Dekan Fizičkog fakulteta: Rezultate lokalnih izbora trebalo je da predstavi vođa lokalnog SNS ili predsednik stranke, a ne predsednik države

"U takvoj situaciji najbolje bi bilo da se tenzije spuste, naročito od strane vlasti", ocenjuje.

Upitan da prokomentariše izjavu predsednika Aleksandra Vučića da je na izborima država pobedila, kaže da ispada da su s druge strane bili "neki izdajnici ili pripadnici obojene revolucije".

"Smatram a je izjava našeg predsednika jako loša u ovom trenutku. Predsednik države treba da bude odraz jedinstva svih građana, i pošto je situacija tako napeta, on treba da bude faktor stabilnosti koji neće dozvoliti da ova situacija eskalira u nekom neželjenom smeru. A to je moguće. Mi smo juče gledali scene i u Kosjeriću i u Zaječaru koje su bile na ivici sukoba. Vi imate izbore u dva mesta, i imate pripadnike žandarmerije, policije, imate nezadovoljan narod i s jedne strane i s druge strane. Prosto, to ne ostavlja lepu sliku. Predsednik države bi trebalo da izražava jedinstvo i da doprinosi smirivanju tenzija, a ne da jednu stranu proglašava za izdajnike, za plaćenike", rekao je Radovanović.

Takođe, podsetivši da su izbori bili lokalni, smatra da je njihove rezultate trebalo da predstavi vođa lokalnog SNS u tim mestima, ili eventualno predsednik stranke, a ne predsednik države, čija je funkcija, kako ukazuje, "mnogo iznad toga".

Na pitanje da li takvo ponašanje vlasti u vezi sa lokalnim izborima može da se uporedi i sa njenim odnosom prema univerzitetu, a svodi se na političku kontrolu javnog života i nepoverenje u institucije, ocenjuje da je vrlo slično.

Vlast proglasila univerzitete kao legitimne mete

"Vlast pravi strašnu grešku koju svi osećamo, a to je da nas deli - na one koji smo za vlast i one koji smo protiv. I u jednom trenutku je vlast zbog pobune studenata i profesora proglasila univerzitete kao legitimne mete i ne bira sredstva kako će da nam se sveti", navodi.

Dodaje da "posao vlade, Ministarstva prosvete nije u tome da se prema svojim univerzitetima odnosi tako da nas kažnjava, kao da smo mala deca pa nas šalju u ćošak, nego da nas pita šta nam treba, kako da budemo još bolji".

Za danas je najavljen protest akademske zajednice Fakulteti na raskrsnici, na kojem će biti izneti zahtevi profesora, koji ne primaju mesecima plate, niti dobijaju novac iz budžeta za komunalne i ostale troškove.

Pre toga će se rektor Vladan Đokić ponovo sastati sa premijerom Đurom Macutom, a Radovanović ocenjuje da dosadašnji razgovori nisu "mrdnuli s mrtve tačke, stavovi dve strane su vrlo nepomirljivi".

Ističe da nijedna vlada ne bi dozvolila da univerziteti ne rade toliko dugo, već bi konstruktivno rešila problem.

"Utisak je kao da vladi odgovara da univerziteti budu blokirani", kaže.

Govoreći o pritisku na fakultete da započnu sa onlajn nastavom, navodi da što se tiče njegovog fakulteta, prošle nedelje su imali vanrednu sednicu nastavno-naučnog veća na kojoj je većina bila za onlajn nastavu, ali nije bila dovoljna većina da se odluka donese, falilo je nekoliko glasova.

Misli da će glasanje biti ponovljeno.

Upitan koja je poenta izglasavanja onlajn nastave, smatra da će to "trenutno da pomogne fakultetima da uzmu malo vazduha".

Dodaje da nisu poente samo plate univerzitetskih profesora koji su trenutno egzistencijalno ugroženi, već je nužno da se obezbedi novac za komunalije.

"Obaveza profesora i dekana je da spasimo studentima godinu, upišemo novu generaciju studenata i finansijski uspemo da održimo univezitete. Oni su opstali i u vreme korone, i u vreme bombardovanja, ne smemo dozvoliti da sad propadnemo", ističe.

Ali, ukazuje da onlajn nastava nije dobar vid nastave, što smatraju i studenti, jer nije efikasan način za njih da nauče gradivo i ispolažu ispite.

A na to kako komentariše izjavu ministra prosvete da dok ne nadoknade nastavu fakulteti neće dobiti kvote za upis, on pojašnjava da je odobravanje kvota rutinska stvar, u smislu da univerzitet pošalje budžetska mesta vladi prema akreditaciji koju imaju fakulteti, i vlada onda donese odluku.

Dodaje da ukoliko se to ne desi, fakulteti mogu da organizuju upis, stavivši zvezdicu umesto broja odobrenih mesta, pa kad se situacija reši, upišu na budžet onoliko studenata za koliko vlada odobri.

Naglašava i da univerzitet želi da doprinese rešenju situacije, a ne da je zateže.

Ocenjuje i da država ne dozvoljava maturantima da upišu fakultete, "taj stres im odlažu, možda do septembra".

Poručuje i da nadoknada nastave nema nikakve veze sa upisom i održavanjem prijemnih ispita.

Zaključuje i da je državi jedini cilj da stavi pod kontrolu univerzitet, što je po njemu loše, jer time ništa neće dobiti.