, uz zahtev i odobrenje suda, sklope brak. Dokle se sa izradom zakona stiglo iz Ministarstva nismo dobili odgovor.

(Autorka priloga je polaznica letnje škole novinarstva N1 Una Arsić)

Radmila Nešić, u vreme kada se udala, bila je treći razred srednje škole.

„Definitivno dete. Znači ja prvo nisam znala ni šta me očekuje, ni šta je trudnoća“, kaže ona.

Ona je imala 17 godina. U Srbiji su zabeleženi i mnogo raniji brakovi.

„Neki su sklapali brakove sa 12, 13 godina“, kaže Radmila.

Takvi dečji brakovi, kaže, uglavnom su ugovoreni i dešavaju se izvan sistema, bez potpisa i matičara.

Reporterka N1 kaže da se ispred ćilima u pirotskoj opštini u 2023. godini fotografisalo 520 mladenaca. Od toga, svi punoletni. Legalan dečji brak, uz dozvolu suda, dakle, nijedan. U Nišu, legalan jedan. Slična situacija je i u drugim gradovima.

„Mnogo je veći broj onih koji se apsolutno nigde ne evidentiraju i gde se institucije ne uključe ni na jedan način. Upravo ta velika razlika u evidencijama koje ima UNICEF i evidencijama koje na godišnjem nivou daju naši centri za socijalni rad pokazuje da tu nešto ne štima“, kaže Nevena Marković iz organizacije „Praxis“.

A to što ne štima su propisi. Aktivisti tvrde da su osim izmena Porodičnog zakona, neophodne i promene u praksi.

„Ako je roditelj ugovorio brak svom detetu, taj roditelj treba da bude kažnjen, da se reši roditeljske sposobnosti i odgovornosti, a ne da institucije kažu: „Ma dobro, to su Romi“, ili kako su ranije nazivali: ‘Ciganska posla'“, kaže Radmila Nešić.

Statistika potvrđuje da nisu samo romska posla, jer 16 odsto žena iz opšte populacije uđe u brak pre punoletstva. Sve ovo je, ukazuje sociolog Nemanja Krstić, posledica patrijarhata i nejednakih mogućnosti.

„U svim zemljama koje su visoko razvijene, a u kojima je jednakost između muškaraca i žena visoka, a da kažemo to i ovim terminima, gde je pristupačnost obrazovanju žena jednaka kao i muškarcima, najčešće je veći broj žena koje se obrazuju. Al’ to gotovo po pravilu – e to je zakonitost, gotovo po pravilu eliminiše dečje brakove“, kaže Krstić.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare