"Da grade Japanci, a ne ovi naši, pa da i poverujemo": Meštani Šopića protiv deponije - nadomak kuća, izvorišta, reke

Zoran Anočić iz Šopića kaže da se stanovnici okupljaju i pišu peticiju ne bi li sprečili izgradnju, kako kaže, "otmeno nazvane" transfer stanice.

"U stvari je to mesto gde će da se prikuplja i selektira smeće sa tri opštine: Ljig, Lazarevac i Barajevo. A odatle da se sabije, natovari u nekakve specijalne kamione i da se vozi na regionalnu deponiju u Kalenić", siguran je Zoran.

Nadležni su pokušali, kaže, meštanima da objasne da će sve biti "savršeno, čisto i bez mirisa".

"To bismo poverovali da ovde možda dođu Japanci, ali s obzirom da radi naše komunalno preduzeće - ja se bojim. Veliki problem je šta će da bude kada naše komunalno preduzeće, koje je u velikim gubicima, ne plati odvoženje smeća na regionalnu deponiju, a otpad nastavi da stiže sa tri opštine", strahuje on.

Njegov komšija Nenad Živanović ističe da ne postoji nijedan opravdani razlog da Šopić bude izabran za ovaj projekat.

"Ova lokacija je na obodu gusto naseljenog mesta. Šopić je prvo prigradsko mesto do Lazarevca. Iza Šopića je devastirano, iseljeno i prekopano selo Vreoci. Nizvodno rekom Lukavicom se nalaze bunari vodovoda Peštan, a 20, 30 metara od nas, sa druge strane reke, prolazi cevovod FI 500 koji snabdeva veliki deo Lazarevca svežom pijaćom vodom. Dakle, lokacija koja je uz cevovod, koja je uzvodno od izvorišta, i koja je vazdušnom linijom oko 100 metara udaljena od prvih kuća, ne može da bude idealna za ovako nešto", kazao je on.

Zbog vetrova, dodaje, ovo će biti problem cele opštine Lazarevac.

"Meni je jako krivo što niko iz struktura koje su donele jednu takvu odluku, ni jednoga trenutka nije konsultovao nikoga od meštana Šopića, susednih sela ili Lazarevca, nego su svojevoljno, ishitreno, nepromišljeno doneli tu odluku", kazao je.

Kaže da su im preci ostavili zavet da nastave da neguju svoju zemlju, te da u njihovom selu nijedna njiva nije zapuštena.

Nenad kaže da nude rešenje - da se pronađe lokacija koja ispunjava kriterijume - daleko od naselja, vodotokova, izvorišta.

"Otpad bi mogao da se odlaže po devastiranim površinama, kuda su prošli površinski kopovi. To otprilike predstavlja jednu trećinu površine opštine Lazarevac. Tih prostora stvarno ima dovoljno. Zašto je odabrana ova lokacija i ko je to uradio? Nama je na pitanje predsednica opštine odgovorila 'došlo je do promene plana'. Nije došlo. Neko je sa imenom i prezimenom predložio ovu parcelu, a neko je isto sa imenima i prezimenima podigao ruku", rekao je Zoran.

Meštani su predali peticiju sa 1.146 potpisa, tražeći dokumentaciju, studiju o zaštiti sredine - 10 dana kasnije nisu dobili dokumentaciju, samo poziv na sastanak na koji isključivo mogu da dođu tri predstavnika.

"Odbili smo. Ili idemo svi ili ne ide niko", rekao je on.

Nenad dodaje da je u pitanju izrazito vodoplavno područje, koje je prilikom velikih poplava 2014. bilo potpuno pod vodom.

Postavlja pitanje - ko garantuje da se to opet neće dogoditi?

O problemima koje bi poplave mogle da izazovu, ako dođu do deponije, pogledajte u posebnom videu: