Dimitrije Milić: Vučićev govor za domaću javnost, znao je da neće biti u centru pažnje

"Kada imate 193 članice UN, mali broj predstavnika i državnika se sluša. Da li neko zna da li se holandski premijer obratio ili ne? Kad je nemački kancelar govorio, sala je bila poluprazna. Poruka je stoga bila za domaću javnost", podvlači on.

Osvrnuvši se na reči predsednika bombardovanju Srbije, te o odnosu Srbije i Rusije, Milić podseća da je dominantan sentiment u našoj javnosti posta ne toliko proruski, koliko antizapadni.

"Što se tiče referisanja 1999. godine, ide se ka tome da se pravi mit od te godine, da se oko nje gradi neko nacionalno jedinstvo, ali to nije put rešavanja problema. To je put koji je odveo i Nemačku i Francusku kroz istoriju u tolike ratove, spiralnu konstantnih sukoba", podsetio je on.

Milić pretpostavlja da je i predsednik bio svestan da neće biti u centru pažnje svetskih državnika.

"Bila je dobra prilika da se pošalju poruke u skladu sa osećanjima nekih naših građana i koja se ne menjaju, čak se utvrđuju. Verujem da su zapadne države pragmatične u svom odnosu prema Srbiji, jer znaju da trenutno politika Srbije nije u skladu sa njihovim najidealnijim izborom. Ali one su pragmatične u kontekstu svojih interesa, poput toga da se pitanje Kosova reši", objašnjava on.

Ka rešenju pitanja Kosova, pre svega zaslugom Vlade u Prištini, trenutno se ide sporije, kaže Milić i dodaje da to na neki način odgovara Srbiji, jer ne mora ništa da radi, samo da šalje konstruktivne poruke.
On navodi da je veliki problem kod nas što se jedno priča, a stvarnost je drugačija.

"Uzmite primer saradnje Srbije i NATO, gde uprkos tome što se od 1999. godine pravi mit, imate 90 odsto vojnih vežbi sa NATO, uređujete vojsku po NATO standardu, potpisujete saradnju sa Ministarstvom odbrane Velike Britanije... To je najveći problem u Srbiji - s jedne strane je realnost, a sa druge sentimenti glasača koji su u suprotnosti sa realnošću. Te sentimente ne samo da niko ne želi da promeni - naprotiv, utvrđuje ih. I onda je politika Srbije kompromis između onoga što realne okolnosti zahtevaju i onoga što glasači žele da vide. Zato stalno imamo tu suprotnost između onoga što se govori i onoga su rezultati", naglašava.

Neprekidanje viševekovnih odnosa sa Rusijom, koje je spomenuo predsednik, jeste široka formulacija, smatra.

"To ne znači da ćete prekinuti odnose, sve i da uvedete sanckije. Sa druge strane, Srbija je uvela sankcije Belorusiji, a nije Rusije. Retorika koju čujete u medijima, da ne želimo da drugima uvodimo sankcije zbog štete koju smo mi pretrpeli tokom 1990-ih godina, važi u kontekstu Rusije, ali ne i Belorusije", naglašava.

Na pitanje da li su sankcije Rusiji nepopularne samo zbog javnog mnjenja ili zbog eventualnog odgovora Vladimira Putina, kada je na primer reč o ceni gasa, Milić odgovara da ne vidi da iko radi na tome da sankcije Rusiji postanu "popularna mera", ali navodi i da iz Rusije može doći jedan vid dejstava koji može da uznemiri građane, kao što se pre nekoliko godina desilo u Severnoj Makedoniji.

"Međutim, ako ne smanjite nivo rusofilije (u jednom trenu rusomanije, pa se govorilo kao da je to naša strana u tom ratu), smanjujete samom sebi prostor za spoljnopolitički manevar, jer naići ćete na jaku reakciju", napominje.

Predsednik Srbije govorio je i o situaciji sa kojom se Srbi na Kosovu i Metohiji trenutno suočavaju, a Milić kaže da se svaka reakcija Srbije, u cilju deeskalacaije sukoba, posmatrati kao 10 puta jača nego da to rade prištinske vlasti, zbog nasleđa koje nas prati iz 1990-ih godina.

"Vrlo se lako prave paralele da je Srbija 'miloševićka Srbija 2.0' i da je Srbija 'Rusija broj 2' kada dođe do kontraeskalatornih mera. Po pitanju spoljne politike, predsednik Srbije se bavio odličnim političkim indženjeringom i menadžemtnom u datoj strukturi, tj. u strukturi biračkog tela i međunarodnog poretka. Ono što je prema mom mišljenju problem je što se ta struktura ne menja, čak i ide više ka konzervativnim, desnim proruskim pozicijama, što još više smanuje prostor za neki vid političkog inženjeringa", smatra on.

Problem je i u tome što ono što radi Priština više nas pomera ka antizapadnoj, proruskoj poziciji, podvlači.

Na pitanje nije li očekivano da Srbi na Kosovu očekuju pomoć Zapada da spreči ove stvari, da se makar bezbedno kreću i žive na tom prostoru, Milić kaže da je to dvostruko pitanje.

"S jedne strane to je pitanje kakva je percepcija u odnosu na Srbiju, a sa druge to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, pa je možda vide kao neku blažu verziju Belorusije i to odmah smanjuje nivo empatije prema vama. Jedan deo kongresmena i evropskih poslanika nema vremena da se detaljnije bavi našim regionom i o njemu znaju na osnovu pikova. Pikovi su nažalost 1990-e i na tu sliku je lako nagraditi negativan imidž Srbije. Kada u zapadne medije stignu slike iz Beograda gde ljudi šetaju sa Putinovom slikom i slovom Z, to samo utvrđuje njihovo ubeđenje. Ako hoćete da imate efekta na Zapadu, morate da se prepakujete kao zapadnjak, tako da govorite i izgledate. Ukoliko izgledate proruski, ta politika neće imati nikakvog efekta", zaključuje Milić.