Kako u praksi izgleda "nulta tolerancija na korupciju i politička mešanja" Rio Tinta

Kompanija Rio Tinto je u reakciji na stav narodnog poslanika Miroslava Aleksića koji je u Skupštini izjavio da je "kompanija Rio Tinto učestvovala je u nameštanju izbora u Gvineji kako bi došla u posed rezervi gvožđa i to je dokazano nakon sprovedenih istraga", saopštila: "Rio Tinto ima nultu toleranciju na bilo koji oblik korupcije ili političkog i izbornog mešanja gde god da poslujemo u svetu". Oni su naveli i da je "Rio Tinto posvećen poslovanju po najvišim standardima integriteta i obezbeđivanju da naši projekti koriste zajednicama i zemljama domaćinima".

Aleksić je tom prilikom pomenuo Australiju, Mauricijus i Papua Novu Gvineju, navodeći da su u pitanju informacije koju je objavila Svetska banka.

Sa željom da se utvrdi istina, N1 je istražio medijske objave koje se tiču Rio Tinta i navoda o korupciji, ali i uticaja na društvo i ekologiju.

Platili 15 miliona nagodbe zbog optužbe za korupciju u Gvineji

Prošle godine u martu, dnevni list Danas preneo informaciju agencije Rojters da se Rio Tinto nagodio sa američkom Komisijom za hartije od vrednosti (SEC) da plati kaznu od 15 miliona dolara, nakon istrage SEC-a o podmićivanju u koje je, kako je preneo Rojters, bio umešan i konsultant iz Gvineje.

Potvrda o tome nađena i na sajtu Komsije.

Rio Tinto je saopštio da će platiti kaznu bez priznanja ili negiranja nalaza SEC-a. Istraga SEC-a otkrila je da je 2011. godine kompanija angažovala francuskog investicionog bankara, bliskog prijatelja bivšeg visokopozicioniranog gvinejskog zvaničnika, kao konsultanta da pomogne Rio Tintu da dobije prava na rudarenje u Simandu regionu u Gvineji. Direktor Rio Tinta Dominik Barton izjavio je tada da kada je kompanija otkrila problem, sprovela je unutrašnju istragu i obavestila nadležne.

O tome je pisao i specijalizovani rudarski protal Majning (Mining).

Opet nagodba: 28 miliona kazne zbog tužbe za obmanu investitora

Nova nagodba sa Komisijom za hartije od vrednosti zbog optužbi se dogodila i novembra prošle godine, a u pitanju je poslovanje u vezi sa propalim rudnikom uglja u Mozambiku.

"Rio Tinto je pristao da plati kaznu od 28 miliona dolara američkoj komisiji za hartije od vrednosti kako bi rešio tužbu zbog neuspelog ugovora o uglju u Mozambiku od 3,7 milijardi dolara, pre više od jedne decenije", piše Fajnenšel tajms (Financial times - FT).

"Nagodbom je okončan dugogodišnji niz pravnih sporova oko toga da li je Rio Tinto namerno obmanuo investitore u vezi sa katastrofalnom investicijom, koja je bivšeg izvršnog direktora Toma Albanezea koštala posla", naveo je list.

Problemi u Velikoj Britaniji i Australiji

Kako piše FT u 2017, Uprava za finansijsko ponašanje Ujedinjenog Kraljevstva kaznila je kompaniju sa 27,4 miliona funti zbog ugovora, što je u to vreme bila najveća kazna koju je regulator nametnuo kompaniji za kršenje pravila listinga. Prošle godine, Rio Tinto je namirio sličan zahtev sa regulatorom u Australiji.

Rio Tinto je kupio projekat uglja Benga u severozapadnom Mozambiku u aprilu 2011. Planirao je da pošalje ugalj baržom niz reku Zambezi do luke u Indijskom okeanu, ali je brzo naišao na probleme.

Do novembra te godine, kompanija je zaključila da su njene pretpostavke o premeštanju uglja nerealne, a u decembru je vlada Mozambika odbila njen zahtev za slanje uglja rekom, navodeći brige za životnu sredinu.

SEC je tvrdio da su rukovodioci Rio Tinta sakrili obim problema od odbora i investitora i dozvolili komitetu za reviziju da preispita procenu vrednosti projekta krajem 2021. koja "nema osnova u stvarnosti".

Zaposleni u kompaniji otkrio je navodnu prevaru u decembru 2012, što je pokrenulo internu reviziju koja je dovela do odlaska Albanesea i otpisa od tri milijarde dolara za taj projekat, koji je Rio Tinto kasnije prodao za samo 50 miliona dolara.

Prema uslovima nagodbe, ni Rio Tinto ni Albanese nisu priznali ili negirali navode SEC-a. Albanese će platiti kaznu od 50.000 dolara kao deo kazne, saopštila je kompanija.

O ovom slučaju pisala je i Politika.

Bugenvilski građanski rat

"Tri decenije nakon što je napustio Bugenvil dok je ostrvo zapalo u građanski rat, rudarski gigant će proceniti uticaj svog bivšeg rudnika", pisao je pre tri godine engleski dnevni list Gardijan.

Kako piše Rojters ispituje se odgovornost Rio Tinta za istorijsku i ekološku i društvenu štetu ostrva Bugenvila.

Prema pisanju Radio frans internasional (RFI) posle decenija pritiska, Rio Tinto je 2021. pristao da istraži nasleđe ekološke štete i kršenja ljudskih prava povezanih sa njenim rudnikom na nekada ratom razorenom pacifičkom ostrvu Bugenvil, delu Papua Nove Gvineje.

Sada zatvoreni rudnik bakra i zlata Panguna bio je u centru brutalnog decenijskog građanskog rata u Bugenvilu, delu Papue Nove Gvineje.

Dok je radio između 1972. i 1989. godine, bio je jedan od najvećih rudnika u južnom Pacifiku. Bes među lokalnim stanovništvom zbog štete po životnu sredinu i raspodele profita podstakao je ustanak i građanski rat koji je ubio oko 20.000 ljudi - 10 odsto stanovništva ostrva u to vreme.

Veruje se da su troškovi čišćenja u regionu od milijardu dolara i postali su istaknuti u debati o nezavisnosti Bugenvila od Papue Nove Gvineje, za koju su stanovnici ostrva velikom većinom glasali u decembru 2019. godine.

O ovome ratu je pisao i engleski dnevnik Telegraf, podsećajući da je zbog pritisaka oko otvaranja rudnika izbio rat između lokalnih pobunjenika i centralne vlasti.

"To je bilo na početku sukoba koji će se 1990-ih razviti u najsmrtonosniji u pacifičkom regionu od Drugog svetskog rata. Procenjuje se da je kriza na Bugenvilu odnela do 15.000 života, od kojih su većina civili koji su umrli od bolesti i nestašice hrane", navodi britanski Telegraf.

Bila je 1989. godina i ostrvo je bilo u previranju, a gerilci pod imenom Revolucionarna armija Bugenvila (BRA), pobunila se protiv centralne vlade Papue Nove Gvineje. Mržnja je bila usmerena i na britansko-australijsku rudarsku korporaciju Rio Tinto, koja je posedovala ostrvski rudnik Panguna, jedan od najvećih rudnika bakra i zlata na svetu.

"Nismo želeli da rudnik uništi našu zemlju i mrzeli smo način na koji se oni i Papua Nova Gvineja ponašaju prema nama", kaže Leo Orinu.

Telegraf u svom tekstu piše da kada je Papua Nova Gvineja stekla nezavisnost od Australije 1975. godine, rudnik Panguna, koji je otvoren tri godine ranije, postao je kamen temeljac ekonomije.

Bez koristi za lokalnu ekonomiju

"Proizvodnja na toj lokaciji činila je čak 45 odsto izvoza zemlje. To je bila unosna operacija za Rio Tinto, ali lokalna ekonomija u Bugenvilu nije imala nikakve koristi, dok su vlasnici zemljišta u rudarskoj oblasti primali samo male iznose nadoknade za uništavanje njihove lokalne sredine. Društvene tenzije su porasle kada su se mnogi ljudi iz drugih delova Papue Nove Gvineje preselili da rade u rudarskoj industriji. Bugenvil je postao bure baruta – koje je eksplodiralo krajem 1988. godine. Nasilje se ubrzo proširilo, a da bi sačuvala svoj glavni izvor prihoda, centralna vlada u Papui Novoj Gvineji se snažno i nasilno ugušila, uz podršku Rio Tinta i Australije", navodi se u tekstu Telegrafa.

Međutim, grupa militantnih zemljoposednika u Panguni pokrenula je seriju sabotaža protiv rudnika, koji je zatvoren nekoliko meseci kasnije. Rio Tinto je otišao – nakon što je ostvario profit od procenjenih 1,6 milijardi funti tokom 17 godina.

Nasilje se ubrzo proširilo, a da bi sačuvala svoj glavni izvor prihoda, centralna vlada u Papui Novoj Gvineji se snažno i nasilno ugušila, uz podršku Rio Tinta i Australije", stoji u tekstu Telegrafa.

Prvo ročište najavljeno je za 10. oktobar u glavnom gradu Papue Nove Gvineje Port Morsbiju. Rio Tinto je 2016. godine preneo svojih 53,8% udela u rudniku na vladu Autonomnog Bugenvila i vladu Papue Nove Gvineje bez nadokande.

Moguća tužba za Madagaskar zbog uranijuma i olova

Iako za sada nije direktno vezana za korupciju ili političko i izborno mešanje, vredi napomenuti i da je aprila ove godine engleski Gardijan (Guardian) napisao da se Rio Tinto suočava sa verovatnom tužbom na engleskom sudu, koju je pokrenula advokatska firma Li Dei (Leigh Dai) sa sedištem u Velikoj Britaniji u ime ljudi koji žive u selima u blizini rudnika na Madagaskaru.

U tužbenom pismu, dokumentu koji predstavlja rani korak u tužbi, meštani sela optužuju Rio Tinto da kontaminira vodene puteve i jezera koje koriste u domaće svrhe "povišenim i štetnim nivoima uranijuma i olova", koji "predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje ljudi".

Rudnik, kojim upravlja podružnica kompanije Rio Tinto KIT Madagascar Minerals (KMM), ekstrahuje ilmenit, glavni izvor titanijum dioksida, koji se uglavnom koristi kao beli pigment u proizvodima kao što su boje, plastika i papir. Takođe proizvodi monazit, mineral koji sadrži veoma tražene elemente retkih zemalja koji se koriste za proizvodnju magneta u električnim vozilima i vetroturbinama.