Dimitrijević o Zakonu o biračkom spisku: Usvajanje preduslov, ali nerealno očekivati da će sva pitanja biti rešena pre izbora

Nakon što je prošle nedelje Skupština Srbije usvojila Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, iz opozicije su stigle kritike, dok su iz Evropske unije stigle čestitke, ali i poziv na primenu tog zakona u praksi. Pavle Dimitrijević iz Crte kaže da Zakon koji je usvojen u najvećoj meri odgovara rešenjima koje je Crta više od godinu dana zagovarala i koje je vlast odbijala da na bilo koji način razmotri.

„Sada su ta Crtina rešenja u ovom zakonu. Ono što mogu da kažem je da je usvajanje ovog zakona preduslov da eventualno dođemo do informacije o tome šta je sve loše u biračkom spisku, da se odredi dijagnostika stanja u biračkom spisku, pa tek onda posledično i da se rešavaju ti problemi iz biračkog spiska“, objašnjava on.

Dodaje da se već naslućuje šta je problematično u biračkom spisku, ali da su nepoznanica razmere problema kao i šta su njihovi uzroci.

„Kao što smo videli na primeru Zaječara, da su konstatovani određeni propusti i da se nalaze u biračkom spisku za Zaječar neka lica koja ne bi smela da se nalaze, ali ne znamo da li je to posledica propusta nekog referenta, ili je to posledica neke zavere, ili je to posledica nekog kriminalnog udruživanja. Tako da, te stvari treba da utvrdi, između ostalog, upravo Komisija - da se bavi uzrocima i da analizira čitav sistem Biračkog spiska sa svim povezanim bazama i da vidi da li postoje prostori za organizovane manipulacije podacima iz Biračkog spiska“, navodi Dimitrijević.

Podseća da je Crta ranije prikupila podatke koji pokazuju da apsolutno postoje manipulacije određenim pravima birača i da je to izazvalo potrebu da se uradi prava, nezavisna revizija biračkog spiska.

„Ne znamo razmere toga. Je li to bilo neko udruživanje za potrebe izbora, ili su to uradili, recimo, policijski službenici manipulacijom u okviru svojih pristupa i parametara koji imaju u bazama MUP-a, ili je razlog nešto sasvim drugo. Komisija neće imati istražna ovlašćenja da sad utvrđuje ko je kriv, ali prostore za zloupotrebu apsolutno može da identifikuje i da onda jasno celoj javnosti kaže. Postoje prostori za zloupotrebu, državni organi to moraju da otklone, poprave, promene…“, navodi on.

Na kritike koje stižu iz opozicije kada je u pitanju usvajanje ovog Zakona, Dimitrijević ističe da je u pitanju kritika konteksta u kojem se zakon donosi, a koji je, kako ocenjuje, očajan i destimulativan za bilo kakvu priču o izbornim preduslovima.

„Ja bih rekao da birački spisak nije izborni uslov, nego preduslov, nešto osnovno da imamo spisak birača koji imaju pravo glasa bez da sumnjamo u njega. I zaista je ambijent u kome je ovaj zakon donet daleko od demokratskog, poželjnog ili na bilo koji način ohrabrujućeg. Međutim, ono što nije tačno, to je da rešenja u samom zakonu, koja je, dakle, Crta više puta zagovarala, da ona zapravo ne garantuju nezavisnu reviziju biračkog spiska. Da, obezbeđuju prostor i mogućnost. Da li će do revizije biračkog spiska zaista doći pod tim pravilima i pod tim osnovima koji su ovim zakonom postavljeni, to zavisi od prakse i rada same komisije. Ukoliko komisija ne bude, da kažem, pratila sopstvene akte i metodologiju koju će doneti, postoje opet zakonski mehanizmi da se cela priča zaustavi i postoje dva bitna momenta, a to je da će ta komisija morati po zakonu takođe da polaže račune javnosti“, objašnjava sagovornik N1.

Dimitrijević ističe da je bitno i to što je ovim zakonom predviđena dostupnost podataka građanima.

„U roku od tri meseca građani, birači, će moći da vide spisak birača po biračkim mestima, gde je uključeno, osim imena i prezimena, i srednje ime birača. I u roku od šest meseci moći će konačno da se vidi i broj birača po kućnim brojevima, odnosno brojevima stanova, što će građanima pomoći da vide da li je eventualno na njihovoj adresi, na njihovom kućnom broju, na broju stana, prijavljeno više birača nego što objektivno ima“, kaže on.

Ipak, ocenjuje da su sumnje ogromne.

„Mi pričamo sada o zakonu i da li to nešto znači, a u isto vreme imamo zid ćutanja institucija u Zaječaru koje se sve prave mrtve, kao da se nisu desile dve presude Višeg suda, i to se tako pušta sa potpunom neizvesnošću šta će biti izlaz iz te nezakonite situacije. I u takvom ambijentu je zaista jako teško pričati o bilo kakvom pomaku koji vodi do rešavanja pitanja biračkog spiska. Ali na nama je svima da obezbedimo i da iskoristimo minimalni prostor da sprečimo da se prevare ponovo dešavaju“, kaže Dimitrijević.

Mišljenja je i da je odluka vladajuće stranke da prihvati Crtine predloge doneta, pre svega, posle očigledno velikog pritiska koji je došao iz različitih međunarodnih okvira.

“Na nama je da nastavimo da radimo svoj posao bez bilo kakvih kalkulacija, pogotovo ne političkih kalkulacija. Želeli smo da pre svega građanima Srbije ponudimo rešenje za sve ono što smo primetili, a da nije dobro u biračkom spisku. Preduslov za to rešenje je revizija Biračkog spiska. Na nama je bilo kao aktivističkoj organizaciji da kažemo kako to može da se reši. Evo ovim zakonskim promenama, tu je prvi preduslov. Kada je u pitanju realizacija, naravno, skepsa je ogromna, nepovrenje je na maksimumu, ali borićemo se za interes građana Srbije i birača dok postoji minimalni prostor”, navodi on.

Ipak ističe da nije realno očekivati da će sva pitanja biračkog spiska biti rešena pre narednih izbora.

“Svakako, pod pretpostavkom da komisija počne sa svojim radom, da će biti određenih nalaza, Zakon predviđa izveštaje o reviziji svakog februara, ne možemo da pretpostavimo šta će komisija naći, da li će naći kakve probleme, šta će raditi državni organi, kako će se ophoditi prema komisiji. Mnogo je tu nepoznatih, ali realno je da ne možemo očekivati da se reši pitanje biračkog spiska pre narednih izbora. Veliko je pitanje da li je realno da se to desi i pre narednih redovnih izbora. Imajući sve to u vidu, ne možemo i da kažemo da se stvaranjem preduslova za reviziju biračkog spiska rešavaju izborni uslovi. To ni u kom smislu se ne može reći, niti je tu znak jednakosti. Ovo je preduslov preduslova za dijagnostiku biračkog spiska i ništa više”, zaključio je Pavle Dimitrijević iz Crte.