Američki analitičar za N1: Ništa što su SAD uradile nije približilo Vučića Zapadu

Kanin je govorio za N1 u trenutku kada su američki kongremseni Džo Vilson (republikanac iz Južne Karoline) i Vilijem Kiting (demokrata iz Masačusetsa) podneli predlog zakona u kojem kritikuju vlasti u Srbiji zbog urušavanja demokratije i odnosa sa Rusijom, Kinom i Iranom, te pozivaju na uvođenje sankcija i vizne restrikcije za one koji podrivaju demokratske procese i stabilnost na Zapadnom Balkanu.

N1: Rezolucija ima podršku obe stranke, i to u trenutku kada se čini da Vašington u spoljnoj politici sve više pristupa odnosima kroz prizmu konkretnih interesa i pogodbi. Šta nam ta zabrinutost za Srbiju, koju dele obe stranke, zapravo govori? Postoji li u Kongresu neki dublji konsenzus o pravcu kojim Srbija ide?

Kanin: U Kongresu zapravo ne postoji konsenzus ni o čemu što se tiče Srbije, kao ni o bilo čemu drugom. Zabrinutost proizlazi iz bojazni da poslovni ljudi i konkretni pojedinci koji sklapaju konkretne poslove zanemaruju geopolitička pitanja i pitanja ljudskih prava u Srbiji i na Balkanu.

N1: Godinama su uzastopne američke administracije predsednika Aleksandra Vučića tretirale kao svog nezaobilaznog sagovornika kada je reč o Kosovu, regionalnoj stabilnosti, energetici i, sve više, ekonomskoj saradnji. Da li je takav pristup doneo ono što je Vašington očekivao od Srbije ili je, na kraju, ojačao politički model zbog kojeg Sjedinjene Države sada izražavaju zabrinutost?

Kanin: Svakako je ojačao model zbog kojeg su Sjedinjene Države tradicionalno bile zabrinute. Nije jasno da li su ljudi koji su trenutno na vlasti u Vašingtonu više uopšte zabrinuti zbog takvih stvari.

Nema sumnje da ni izvršna ni zakonodavna vlast ne mogu biti zadovoljne svime što dolazi iz Srbije. Ali (Donald) Tramp svakako voli Vučića, a Tramp je zadovoljan svakim ko voli njega.

N1: Dobili smo odgovor kongresmena Kitinga, koji je rekao da je ovo poruka predsedniku Vučiću da odnosi između dve zemlje mogu da napreduju samo ukoliko se poštuju demokratija, vladavina prava i sloboda medija. Mislite li da će predsednik Vučić razumeti tu poruku?

Kanin: Vučić je tu poruku već ranije čuo i ignorisao ju je. Mogao bi da je ignoriše i ovog puta, jer Tramp i poslovni ljudi oko njega sklapaju poslove sa Vučićem u vezi sa različitim poslovnim aktivnostima.

N1: Ali istovremeno postoje određene tenzije, posebno kada je reč o NIS-u, naftnoj kompaniji. Međutim, NIS svaki put dobije licencu kada je Beograd zatraži. Kako vi to vidite? Ranije su postojala upozorenja da bi Beograd trebalo da proda NIS, koji je u ruskom vlasništvu. Međutim, Beograd to nije učinio, nije prodao NIS i već neko vreme ne rešava to pitanje.

Kanin: Jasno je da Vašington u vezi s tim zapravo nije naročito ozbiljan. Stalno produžavaju rok. Ne pokazuju nikakve znake da zaista nameravaju da izvrše ozbiljan pritisak na Vučića po tom pitanju.

Mislim da je Vučić uveren da dobro upravlja odnosima sa Amerikancima kada je reč o ovom pitanju, kao i o drugim pitanjima.

N1: Čini se da postoji određena napetost između, uslovno rečeno, dva američka pristupa. S jedne strane postoji zabrinutost u Kongresu zbog demokratije - iako možemo da govorimo samo o dvojici kongresmena koji su to rekli - vladavine prava i geopolitičke orijentacije Srbije. A s druge strane je, kao što ste rekli, izvršna vlast, koja možda veći naglasak stavlja na strateške i ekonomske interese. Da li počinjemo da vidimo dve različite američke politike prema Srbiji?

Kanin: Mislim da smo oduvek imali različite ljude sa različitim pristupima Srbiji i Balkanu u celini.

Jasno je da neki u Kongresu ne žele da Vučiću bude omogućeno da ignoriše nacionalističke reakcije na stvari poput smrti Ratka Mladića. Ideja o vojnoj i državnoj sahrani uz počasti za Mladića izaziva zabrinutost kod nekih.

Istovremeno, Vučić veoma vešto navodi Amerikance da investiraju u Srbiju i da razvijaju poslovne i finansijske interese u Srbiji, tako da će biti Amerikanaca kojima neće biti važna pitanja ljudskih prava ili geopolitička pitanja, već će se jednostavno usredsrediti na sopstvene finansijske interese.

To je veoma vešt pristup, jer se Srbija - odnosno Vučić - nada da će imati Amerikance koji će ga podržavati zbog sopstvenih ličnih finansijskih interesa i kojima neće biti važno sve ostalo što se događa.

N1: Srpski zvaničnici su takođe uložili znatne napore u, uslovno rečeno, negovanje odnosa u Vašingtonu, uključujući odnose sa ljudima bliskim Trampovoj administraciji. U kojoj meri ti odnosi zaista mogu da promene američku politiku kada se čini da zabrinutost zbog Srbije sve više prevazilazi stranačke podele?

Kanin: Ako postoje američki poslovni ljudi koji imaju stvarne poslovne interese u Srbiji, oni će voditi računa o tim interesima, a ne o bilo čemu drugom.

Neće ih zanimati Mladić, niti način na koji se odnose prema Mladićevoj smrti. Neće ih zanimati Kosovo, Bosna niti bilo šta od toga. Biće im važni isključivo njihovi poslovni interesi.

To je ono što Vučić pokušava da postigne svojim vezama, svojim takozvanim strateškim dijalogom sa Vašingtonom.

Mislim da taj pristup ima šanse da uspe u meri u kojoj će se Balkanom uopšte baviti samo oni Amerikanci kojima su važni njihovi lični interesi. Ostali će obratiti pažnju na Balkan tek kada se dogodi nešto strašno.

N1: Vašington je angažman sa Beogradom često opravdavao argumentom da bi izolovanje Srbije dodatno gurnulo zemlju ka Rusiji i Kini. Posle godina vođenja politike zasnovane na toj logici, postoje li dokazi da je ona Srbiju zaista približila Zapadu ili je strah od „gubitka Srbije“ Beogradu dao nesrazmerno veliki uticaj na politiku Zapada?

Kanin: Vučić nema nesrazmerno veliki uticaj na američku politiku, ali očigledno može da manipuliše Amerikancima i da nastavi da manipuliše nama. Ništa od onoga što smo uradili zapravo ga nije približilo Zapadu.

N1: U Kongresu postoji još jedna rezolucija kojom se traži da konferencija OEBS-a bude premeštena iz Beograda u, mislim, Čarlston. Ali i u njoj se ukazuje na odnose Srbije sa Rusijom, Kinom i Iranom. Da li je to razlog za zabrinutost i republikanaca i demokrata ili nije?

Kanin: Ne mislim da je to naročito velika briga. Mislim da je tu mnogo publiciteta. Rezolucija dobije pažnju zato što je rezolucija, ali zapravo ne postiže naročito mnogo. Ne mislim da je ovo veoma važno.

N1: Ako Kongres generalno želi da utiče na razvoj događaja u Srbiji, šta bi imalo veći značaj od ovih rezolucija i političkih izjava koje trenutno imamo?

Kanin: Dokle god su Tramp i njegovi ljudi na vlasti, ništa od onoga što se događa u Kongresu neće imati naročitog značaja.

Ako se, s druge strane, posle izbora za Kongres na polovini predsedničkog mandata, ili kako se budemo približavali izborima 2028. godine, bude činilo da se stvari u Vašingtonu menjaju, onda bi možda i američki pristup Srbiji mogao donekle da se promeni.

Ali imali smo i demokratske i republikanske administracije i sve su tokom poslednjih dvadesetak godina vodile sličnu politiku prema Balkanu. Nijedan od tih pristupa zapravo nije imao naročito veliki uticaj - barem ne povoljan - na razvoj događaja u regionu ili na šira geopolitička pitanja.

N1: A kako, prema Vašem mišljenju, Evropska unija gleda na ove odnose između Srbije i Sjedinjenih Država, dok EU insistira na vladavini prava, slobodi medija, demokratiji i tako dalje? Verovatno bi želeli da budu na istoj liniji sa Sjedinjenim Državama, ali se to trenutno ne događa.

Kanin: Ne postoji način da Evropljani budu na istoj liniji sa Sjedinjenim Državama ni po jednom pitanju, bilo da je reč o Balkanu ili bilo čemu drugom.

Evropljani konačno shvataju da se na Trampa ne može osloniti, da se na Sjedinjene Države ne može osloniti i da će Evropljani morati da imaju sopstveni pristup Balkanu i sopstvene prioritete kada je reč o regionu - baš kao što moraju da imaju sopstvene prioritete kada je reč o bilo kom pitanju bilo gde u svetu, imajući u vidu trenutnu konfuziju i haos u Sjedinjenim Državama.

N1: Mislite li da će se nešto promeniti posle izbora za Kongres na polovini predsedničkog mandata?

Kanin: Mislim da će Tramp još snažnije nastaviti da radi na sopstvenom bogaćenju, bogaćenju svojih bliskih saradnika i svoje porodice, kao i na pokušaju da sačuva nasleđe onoga što on vidi kao sopstvenu ličnu veličinu.

To su njegovi prioriteti. Balkan ga ne zanima, kao ni bilo šta drugo. Dakle, to se neće promeniti.

Ono što bi moglo da se promeni, ukoliko demokrate ostvare dobar rezultat - ako ga ostvare - jeste da će biti više otpora, i to ne samo među demokratama već i među nekim republikancima koji će početi da shvataju da je Tramp veoma nepopularan i da će i oni sami postajati nepopularniji ukoliko ostanu uz Trampa.

Ali to važi samo ako do takvog razvoja događaja zaista dođe.