"Dijapazon porodičnih odnosa širi nego što ljudi misle": Gde je danas porodica

Stanojević je, govoreći o manifestaciji "Beogradski dani porodice", rekao da je probao da dođe u medijima do nekakve najave ili objašnjenja šta se pod porodičnim danima podrazumeva, ali da nije uspeo da nađe previše sadržaja.

"Ono što generalno znamo da se podrazumeva kod ideoloških partija i pokreta koji zastupaju porodične vrednosti, širi okvir takozvanog familizma koji podrazumeva primat porodice kao grupe. Postoji jasna podela uloga između muškaraca i žena. Primat porodice kao grupe nad individuom. U udžbeniku moje profesorke Anđelke Milić u prvom poglavlju postoji nekoliko mitova o porodici, jedan od njih je da je porodica osnovna ćelija društva, društvo je mnogo kompleksnije od toga da je sastavljeno od porodica kao osnovnih ćelija, porodica jeste jedna od grupa. Kroz konzervativne ideologije, koje su nastale i odredile se prema porodici u vreme francuske revolucije, počele da lamentiraju na rušenju starog režima, predmodernog, gde je porodica imala veliku i društvenu i ekonomsku ulogu. Te ideje preživljavaju i danas, to nije više realnost, nema tu ulogu koju je nekad imala, ali ima neke druge funkcije, i dalje je važna društvena grupa za pojedince", kaže on.

Tepurić kaže da nisu iste vrednosti svih porodica.

"Mislim da je došlo do opšteg poremećaja vrednosti koji se kod nas slio i na porodice, tako da mislim da naša porodica sada izgleda više formalno nego suštinski povezana. Kako roditelji mnogo rade, mnogo žure, materijalno je postavljeno, prestiž je nekako najvažniji sada, gleda se kroz materijalno, mnogo se ljudi tu izgubilo, izgubili su i decu, trčeći za tim materijalnim, nekom nadmoći, jureći za tom nadmoći mislim da su izgubili kontakt sa svojom decom, makar vreme, vreme sigurno", kaže ona.

Ističe da postoji mnogo alternativa.

"Ali mislim da sve te alternative nisu dostupne našim ljudima. Mislim na neku porodičnu, hajde da pogledamo selo, ako se deca uključe u radove, dovoljno stimulišu, ne mislim na zloupotrebu, ako se vrti zajedno, ako roditelji i deca imaju neko zajedništvo oko neke aktivnosti, mogu da budu i prisutni svi. Druga stvar, porodice koje ohrabruju svoju decu da idu dalje, koje nisu 'moraš ovaj fakultet, moraš državnu službu', koje ne uništavaju talente i želje svoje dece, ta deca mogu da povuku svoje porodice u progres", kaže ona.

Govoreći o "Beogradskim danima porodice", kaže da politički to ne razume, a da bi psihološki to bio adekvatan odgovor na tragedije koje su se desile.

"To bi bio odličan odgovor, da se organizuju dani porodice, ne bih ih centrirala u Beogradu, radije bih predlagala da se organizuju negde u prirodi, van grada, da se ljudi izvuku, da dobiju prostor da čuju jedni druge", kaže ona.

Ističe da je prošla kroz sadržaje.

"Oni su slatki, ali nekako mi se čini da je to da porodica zajedno izađe na ulicu, a iza toga ne vidim nešto mnogo porodičnih aktivnosti, sadržaji koji okupljaju te roditelje, tu decu, koji pozivaju na neko razmišljanje, pošto odgovaramo da strašne pretnje nasiljem i sve događaje", kaže ona.
Stanojević kaže da često govorimo o porodicama u množini.

"Ono što sociološki prepoznajemo da postoji dijapazon porodičnih odnosa, formi i praksi, gde je nuklearna porodica koja se uzima često kao ideal, samo jedna od mogućih formi. Imamo i jednoroditeljske porodice, i porodice istopolnih roditelja i takozvane kombinovane porodice", kaže on.

Ističe da danas dolazi do normalizacije svih porodičnih oblika.

"To je globalni proces kome svedočimo. Istorijska borba između različitih ideja kako društvo i porodica kao društvena institucija treba da budu oblikovani, stvarnost nas demantuje, ljudi imaju različite porodične odnose. U istraživanjima kad prilazimo porodici, ne prilazimo iz naše objektivne perspektive, nego pitamo ljude, pokazuje se da je taj dijapazon porodičnih odnosa mnogo širi nego što ljudi misle - često stavljaju tu kumove, prijatelje, kućne ljubimce...", kaže on.

Porodica se tranformiše tokom vremena, prilagođava.

"Grupa u kojoj se većina ljudi rađa i odrasta, rekao bih da su savremeni izazovi, posebno ako govorimo o Srbiji, nama tradicionalni oblici solidarnosti više nisu funkcionalni, oni nestaju, ideja je da selo kao zajednica, ili susedstvo će igrati neku ključnu ulogu, jednostavno nestaju, te funkcije nestaju. Svedočimo i smanjenju međugeneracijske solidarnosti. S druge strane, roditelji ne mogu da pomognu decu koliko su mogli pre dve ili tri generacije, ti oblici solidarnosti više ne funkcionišu, ili funkcionišu u sve manjoj meri, to je proces koji je nezaustavljiv, mi kao društvo moramo da nađemo odgovor, da pronađemo nove savremene oblike solidarnosti", kaže on.

Tepurić kaže da su pre dve godine klijenti počeli "da se urušavaju".

"Iz progresa, odjednom jedna rezignacija. Bila je energija rezigniranosti, u okviru te energije, ljudi su nekako zakazali u svojim zadacima. Ako pričamo o roditeljstvu, zanemarili su decu, mi govorimo nemoj, onda vičemo što si, onda nas grize savest posle i pitamo koliko ti treba, a pritom ne razgovaramo sa decom, ne odvajamo ono pravo vreme, ne pitamo njih. Sada su ljudi izašli iz te rezigniranosti, ulaze u ljutnju. Rezigniranost je osećanje gde nećemo ništa, apatija, a sad mi se čini da postiji jedno pomeranje, mnogo je lepo što se na protestima vide porodice, oni su otišli ciljano oko nečeg zajedničkog, nije isto otići na ručak u kafanu jednom nedeljno, nije to zajedničko vreme, odvedite ih nedge u prirodu, slušajte tišinu, dajte priliku deci da vam kažu i sebi da ih čujete", poručila je ona.