Demostat: EU prepoznaje licemerje Beograda

Vesti 16. dec 202312:27 120 komentara
Shutterstock

Mada zvaničnici, predvođeni predsednikom Srbije, često upotrebljavaju sintagmu da je članstvo u Uniji strateški cilj naše zemlje, njihov narativ, kao i ono što se plasira u većini medija, obeležen je oštrinom prema EU, tako da se mnoge činjenice koje se odnose na projekte i pomoć Brisela ili u potpunosti prećutkuju, ili se o njima govori nedovoljno, tako da naši građani nisu svesni šta evropske integracije u praksi znači, piše Demostat koji je u svojim dosadašnjim analizama, između ostalog, došao do zaključka da anti-EU sentiment dominira ne samo u prorežimskim tabloidima, već i na Javnom servisu.

Deklaracija usvojena na najnovijem samitu EU-Zapadni Balkan jasno je pokazala da je Brisel i tekako svestan licermerja vlasti u Srbiji, koja neretko prikriva podatke o obimu ekonomske pomoći i investicija Evropske unije u našoj državi, piše Demostat.

Kako se ističe u tom dokumentu: „EU je i dalje najbliži partner regiona, njegov glavni investitor, trgovinski partner i vodeći donator. Partneri bi trebalo da učine što vidljivijim izvanredan volumen i raspon te podrške i da je prikažu u svojim javnim debatama i komunikaciji, kako bi građani mogli da cene konkretne prednosti partnerstva sa EU. Partneri bi takođe trebalo da jasno komuniciraju o svojoj opredeljenosti za vrednosti EU i nužne reforme“.

Mada zvaničnici, predvođeni predsednikom Srbije, često upotrebljavaju sintagmu da je članstvo u Uniji strateški cilj naše zemlje, njihov narativ, kao i ono što se plasira u većini medija, obeležen je oštrinom prema EU, tako da se mnoge činjenice koje se odnose na projekte i pomoć Brisela ili u potpunosti prećutkuju, ili se o njima govori nedovoljno, tako da naši građani nisu svesni šta evropske integracije u praksi znači. Demostat je u svojim dosadašnjim analizama između ostalog došao do zaključka da anti-EU sentiment dominira ne samo u prorežimskim tabloidima, već i na Javnom servisu.

Demostat podseća da Aleksandar Vučić u izjavama pominje „antisrpski odnos Evropske unije“, a jednom prilikom je kazao i kako su nam iz EU „poručili da treba da budemo ponizniji“. S druge strane, u više prilika je istakao da očekuje finansijsku podršku EU Srbiji, uključujući najavljene investicije. Kako je naveo tokom nedavne posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu:“Plan rasta koji je iznela (Fon Der Lajen) od suštinskog je značaja za Srbiju“.

Iako se u navedenom segmentu Deklaracije o potrebi da se pomoć i podrška EU Zapadnom Balkanu učini vidljivijom Srbija ekplicitno ne pominje, Demostat je poređenjem javnog diskursa ostalih zemalja regiona koje teže članstvu u Uniji zaključio da naša zemlja ima najizraženiju tendenciju da nedovoljno javnosti predočava značaj finansijskih sredstava koja stižu iz Brisela. Takva situacija je paradoksalna, ako se uzme u obzir podatak da je EU najveći trgovinski partner Srbije, da većina investicija stiže upravo iz država članica Unije, te da većina pripadnika srpske dijaspore živi upravo na Zapadu – u zemljama EU i Americi.

Stepen podrške građana Srbije za članstvo u EU bio bi, nesumnjivo, znatno veći ukoliko bi vlasti, od najvišeg republičkog nivoa do onih u lokalnim sredinama, češće i konkretnije govorile o projektima koji ne bi mogli da budu sprovođeni bez sredstava koje izdvaja Evropska unija. Ilustracije radi, EU je donirala 600 miliona evra za rekonstrukciju pruge Beograd-Niš.

Takođe, prema zvaničnim podacima najmanje 1.300 poljoprivrednika u Sriji iskoristilo je mogućnost da unapredi svoje domaćinstvo kroz IPARD – instrument Evropske unije za pretpristupnu pomoć ruralnom razvoju, i u te svrhe Brisel je dosad izdvojio 288 miliona evra.

Na veoma dugačkoj listi projekata nalazi se i sporazum „Horizont Evropa“, na osvnovu kojeg je Srbiji omogućeno da pristupi budžetu EU za istraživanje. Kako se navodi: „Srpske naučnoistraživačke organizacije biće u ravnopravnom položaju sa organizacijama iz zemalja koje su punopravne članice Unije“.

Ono o čemu se nedovoljno govori jeste i podatak da je EU do sada uložila više od 580 miliona evra u zaštitu životne sredine u Srbiji, pri čemu je Srbija uložila oko 310 miliona evra, što je, dakle, ukupno 890 miliona evra, a više podrške je dostupno kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.

U tom kontekstu, EU navodi: „Najvažniji rezultati podrške Evropske unije Srbiji su izgradnja mreže stanica za merenje kvaliteta vazduha, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Subotici, Šapcu, Leskovcu, Kuli, Vrbasu, Raški, Nišu, Kraljevu, Brusu i Blacu. Oni uključuju i obnovu vodovoda u Požarevcu, Inđiji i Petrovcu na Mlavi. Takođe, u Velikom Gradištu je iz temelja izgrađen vodovod.“

„Evropska unija je finansirala sistem za odlaganje pepela i instalacije sistema za filtriranje u Termoelektrani Nikola Tesla (TENT). Takođe, u TENT-u A i TENT-u B i Termoelektrani Kolubara A postavljena je oprema za praćenje emisije štetnih materija. Regionalne deponije izgrađene su u Pirotu, Užicu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu i Subotici. Razvijen je i sistem upravljanja medicinskim otpadom“ podsećaju iz EU.

„Prva regionalna sanitarna deponija u Dubokom, otvorena zahvaljujući pomoći Evropske unije, sada opslužuje devet opština zapadne Srbije i na nju se doprema 80.000 tona otpada godišnje. Evropska unija je sa 10 miliona evra finansirala i sistem odbrane od poplava u Šapcu. U Subotici je EU sa 20,3 miliona evra finansirala izgradnju modernog Regionalnog centra za upravljanje otpadom“, navode iz Unije.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare